Izdanje BiH
Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Vijesti
Kako do milijardi EU: Agenda do marta, novac na ljeto
Komentari
(Foto: Shutterstock/LeStudio)
To su Vijestima rekli iz Ministarstva evropskih poslova (MEP) na čijem je čelu od nedavno ministarka Maida Gorčević (Pokret Evropa sad).
- Crnogorske institucije su od samog početka pažljivo pratile razvoj Plana rasta za Zapadni Balkan i komunikaciju od EU po ovom važnom pitanju - kazali su.
Evropska komisija usvojila je 8. novembra Plan rasta za Zapadni Balkan, sa ciljem ubrzanja procesa proširenja i rast ekonomija država kandidata. U tu svrhu, predložen je novi fond za reforme i rast za Zapadni Balkan od 6 mlrd EUR (dvije milijarde eura bespovratnih sredstava, a četiri milijarde eura u obliku povoljnih zajmova) za period 2024-2027.
Isplate će biti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi, odnosno reforme će biti vezane za rokove i njihovo sprovođenje biće uslov za dobijanje evropskog novca kao podrške budžetu dva puta godišnje.
Predlog EK o formiranju fonda do narednog proljeća treba da usvoje Evropski parlament i Evropski savjet. To znači da bi Crna Gora trebalo da do marta usaglasi svoj plan reformi sa EK, kako bi u junu ili najkasnije u julu mogla da povuče prvu tranšu sredstava.
- Imajući u vidu dobru međusektorsku saradnju, smatramo da je mart 2024. godine realan rok do kada Crna Gora može dostaviti predlog Reformske agende, imajući u vidu da reforme koje će biti predmet ovog dokumenta nisu nove, već su svakako već definisane kroz okvir pregovaračkog procesa - naveli su iz MEP-a.
Dodaju da će naredni period iskoristiti za kvalitetnu pripremu odgovora na zahtjeve EK, ali će se preklopiti i sa pripremom novog Programa ekonomskih reformi 2024-2026, kao i sa pripremom Programa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji 2024-2025.
- Svjesni smo da će postojati značajan nivo podudarnosti ključnih reformi iz ovih dokumenata, a okvir za definisanje reformskih mjera biće i preporuke iz nedavno objavljenog Izvještaja EK o Crnoj Gori. To je olakšavajuća okolnost, uz namjeru da ovi ključni strateški dokumenti kojima ćemo definisati ključne reforme budu komplementarni - rekli su iz MEP-a.
U Ministarstvu se, kako kažu, oslanjaju i na dobru saradnju sa kolegama iz EK, kako bi zajednički pripremili dokument koji će prije svega biti dobra osnova za planiranje i praćenje sprovođenja reformi, a tek onda i mehanizam za dodjelu finansijske podrške EU.
Premijer Milojko Spajić rekao je nedavno da Crna Gora iz ovog Fonda treba da dobije 420 mil EUR za četiri godine.
Vijestima je prošle sedmice u sjedištu EU u Briselu rečeno da Crna Gora više nema izgovor za nesprovođenje reformi.
- Šteta bi bila da ne iskoristi dobro raspoloženje za proširenje koje trenutno postoji u Briselu i među zemljama članicama. Nama je potrebna bar jedna uspješna priča - rekao je jedan od zvaničnika EU.
Očekuje se da do kraja mjeseca Podgoricu posjeti delegacija EK na čelu sa visokim zvaničnikom, koji će obaviti razgovore u tom pravcu s nadležnima za pregovaračka poglavlja 23 i 24, u kojima je napredak ključan za nastavak i ubrzavanje pregovora o članstvu Crne Gore u EU.
Za svaku pojedinačnu reformu, na primjer za izmjenu zakona ili njegovu primjenu, biće predviđena određena suma novca koju će zemlja dobiti ako ih ostvari.
Novac predviđen za zemlju čije dogovorene reforme EK ocijeni kao neuspješne ili neispunjene u dogovorenom roku, prilikom naredne isplate otići će drugoj zemlji koja je svoje reforme ispunila, objasnio je nedavno zvaničnik EK na brifingu za novinare u Briselu.
- Novac koji se kao nagrada za uspješne reforme uplati u budžet, vlada može potrošiti za namjene koje sama odredi - kazao je.
Broj stanovnika i bruto domaći proizvod po stanovniku biće kriterijumi za određivanje koliko će koja zemlja dobiti novca iz ovog fonda, predviđeno je predlogom Regulative o Fondu za rast i reforme za Zapadni Balkan.
- Na primjer, veća i siromašnija zemlja dobiće više novca od manje i bogatije - rekao je zvaničnik EK.
(Foto: shutterstock.com/klenger)
Srbija: Osam godina stajanja u mjestu na putu ka EU
Nekoliko značajnih odluka koje se odnose na zemlje Zapadnog Balkana, objavila je Evropska unija u proteklih sedam dana. Od toga da daje bespovratnu pomoć i kredite za šest zemalja Zapadnog Balkana u ukupnom iznosu od šest milijardi evra, pa do toga da će uplata dela tog novca biti uslovljena napretkom u pregovorima i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Naravno, tu su i poruke da Evropska komisija očekuje da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbjednosnom politikom Unije, kao i da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Ono što je upadljivo je da zvanični Beograd nije reagovao na ovakvu retoriku, osim opšte izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je strateški cilj Srbije ulazak u EU i očuvanje državnih i nacionalnih interesa.
I mada predsjednik Srbije tvrdi da u izvještaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU ima dobrih stvari i da se vidi "pomak" u reformama, stručnjaci za evrointegracije navode da Srbija u tom pogledu u posljednjih osam godina tapka u mjestu. Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, a godišnji pomak ka EU je 0,25%, uz prosječnu ocenu 3 za integracije.
Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra za savremene politike, kaže za Danas da je Planom rasta predviđeno da svaka država na Zapadnom Balkanu dobija određenu sumu novca na svakih šest mjeseci u naredne četiri godine.
- To je novi finansijski instrument koji napravljen po ugledu na onaj plan oporavka Unije nakon pandemije. On će biti jače uslovljen reformama u najvažnijim oblastima, nego što je to bio slučaj sa instrumentima pretpristupne pomoći (IPA). Evropska unija shvatila je da dosadašnji pristup ne daje nikakve rezultate i da je nešto potrebno promeniti u načinu finansijske pomoći državama kandidatima u regionu - naglašava Todorović Štiplija.
On veruje da je to razlog zašto će za nova sredstva biti potrebne reforme na terenu.
- Već nekoliko godina jaki su glasovi koji su pozivali na suspenziju finansijskih sredstava za Srbiju zbog vladavine prava, ali se to nikada nije desilo. Osim reformi, Kosovo i Srbija će morati da pokažu korake napred u procesu normalizacije odnosa. To je još jedan pokušaj Evropske unije da privoli dvije strane da implementiraju dogovorene obaveze - navodi Todorović Štiplija.
Prema njegovim riječima, iz dosadašnjeg iskustva procesa dijaloga Beograda i Prištine, nije sigurno koliko bi ovo uslovljavanje nateralo dvojicu lidera da krenu sa sprovođenjem obaveza dogovorenih u Briselu i Ohridu.
- Već smo vidjeli da blokiranje povlačenje sredstava za Kosovo nije dovelo do poboljšanja situacije na terenu - zaključuje Todorović Štiplija.
Srbija je u godišnjem izveštaju EU dobila loše ocjene u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, ali zbog toga što sklapa trgovinske sporazume s Kinom i ostalim trećim zemljama koje ne ispunjavaju briselske standarde. Sa druge strane, premijerka Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić, rekla je da je Evropska komisija "prepoznala jasan napredak Srbije" na evropskom putu.
Stručnjak za evrointegracije Milan Antonijević navodi da je dobro da se, u moru negativnih vijesti koje nam stižu iz svijeta, okrenemo i svom najbližem okruženju, tj. Evropi i Evropskoj uniji.
- Paket pomoći državama Zapadnog Balkana koji je prvo najavljen pri posjeti Ursule von der Lajen našem regionu, a kasnije predstavljen i usvojen u Briselu pod dobrim nazivom "plan rasta" otvara nova sredstva za našu zemlju, pored već postojećih IPA predpristupnih fondova. Šest milijardi eura, uz otvaranje tržišta Evropske unije za našu zemlju su više nego dobra vijest i daje se sa namjerom da se naša privreda i zemlja pripreme za punopravno članstvo. Jedino tako možemo nadoknaditi zaostatak koji je očigledan u svakoj oblasti, od zelene agende, energetike, do industrije, e-mobilnosti i više političkih tema, poput vladavine prava i nezavisnog pravosuđa i da vam ne navodim - ističe Antonijević.
Prema njegovim riječima, prioriteti, tj. stubovi ovog plana koje je Evropska unija navela, gdje će se vršiti najveća ulaganja je takođe indikativan i značajan za svakog građanina Srbije, od puteva i željeznice, do skraćenja industrijskih lanaca snabdevanja, preko obaveze zaštite životne sredine i procesa rada i u industriji i u rudarenju, naročito kritičnih sirovina, od bakra, litijuma i borata.
- No, bolje je da vam navedem svih sedam stubova, iza kojih se nalazi mnogo jasnih potciljeva i onoga što svako od nas može osetiti. Slobodan promet robe, Slobodan promet usluga i radnika; Pristup jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA); Olakšavanje drumskog saobraćaja; Integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta; Jedinstveno digitalno tržište; Integracija u industrijske lance snabdijevanja. Nakon izbora i sve strasti koja već izbija u javnim raspravama, očekujem da se odmah Srbija okrene reformama i zadacima koji nam stoje i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije, ali i onome što je preduslov za "povlačenje", tj. privlačenje ovih sredstava iz Plana razvoja u Srbiju - rekao je Antonijević za Danas.
On dodaje da je to, pored vladavine prava, pozitivan stav o Briselskom dijalogu, preuzetim obavezama, posrednicima u dijalogu i naravno punoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koju svi očekujemo, a ponajviše Srbi na Kosovu kojima bi ta normalizacija donijela i dugo čekanu bezbjednost, izvjesnost, kvalitet života, ali i djelove "Plana rasta" koji bi se vidio u industriji sa koje god strane administrativne granice se nalazili.
- Pružena je ruka iz Evropske unije, prihvatimo je, zaključio je Antonijević.
(Foto: Shutterstock/LeStudio)
BiH: Kvalitetan rad vodi do EU novca
Nije tajna da decenijama unazad Evropska unija ulaže velika sredstva u Bosnu i Hercegovinu.
Iz Delegacije EU u BiH kažu da je pomoć EU usmjerena na podršku BiH na putu ka EU.
- Od 2007. Instrument pretpristupne pomoć (IPA) je glavni finansijski instrument EU koji pruža podršku BiH da izvrši neophodne reforme i ispuni EU standarde - objašnjava Ferdinand Koenig, portparol Delegacije EU.
Ističe da je u okviru IPA II (2014 -2020) EU dodijelila 530 mil EUR bespovratnih sredstava za BiH kako bi pomogla u provedbi reformi.
- Sredstva iz IPA II nisu u potpunosti utrošena. Delegacija EU u BiH razvija IPA godišnje akcione planove u BiH. Nakon stupanja na snagu Ugovora o finansiranju za IPA Godišnji akcioni plan, predstoje 3 godine za ugovaranje projekta i dodatno vrijeme za implementaciju. Delegacija EU trenutno završava tenderske procedure i procedure ugovaranja sredstava dodijeljenih u okviru IPA 2020. Očekuje se da će ova sredstva biti iskorištena u narednom periodu, naglašava Koenig.
U okviru IPA III (2021-2027), više ne postoji alokacija po zemlji. Sredstva se dodjeljuju godišnje na osnovu relevantnosti politike i zrelosti predloženih projekata od strane zemlje korisnice.
- Projekti zahtijevaju visok stepen pripremljenosti, sektorske strategije, jasne aranžmane implementacije i druge elemente kako bi zemlja u potpunosti iskoristila raspoloživa sredstva. Procjene projekata i finansiranja su povezane i sa reformskim procesima, što zahtijeva visok stepen koordinacije svih aktera i političku posvećenost reformama. Iako ne postoji nacionalna alokacija, EU ostaje privržena principu poštenog udjela u isplati sredstava IPA III - kaže Koenig.
Dodaje da za 2021 - 2023, sredstva IPA III za nacionalne programe iznose preko 256 miliona eura za BiH. U ta sredstva se ubraja i 70 miliona eura za Paket energetske podrške.
- BiH takođe ima koristi od sredstava dodijeljenih na regionalnoj osnovi. U okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, od 2021. obezbjeđeno je 715 mil EUR bespovratnih sredstava, podržavajući projekte kao što su dionice auto-puta i poddionice Koridora Vc, rehabilitacija i modernizacija crpne hidroelektrane Čapljina, te rehabilitacija i modernizacija sarajevskog vodovoda - objašnjava on i dodaje da BiH takođe ima korist od pomoći EU kroz Višedržavni IPA program.
EK je nedavno usvojila i novi Plan rasta za Zapadni Balkan. Ovaj novi instrument bi pružio dodatnu finansijsku podršku do 6 mlrd EUR za period 2024-2027, koji uključuje 2 milijarde u obliku bespovratnih grantova i 4 mlrd EUR u koncesionim zajmovima koje daje EU.
- Kao dio Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana će biti pozvan da pripremi Reformsku agendu zasnovanu na postojećim preporukama, uključujući godišnji paket proširenja i Programe ekonomskih reformi zemalja - ističe Koenig.
Dodaje da BiH takođe prima sredstva EU kroz programe EU kao što su Horizont 2020, Kreativna Evropa, Erasmus+, Evropa za građane.
- EU nudi brojne mogućnosti kroz mnoge različite projekte i programe u različitim oblastima. Na nadležnim tijelima zemlje je da osiguraju da se mogućnosti koje pruža pomoć EU maksimalno iskoriste - poručuje sagovornik Oslobođenja.
A do 2030. očekuje se da bude izgrađeno 152 km auto-puta, obnovljena 1 luka unutrašnjih plovnih puteva i 40 km vodotoka, instalirano 182 MW kapaciteta obnovljive energije, te poboljšanje vodovodne i sanitarne usluge za 770.000 ljudi.
Iz Direkcije za evropske integracije ponavljaju da za IPA III nema unaprijed određenog iznosa po državama korisnicama. Na raspolaganju je ukupni budžet od 14,2 milijarde eura.
- Dva su osnovna kriterija kojim se EK vodi pri odobravanju projektnih prijedloga, a to su kriterij relevantnosti i kriterij tehničke zrelosti. Uz kriterijum tehničke zrelosti, za BiH je od posebne važnosti kriterij relevantnosti -ističu iz Direkcije.
Naglašavaju da IPA III pokriva sve sektore.
- Kroz državne pakete pomoći za 2021, 2022. i 2023, EK je do sada BiH odobrila oko 188 mil EUR pomoći, kažu iz Direkcije.
Dodaju da su institucije pripremile i projekte za Državni paket pomoći za 2024, a o tome koliko će BiH biti odobreno sredstava, odlučiće EK.
- Iz višedržavne IPA III se finansira dio grant sredstava za projekte iz Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), a od početka godine je BiH kroz ovaj Instrument odobreno oko 300 mil EUR grant sredstava. Uskoro se očekuje i novi javni poziv. Do sada je u okviru ovog Investicijskog okvira za Zapadni Balkan ukupno za BiH alocirano oko milijardu eura grant sredstava. Najveći dio ovih sredstava je odobren od 2015 - navode iz Direkcije.
Firme:
Ministarstvo evropskih poslova Crne Gore
Vlada Crne Gore
Vlada Republike Srbije
Delegacija Evropske unije u BiH Sarajevo- EU Delegation BiH Sarajevo
Direkcija za evropske integracije Sarajevo
Tagovi:
MEP CG
Pokret Evropa sad
Centar za savremene politike Srbija
Evropska komisija
Evropski parlament
Evropski savjet
Maida Gorčević
Milojko Spajić
Aleksandar Vučić
Nemanja Todorović Štiplija
Ana Brnabić
Milan Antonijević
Ursula von der Lajen
Ferdinand Koenig
Investicioni okvir za Zapadni Balkan
Plan rasta za Zapadni Balkan
novac EU
sredstva EU
kako do novca EU
pristupanje EU
Zapadni Balkan
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Synchro će biti najveći investicioni projekat u okviru Porto Montenegra Građevina, Saobraćaj, Turizam, sport, kultura
Top priče
26.04.2024. | Građevina, Saobraćaj, Finansije
Za rekonstrukciju željeznice, tačnije za finansiranje projekta generalnog remonta pruge, sanaciju 13 čeličnih mostova i tunela, kao i za modernizaciju depoa i radionica potrebno je ukupno 80 mil EUR. Od toga će 40 miliona biti obezbijeđeno iz kredita Evropske investicione banke, a na poslednjoj sjednici Vlada je usvojila informaciju o polaznim osnovama za zaključivanje Ugovora o kreditu i prihvatila Predlog nacrta Ugovora. Kako su
17.04.2024. | Vijesti
Želite da uložite u luksuznu nekretninu? - Vodite računa da ispunjava ove uslove
17.04.2024. | Vijesti
eKapija+
Vidi sve
26.04.2024. | Industrija
DS Smith kreira ambalažu koja se 100% reciklira - Vaš ulaz u cirkularnu ekonomiju
26.04.2024. | Industrija
26.04.2024. | Vijesti
Vlada ukida Upravu za inspekcijske poslove, pojedinačne službe prelaze u nadležnost ministarstava
26.04.2024. | Vijesti
26.04.2024. | Industrija
Za razvoj i promociju zanastva u ovoj godini 200.000 EUR
26.04.2024. | Industrija
26.04.2024. | Saobraćaj
MSP: Nismo tražili smjenu direktorke ŽPCG, niti raspisivanje novog konkursa
26.04.2024. | Saobraćaj
26.04.2024. | Saobraćaj, Turizam, sport, kultura
Crna Gora i Turska da iskoriste potencijale za saradnju u sektoru pomorstva
26.04.2024. | Saobraćaj, Turizam, sport, kultura
25.04.2024. | Finansije
Status ovlašćenog privrednog subjekta za Bekom Co, Farmegru i Fabriku stočne hrane
25.04.2024. | Finansije
Poslovne šanse
Vidi sve
26.04.2024. | Građevina
Za zaposlene u sektoru bezbjednosti u Kolašinu planirana zgrada sa 63 stana - Raspisan novi tender za finansiranje i gradnju
25.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Za izgradnju nove saobraćajnice u Buljarici 1,5 mil EUR
25.04.2024.. | Građevina, Saobraćaj
24.04.2024. | Saobraćaj
Izrada horizontalne saobraćajne signalizacije u Kotoru
24.04.2024. | Saobraćaj
24.04.2024. | Vijesti
Za rasvjetu u tunelu Ključ na regionalnom putu Mateševo-Kolašin 300.000 EUR
24.04.2024. | Vijesti
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Raspisan pretkvalifikacioni tender za izgradnju dionice auto-puta od Mateševa do Andrijevice
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Kreće pretkvalifikacioni tender za dionicu auto-puta od Mateševa do Andrijevice
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.