Brža dekarbonizacija na Zapadnom Balkanu ublažila bi teret prekograničnog poreza EU na CO2

Zemlje Zapadnog Balkana treba da ubrzaju integraciju svojih tržišta električne energije i da počnu da naplaćuju ispuštanje ugljen-dioksida da bi izbjegle plaćanje prekograničnog poreza na CO2 kojeg sprema Evropska unija, a potrebno je i da ona pomogne regionu u neophodnim reformama, zaključuje Agora Energiewende u novom izvještaju. Analiza pokazuje da bi nove termoelektrane na ugalj donijele velike gubitke.

Vremenski okvir za pripremanje za najavljeni prekogranični porez na CO2 u Evropskoj uniji je tijesan. Zemlje regiona bi morale da upotrebe veći dio dostupnih sredstava iz EU za pravednu tranziciju i socio-ekonomsko zbližavanje tom 27-članom bloku država, piše njemački nezavisni institut Agora Energiewende u svojoj novoj studiji Prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika EU: Izazovi i šanse za zemlje Zapadnog Balkana (The EU’s Carbon Border Adjustment Mechanism: Challenges and Opportunities for the Western Balkan Countries).

Ima načina da se izbjegne ocarinjavanje CO2 za električnu energiju, ali i druge proizvode

Zapadni Balkan i ostatak Energetske zajednice imaju priliku da odlože uvođenje pomenutog nameta za izvoz struje do 2030, podsjetila je Agora u izvještaju, objavljenom u saradnji s enervisom. Za tu mogućnost moraju da se integrišu sa tržištem električne energije u EU putem uparivanja kao i da usvoje relevantne ciljeve i propise, na primjer obavezu da postignu klimatsku neutralnost najkasnije 2050. i da uvedu podsticaje za energiju iz obnovljivih izvora.

Zemlje regiona imaju manje od jedne decenije da se priključe Sistemu EU za trgovanje emisijama (EU ETS) ili bar da uvedu vlastite mehanizme naplate na ime ugljenika ispuštenog u atmosferu. Kad bi takav sistem bio sasvim kompatibilan, mogle bi potpuno da izbjegnu CBAM i zadrže prihod od prodaje tih dozvola. U suprotnom, sredstva će biti usmeravana u budžet EU i za finansiranje klimatske akcije njenih država članica.

Na sličan način, prihod od plaćanja za emisije ugljenika na Zapadnom Balkanu bio bi namijenjen za ozelenjavanje privrede, posebno putem razvoja projekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Važno je reći da je primarni cilj uvođenja CBAM-a da se spreči iseljavanje industrije iz EU u zemlje s labavijom klimatskom politikom. Takav proces se naziva curenjem ili propuštanjem ugljenika (eng. carbon leakage).

Od 2040. godine više nema smisla držati elektrane na ugalj

EU je glavni trgovinski partner zemalja Zapadnog Balkana. Agora upozorava da će uvođenje takse na CO2 izazvati smanjenje izvoza robe velikog karbonskog intenziteta i da će se to u regionu odraziti i na druge sektore osim elektroenergetskog. CBAM će čak donekle ograničiti mogućnosti izvoza struje pri čijoj proizvodnji se ne oslobađa ugljen-dioksid u Evropsku uniju, navode autori.

U dokumentu se ističe da treba obustaviti planove za izgradnju termoelektrana na ugalj. Po jednoj ranijoj studiji, CBAM bi do 2040. prepolovio izvoz ukoliko zemlje u ovom području održe postojeće blokove i instaliraju još njih.

U analizi su korišćeni podaci za projekte novih termoelektrana Kakanj G8, Tuzla G7 i Gacko 2 u Bosni i Hercegovini, zatim Kosovo C1 na regionu Kosova i Kolubara B1 i Kostolac B3 u Srbiji. Od toga bi dva postrojenja (oba u BiH) pravila gubitke kada bi danas bila izgrađena i to bez ikakvog plaćanja za emisije. Uvođenjem CBAM-a bi iznad vode ostao samo Kostolac B3, a uspostavljanje režima ekvivalentnog EU ETS-u bi gurnule svaki blok duboko u crveno, po toj računici.

Osim toga, startovanje mehanizma za naplatu na ime emisija CO2 bilo na granici s EU ili unutar samog regiona učinilo bi i postojeće elektrane na lignit ekonomski neodrživim najkasnije 2040. godine, stoji u dokumentu.

Prepreka za proizvodnju struje iz uglja

Na primjer, BiH je 2020. izvezla 23% proizvedene električne energije i zaradila 117 miliona evra. Uz naplatu na ime emisija CO2 od samo 50 evra po toni, troškovi bi se za istu količinu struje podigli za 566,5 miliona evra. Tona ekvivalenta ugljen-dioksida u sistemu EU ETS trenutno košta više od 80 evra.

Kada bi BiH uvela internu naplatu dozvola za ispuštanje ugljenika, to bi joj omogućilo da ta sredstva upotrebi za svoju privredu i dekarbonizaciju. Sa CBAM-om nema takve mogućnosti.

Agora Energiewende zaključuje da bi EU trebalo da prema svojim susjedima nastupa dobronamjerno u vezi sa prednostima i slabostima alatki poput CBAM-a, kao što to radi sa svojim većim trgovinskim partnerima. Bilo bi dobro da uračuna neophodnost ekonomskog zbližavanja i oslanjanje zemalja Zapadnog Balkana na njenu pomoć, dodaje ova ekspertska organizacija, uz napomenu da bi region trebalo da iskoristi veći udio dostupnih sredstava iz EU za podršku pravičnoj tranziciji i socio-ekonomsko zbližavanje sa EU.

Agora Energiewende

Enrgetska zajednica

energetska postrojenja

dekarbonizacija

proizvodnja struje

EU pravila

elektrane na ugalj

emisija ugljenika

obnovljivi izvori energije

namet za izvoz sturije

EU porez na struju

ocarinjavanje CO2