NavMenu

Proizvodnja belog luka - Kako početi?

Izvor: Agroklub Utorak, 18.04.2023. 09:34
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Ashlyn Ciara/Unsplash)Ilustracija
Nakon završene srednje poljoprivredne škole "Josif Pančić" u Pančevu i sticanja zvanja poljoprivrednog tehničara, mladi ratar iz Padine Dušan Kucharik je rešio da se oproba u povrtarstvu - 2020. godine je zasadio beli luk na manjoj površini od oko polovine hektara. Iako je imao uslova da ode na fakultet, izabrao je da svoju energiju usmeri u stvaranje nečeg svog.

Kako sam kaže, ta prva godina je bila "samo proba" kako bi sam sebi dao vremena da usvoji potrebna znanja o samoj kulturi kojom planira da se bavi, kao i na šta posebno treba obratiti pažnju. Uz registrovano poljoprivredno gazdinstvo, posla uvek ima.

- Mi se kao proizvođači dugi niz godina uglavnom bavimo ratarstvom i sejemo pšenicu, kukuruz, suncokret i uljanu repicu na oko 100 hektara, a od nedavno radimo i sa prehrambenim makom kojeg smo ove godine zasejali na površini od oko osam hektara - započinje priču sagovornik Agrokluba, dodajući da se ideja o povrtarstvu i gajenju belog luka javila slučajno, jer je želeo da pomogne svojoj porodici i da bude koristan, a s obzirom na to da njegovom ocu nije bila potrebna dodatna pomoć na njivi, mladom Kuhariku je ostalo dosta slobodnog vremena koje je rešio da kvalitetno iskoristi tako što će se posvetiti pomenutoj proizvodnji.

- Krenuo sam pre tri godine i tada nisam ništa znao, te sam tu godinu iskoristio za učenje i hvatanje caka. Iskren da budem, ne sećam se koliki je bio prinos, ali beše nešto simbolično - kaže sagovornik Agrokluba.


Stajsko đubrivo se dobro pokazalo

Ono što se pokazalo kao dobra praksa je to da se beli luk sadi na površinama na kojima je prethodno bila zasejana pšenica. Prema rečima sagovornika portala, to znači da čak dve godine unapred morate da znate na kojoj parceli ćete koju kulturu saditi, odnoso sejati.

- Što se tiče predsetvene pripreme, dobar rod se može očekivati ukoliko se zemljište prihrani sa oko 500kg NPK/ha. Takođe, u predsetvenu pripremu treba uvrstiti i stajsko đubrivo koje se izuzetno dobro pokazalo i pozitivno uticalo na kvalitet i količinu roda - otkriva mladi povrtar i dodaje da se tretmani prihrane ovog aromatičnog povrća moraju sprovesti bar dva puta u toku vegetacione sezone, a tretmani prskanja se vrše pet puta godišnje.

- Kada dođe vreme setve, što je u mom slučaju oko 10. oktobra, izuzetno je važno da najbolja semena odnosno glavice budu ostavljene za sadnju. Što je setevni materijal kvalitetniji, bolji je i rod. Od sorti koristim isključivo novosadski Bosut - kaže sagovornik Agrokluba dodajući da je to sorta koju uglavnom koristi većina proizvođača belog luka jer se najbolje pokazala.


Najveći neprijatelj - lukova muva

Kucharik kaže da je za ovo povrće jako važno da padne kiša u maju, jer se tada ova biljka glaviči, što je važno kada dođe vreme za njegovo vađenje u junu. Najbolje i najveće glavice ostavlja kao semenski materijal za sadnju sledeće godine, ostalo sve proda na veliko.

- Kada sumiram utiske i brojke po pitanju prinosa, prošla godina je bila užasna iz razloga što se pojavila i prenamnožila lukova muva koja je trenutno, najveći neprijatelj ovog povrća. Prinos mi se skoro pa prepolovio. Zaista sam bio razočaran, ali nisam se dao obeshrabriti - kaže on dodajući da je sav rod prodao raznim otkupljivačima i to sve odjednom, bez magacioniranja, po ceni od 150 din/kg.

Cena je proteklih godina je za beli luk dostizala 180 ali i 200 dinara po kilogramu, ako je u pitanju veleprodaja. Maloprodajna cena se kreće od 350 do 400 din/kg.


Nedostaje samo sistem za navodnjavanje

Kucharik još uvek nema dovoljno veliku površinu kako bi podmirio zahteve ozbiljnih kupaca, poput nekih većih trgovinskih lanaca, pa razmišlja da sledeće godine posadi beli luk na površini od osam hektara. Radi i na tome, da obezbedi i sistem za navodnjavanje kako bi obezbedio dobar rod, ali i kvalitet svog proizvoda.

Poseduje svu potrebnu mehanizaciju za ovu kulturu, poput vadilice i sejalice. Svoje usluge takođe nudi i ostalim kolegama proizvođačima i ističe značaj međusobne saradnje između svih njih.

- Kvalitet svog proizvoda osiguravam time što u širini od oko tri metra na obodima parcela gde sam zasadio beli luk, svake godine sejem i pšenicu koja služi kao fizička barijera koja ga štiti od komšijskog prskanja, ali i fizičkog gaženja - otkriva korisnu "caku" sagovornik Agrokluba, koju je naučio tokom svog iskustva u proizvodnji.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.