(Ekonomist) Beograd - logistički centar Balkana - Politika jača od geografije

Centralni magacini velikih multinacionalnih kompanija koje snabdevaju Zapadni Balkan robom široke potrošnje bi trebalo da budu locirani u Srbiji. Ipak, sporost u izgradnji infrastrukture i uređivanja industrijskih zona a iznad svega permanentna politička kriza i otklon od puta ka EU anuliraju ostale prednosti Srbije...

Beograd bi mogao da preuzme ulogu regionalnog distributivnog centra robe široke potrošnje za region Zapadnog Balkana, a neke firme, poput Krafta, najavile su da će tu smestiti centralni magacin za region koji obuhvata zemlje bivše SFRJ i Albaniju.

Srbija ima najviše stanovnika, visok potencijal rasta potrošnje robe široke potrošnje, a Beograd kao najveći grad u tom regionu, osim mogućnosti potrošnje velikih količina roba, ima odličnu geografsku poziciju. Nalazi se na ukrštanju reka Dunava i Save, autoputeva i železničkih trasa na Koridoru 10 koji vode na sever, zapad, jugoistok, sa aerodromom koji ima mogućnost za izgradnju velikog “kargo” centra. Ipak, investitori još oprezno „merkaju“ Srbiju koja je iz crnih devedesetih ušla u mirnije vode, ali se i dalje nalazi u stalnoj političkoj krizi.

Pre više od deset godina, na sastanku ministarstava transporta Evropske unije (i zemalja u regionu) u Budimpšti 1997. godine, dogovoreno je da Beograd bude jedan do glavnih distributivnih centara robe široke potrošnje za jugoistočnu Evropu. Ipak, usledio je još jedan rat, ovaj put na Kosovu, i investicije su otišle u Budimpeštu koja je prethodno „odvukla“ i dobar deo vazdušnog saobraćaja u godinama sankcija. U prstenu koji čini obilaznica oko glavnog grada Mađarske sjatile su se velike logističke kompanije donevši toj zemlji investicije i posao koji se mere milijardama evra. Prema podacima mađarskih medija, logističke usluge su u 2005. doprinele sa 800 miliona evra BDP-u te države, i činile su trećinu BDP-a glavnog grada te zemlje. Glavni logistički igrači očekuju da u narednih osam godina to tržište poraste između dva i tri puta.

Koliko su Mađari ozbiljno shvatili važnost transporta i privlačenja investicija u ovaj sektor govori i plan vlade donet 90-tih godina koji je predvideo gradnju 13 logističkih centara širom zemlje, i „logistički prsten“ oko Budimpešte koji je do 2002. gotovo završen i imao 150.000 kvadrata skladišnog prostora. Stopa rasta ovog tržišta od 2000. naovamo u Mađarskoj je iznosila između 10 i 30 odsto godišnje.

Čak se desilo da je došlo do viška logističkih kapaciteta, što je dovelo do pada cena te vrste usluga.

Nova prilika

I dok Mađarska pokriva robom iz njenih skladišta susedne zemlje, uključujući delimično i Srbiju i Hrvatsku, potrošnja robe široke potrošnje u zemljama bivše SFRJ i Albaniji raste. Nastaje potreba da se distributivni centri lociraju u nekoj od zemalja zapadnog Balkana, a kao najlogičnije rešenje nameće se okolina Beograda. Odatle bi se robom snabdevali Beograd i Srbija kao potencijalno najveća tržišta, zatim Hrvatska, te Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora u kojima raste standard potrošača, a samim tim i potražnja za svim vrstama roba. Na to računa i Duško Radović zamenik direktora domaće logističke kompanije Milšped koji podseća da su svi bitniji gradovi u regionu od 400 do 500 kilometara od Beograda.

„Ako su Mađari mogli da privuku milijarde investicija u obilaznicu dugačku 40 kilometara oko Budimpešte, mogli bismo i mi da imamo prsten oko Beograda. Recimo da od Batajnice ka Bubanj potoku imamo logističke centre, parkove, distributivne centre“, kaže on.

Milšped je kao domaća kompanija rešio da preduhitri strane logističare sagradivši moderan logistički centar na 15 hektara prostora u Krnješevcima, odmah do naplatne rampe na autoputu Beograd-Zagreb. Ta firma je dosad uložila 15 miliona evra u 23.000 kvadrata zatvorenog i 45.000 kvadrata otvorenog skladišnog prostora. Na bokovima skladišta nalaze se „gejtovi“, odnosno „pristaništa“ za kamione gde se roba pretovaruje, koji su prilagodljivi različitim vrstama transportnih vozila, od šlepera do kombija. U visokoregalnom skladištu robotizovani viljuškari podižu robu na visinu od 14 metara, a radnici je obeležavaju bar-kodovima.

Temperatura i vlažnost vazduha mere se na nekoliko tačaka i redovno kontrolišu. Posebna pažnja se obraća na odvojenom delu skladišta gde se nalaze prehrambeni proizvodi.

„Neki proizvodi, kao što je čokolada, zahtevaju tačno određene uslove. Ako, na primer, temperatura varira, mogu da se pojave fleke na čokoladi, jer se čokolada topila i zgušnjavala. Zato velike kompanije ne mogu da priušte sebi da drže robu u improvizovanim skladištima“, objašnjava prednosti modernog logističkog centra Radović.

I dok nabraja prednosti njegovog centra, gde na ulazu vlada provera svakog vozila stroža nego ulazak u neke vladine institucije (izlazak na kapiji moguć samo uz potpisan revers), Radović priznaje da mu je san da velike svetske kompanije kod njih drže centralni magacin za region.

„Zašto ne bismo imali lager automobila za region, pa umesto sadašnjih stotinak automobila Reno ili Nisan da imamo deset puta toliko. Ili da uslužujemo nekog od proizvođača robe široke potrošnje“, kaže Radović, koji je uveren da regionalni menadžeri velikih kompanija ne žele pet šest špeditera i magacina za zemlje regiona, već jednu modernu logističku kompaniju. On zato najavljuje dalja ulaganja od još 15 miliona evra u postojeći centar u Krnješevcima kako bi udvostručili kapacitete, odnosno da pod krovom imaju 50.000 kvadrata i 70.000 otvorenog skladišta.

“Tad ćemo moći da radimo i regionalnu distribuciju. A velike kompanije žele moderne centre poput ovog, gde osim uobičajenih “dovezi-odvezi” poslova imaju dodatne usluge. Od ubacivanja lokalnih uputstava i softvera u telefone, do dekonzerviranja automobila”, kaže Radović. On kaže da su neke strane kompanije kontaktirale Milšped o distributivnom centru za region, ali da im nije odgovara politička klima za investiranje. “Desilo se da su jednu direktorku velike strane kompanije svojevremeno uplašile naše naslovne strane tabloida u kojima se pisalo o mogućem hapšenju guvernera NBS”, kaže Radović.

Magacini dolaze u Beograd

Jedna od najvećih multinacionalnih kompanija za proizvodnju hrane, američki Kraft, odlučio je još u novembru prošle godine da u Srbiju premesti centralu za region „East Adriatic Marlets“, koji obuhvata Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju

„Geografski položaj je imao ključnu ulogu u odabiru lokacije, jer ako locirate centralni magacin u Beograd, infrastruktura (auto putevi) vam daje mogućnost za transport robe u svim pravcima i pokrivanje ostalih zemalja u gore navedenom regionu“, kaže za Ekonomist direktor Krafta za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, Aleksandar Rašković. Ukoliko sve bude išlo po planu do kraja 2009. godine Kraft bi u Srbiju mogao da prebaci i centralni magacin za region koji se trenutno nalazi u Austriji.

„Regionalna distribucija je izvoz usluge. Ako kompanija poput Krafta otvori ovde regionalni distributivni centar, to je jako slično kao da je ovde otvorena njihova fabrika, samo što se umesto robe izvozi usluga“ kaže Radović. Argumenti su jasni, neka strana kompanija će platiti desetak hiljada paletnih mesta logističkoj kompaniji u Srbiji, robu će uglavnom dovoziti naši prevoznici. I oni, ali i strani prevoznici će plaćati naše putarine, gorivo, carinske takse...

„Ko zakupi tih 10.000 paleta, ne plaća samo ležarinu. Logistika podrazumeva još posla, na primer, pakovanje robe, ponekad čak i njeno sklapanje“, kaže Radović.

Beogradsko usko grlo

Ipak, autoput od Horgoša do Beograda je skoro prazan, sa svega nekoliko benzinskih stanica i motela. Osim toga, da bi Srbija iskoristila geografski položaj, mora da uloži novac u svoju infrastrukturu koja nije na zavidnom nivou. Mađarska koja je krcata logističkim centrima nastavlja svoj plan unapređenja svih vidova transportne infrastrukture. Čak u školama obučava 5.000 kvalifikovanih logističara svake godine.

Najveće infrastrukturno usko grlo u saobraćaju predstavlja Beograd, grad kroz čiji centar prolazi Koridor 10. Flote kamiona i železničkih kompozicija kroz glavni grad Srbije voze i opasne materije. Obilaznica oko Beograda se gradi skoro 17 godina, a uprkos obećanjima političara pred svake izbore da će se obilaznica završiti „do kraja godine“ predstavnici gradskih vlasti su najavili na okruglom stolu Ekonomist media grupe da će obilaznica u potpunosti biti gotova tek 2011. godine.

Prepakivanje

Srbija već ima problem što kasni u EU integracijama jer ima probleme pri pretovaru robe iz EU. Naprimer kad 30 paleta neke robe iz Poljske uđe u Srbiju, a potom se ta roba „razbije“ i 10 paleta ode na jednu, 20 u drugu zemlju EU, recimo, Bugarsku i Rumuniju, nastaje problem na carini. „Ta roba mora da ima sertifikat o poreklu ako ponovo ulazi u zemlje EU, a prateći sertifikati su neupotrebljivi jer se radi o drugim količinama robe. Bilo bi dobro kad bi naša carina i EU našla neko rešenje jer bi onda mogla da zaživi i ideja o Srbiji kao regionalnom logističkom centru“, kaže Duško Radović iz Milšpeda.

Oprezan dolazak velikih investitora

U Srbiju su od velikih svetskih logističkih imena došli Schenker, Kuhne Nagel, Lagermaks, a investiciju planira i Gebruder. Tu je i slovenačka Intereuropa, a od domaćih Nelt Milšped, ITM, Sekulić. Izgradnja modernih logističkih centara bi odgovarala svim kompanijama koje lageruju robu, jer bi konkurencija oborila cene koje su trenutno od pet evra naviše za kvadrat u skladištima. Cene u susednoj Mađarskoj su 3-4 evra po kvadratnom metru. Pri tom nedostatak modernih skladišnih prostora u Srbiji često tera firme da drže robu u neuslovnim, vlažnim ili neobezbeđenim magacinima.

poziv na pretplate na