Milovan Popović, BDO BC Excel - Uspeh? Oduvek mu težim!

Petnaest godina je u reviziji. Nije se pokajao što ne radi u marketingu, koji je studirao. Danas je partner u beogradskom ogranku pete po veličini revizorske kuće u svetu. Odrekao se 300 grama žu-žu peciva za doručak, ali ne i - cigareta. Milovan Popović, BDO BC Excel.

Nepoznati “head hunter”: “Ako hoćeš posao, ideš u državnu firmu. Ako hoćeš karijeru, ideš u konsalting ili reviziju”. Milovan: “Rad u revizorskoj kući je neka vrsta beneficiranog radnog staža. Za pet godina naučiš dvostruko više nego što bi u nekoj drugoj firmi. Doduše, pet godina je investicija - zahteva celog tebe. Rad po 10-12 sati dnevno, vikendom, praznicima, česta putovanja... - ne izdrže svi. Naročito mlađi ljudi razmišljaju da se bave nečim lakšim već posle godinu, dve. Samo onaj ko je usredsređen na karijeru može to da postigne”.

Liga šampiona
Milovan doživljava karijeru kao Ligu šampiona. Kao veliku želju da dobije sve. “Najgore je biti na pola puta. Da žališ što nisi sa porodicom dok si na poslu, a da kod kuće razmišljaš koliko posla te čeka”. Studirao je marketing. To bi, mislio je, moglo biti kreativan posao. Onda je shvatio da je svaki posao kreativan - ako mu tako pristupiš.

“Nisam ‘oduvek’ znao čime ću tačno da se bavim u životu. Znao sam samo da želim da budem uspešan”. Tome uči i osmogodišnju ćerku. Uči je da bude “achiever” - da postiže uspehe. Ne da gazi preko ljudi, već da ima zdravu ambiciju.

“Ne jurim pare. Ljudi kad krenu da jure pare, onda one beže od njih. Kada dobro radite posao, onda pare same dolaze. Što ste bolji, više vas traže i više su spremni da plate vašu uslugu. A ne obrnuto”. Misli da u revizorskom poslu onaj ko ima strpljenja i volje može dobro i da zaradi. “Traže se ljudi koji poznaju računovodstvo i finansije i govore engleski. A sve strane firme koje dolaze u Srbiju spremne su da plate za nekoga ko zna posao. Stručan menadžer u Srbiji danas ima veću platu nego njegov kolega u Turskoj ili Bugarskoj. Što se tiče revizije, mislim da imamo najbolje revizore od svih država bivše SFRJ. Mada, kod nas tek treba da se uvede red, jer mnoge revizorske kuće ne igraju po pravilima”.

Viva Espaňa
“Španija je najlepša zemlja na svetu! Volim špansku hranu, arhitekturu, ljude, prirodu, jezik... Svojevremeno sam učio španski i dobro ga znao. Pitak je i lagan. Baš kao i ta nacija - vesela, opuštena. Španija je jedina zemlja gde bi čovek mogao da uzme kofer i ode da živi. To Nemci i rade. Đođu u Španiju na odmor i - više se ni ne vrate. Da sam malo mlađi, isto bih učinio. Sad sam se već vezao za porodicu, prijatelje, posao”, kaže.

Baš kao što je Duško Radović rekao da onaj ko planira da živi u inostranstvu učini to do tridesete, jer se posle toga navikne na svog prodavca novina i svoj autobus. “U tuđoj državi si uvek stranac. Živeo sam u Španiji, Nemačkoj i Americi. Sve su to lepe zemlje i verovatno bi mi finansijski bilo bolje da sam ostao u nekoj od njih, ali više volim da u svojoj zemlji učinim najbolje što mogu”, ispoveda.

Loše navike
“Svemu mogu da odolim - osim iskušenju”. Tako je govorio Oskar Vajld. Milovan kaže: “Do skoro sam bio rob jedne loše navike: za doručak bih pojeo 300 grama žu-žua i jogurt. Inače, volim testenine i pice, a to je vrlo kalorično. Onda sam otišao kod nutricioniste i za tri meseca skinuo - 12 kilograma! Sve je stvar samodiscipline. Ipak, kad u restoranu naručujem porciju, tražim određenu gramažu, kako bih znao da presaberem kalorije”.

Druge loše navike nije se odrekao. Mada, pokušavao je - u više navrata. “Ko kaže da je teško odreći se pušenja?! ‘Ja sam ga se odricao sto puta!’, govorio je Mark Tven. Ja ga sledim”, kaže kroz smeh. Dodaje da pušenje nije samo potreba za nikotinom: “To je ritual. Nisam pušio dve godine, a onda se slušala turbo-folk muzika na nekoj žurci i ja sam zapalio cigaretu - od muke”.

Priča kako su na moru njegovu ćerku Mariju pitali da li sluša Cecu. Ona je odgovorila: “Ko je Ceca?”. Naučio je da se ne povodi za “zvezdama padalicama”. “Sada kod kuće najviše slušamo džez”, priča u trenutku kad mu telefon zvoni prepoznatljivom džez melodijom. “Volim rok muziku iz osamdesetih, devedesetih. Bendove kao što su Cult i Cure. Bio sam na koncertu Rolling Stonesa i RHCP”.

Na ovom poslednjem, imao je isti osećaj kao i sto hiljada ljudi koji su bili razočarani neopravdano kratkom svirkom kalifornijskog benda. “To je čista prevara”, kaže kratko, sad već bez emocija, iščekujući koncert The Cure. Dok je završavao srednju školu u Americi, imao je i svoj bend.” To je bio neki punk-rock bend. ‘Isolated Youth’ - tako se zvao. Imali smo par svirki - ništa ambiciozno - ali bila dobro smo se zezali”.

Čemu služi kravata?!
“Ne znam čemu služi kravata, ali se bez nje osećam k’o go”, govorio je Orson Vels. Milovan kaže: “Odelo i kravata su kao uniforma. Kao što vodoinstalater dolazi u odelu, da ti popravi cev, tako je odelo naša uniforma. Čak mi je neobično kada kažu da na nekom događaju mogu da obučem farmerke i da onda razgovaramo o poslu. Ne može se u rat bez opreme”, kaže kroz smeh.

Priča kako obraća pažnju na svakog mladog čoveka koji je tek obukao odelo, pa ga kravata steže. “Samo ga pogledam i - pomislim: ‘Kako će se brzo navići ako ostane u ovom poslu’. Jer biće u ‘uniformi’ po 10-12 sati dnevno”. Po zapadnom uzoru, u firmi imaju “opušteni petak”, kada je dozvoljeno da se na posao dođe bez kravate. “Ali samo oni koji tog dana nemaju sastanke!”, naglašava.

Svet računovođa je uređen. Ali, zahvaljujući dobroj organizaciji, Milovan stiže da sedmično odgleda barem dva-tri filma, jer je, kaže, veliki filmofil.

Milovan Popović je član Srpske Asocijacije Menadžera

poziv na pretplatu na