Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbisch Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Izvor:
eKapija |
Nedelja,
30.11.2014.|
17:46
LinkedIn
Email
Kopiraj linkVladimir Medan, profesor Beogradske bankarske akademije - Kamate na kredite privredi bi mogle pasti
Vladimir Medan
Pre samo tri godine kamatna stopa na štednju u evrima bila je 7,5%, dok se danas kreće do 2%. Bio je to period povratka poverenja građana u banke, ali su od tada sve finansijske institucije promenile politiku poslovanja. Ipak, kako u intervjuu za "eKapiju" kaže Vladimir Medan, profesor Beogradske bankarske akademije, banke moraju biti oprezne, kako zbog niskih kamatnih stopa građani ne bi odustali od štednje i povukle svoj novac.
- Po svemu sudeći u narednom periodu neće doći do povećanja kamata, što jeste mač sa dve oštrice, kako za banke tako i za građane. Imamo trend kontinuiranog pada kamatnih stopa na oročenje i onda se postavlja pitanje gde je ta granica kako građanin Srbije ne izgubio bilo kakav interes da štedi. Jer ukoliko je kamata, odnosno cena čuvanja novca, suviše mala, doći ćemo u situaciju kada će građani proceniti da štednja nije lukrativna (isplativa). Tada bi mogli da odluče da svoj novac trezauriraju kod kuće ili na drugim mestima. S jedne strane vrlo je opasno držati novac kod kuće jer postoji mogućnost da ostanete bez njega,ali sa druge strane, ako se osvrnemo na ono što se dogodilo na Kipru, naši građani ponekad razmišljaju i koliko su banke sigurne.
eKapija: Koliko su srpske banke sigurne?
- Srpski bankarski sistem se pokazao kao stabilan i vitalan. Vidimo da su potresi iz Grčke i Kipra prevaziđeni u Srbiji bez većih turbulencija, pogotovu u bankama koje su imale kapital grčkog porekla. Moramo odati priznanje monetarnim vlastima, jer je likvidacija tri domaće banke prošla relativno glatko, u pogledu onoga što klijenti banke dobijaju i gube. Kako su klijenti mogli da podignu svoj novac u Poštanskoj štedionici, oni proces gašenja tih banaka u materijalnom smislu nisu osetili.
Bankarski sistem i novac vrede onoliko koliko mi verujemo u njega. To je sistem poverenja i ono što je najbitnije jeste da se taj sistem sačuva.
eKapija: S obzirom da imate veliko radno iskustvo u finansijskom sektoru, u kojoj valuti biste Vi štedeli?
- Već godinama imamo priču o dinarizaciji štednje. Štedeti u domaćoj valuti znači produbljivati domaći novčani sistem i omogućiti daleko veći prostor za fiskalne vlasti. Nažalost zbog inflacije u svesti naših ljudi je usađen strah od gubitka vrednosti dinara i iz tog razloga naši ljudi preferiraju da štede prevashodno u evrima. Najveći deo štednje jeste i verujem da će ostati u evrima. Šta se više isplati, zavisi od perioda u kome posmatramo. Ako posmatramo period do juna prošle godine, štednja u dinarima je bila vrlo unosna, jer nije bilo značajnijeg pomeranja kursa. Štednja u dinarima je bila od 9 do 12%, što znači da je prinos na štednju bio daleko veći. Kao što vidimo u roku od par meseci može doći do klizanja dinara, pa se taj prinos dramatično menja. Iz tog razloga ljudi štede u evrima- preuzimaju na sebe manji rizik iako sa druge strane imaju daleko manji prinos.
Iako imamo značajan rast štednje u dinarima, to je mali iznos u odnosu na 8,5 milijardi koliko imamo deponovanih u evrima. S obzirom na pomeranje kursa dinara u odnosu na evro, mislim da će doći do blagog zaustavljanja povećanja štednje u dinarima.
- Po svemu sudeći u narednom periodu neće doći do povećanja kamata, što jeste mač sa dve oštrice, kako za banke tako i za građane. Imamo trend kontinuiranog pada kamatnih stopa na oročenje i onda se postavlja pitanje gde je ta granica kako građanin Srbije ne izgubio bilo kakav interes da štedi. Jer ukoliko je kamata, odnosno cena čuvanja novca, suviše mala, doći ćemo u situaciju kada će građani proceniti da štednja nije lukrativna (isplativa). Tada bi mogli da odluče da svoj novac trezauriraju kod kuće ili na drugim mestima. S jedne strane vrlo je opasno držati novac kod kuće jer postoji mogućnost da ostanete bez njega,ali sa druge strane, ako se osvrnemo na ono što se dogodilo na Kipru, naši građani ponekad razmišljaju i koliko su banke sigurne.
eKapija: Koliko su srpske banke sigurne?
- Srpski bankarski sistem se pokazao kao stabilan i vitalan. Vidimo da su potresi iz Grčke i Kipra prevaziđeni u Srbiji bez većih turbulencija, pogotovu u bankama koje su imale kapital grčkog porekla. Moramo odati priznanje monetarnim vlastima, jer je likvidacija tri domaće banke prošla relativno glatko, u pogledu onoga što klijenti banke dobijaju i gube. Kako su klijenti mogli da podignu svoj novac u Poštanskoj štedionici, oni proces gašenja tih banaka u materijalnom smislu nisu osetili.
Bankarski sistem i novac vrede onoliko koliko mi verujemo u njega. To je sistem poverenja i ono što je najbitnije jeste da se taj sistem sačuva.
eKapija: S obzirom da imate veliko radno iskustvo u finansijskom sektoru, u kojoj valuti biste Vi štedeli?
- Već godinama imamo priču o dinarizaciji štednje. Štedeti u domaćoj valuti znači produbljivati domaći novčani sistem i omogućiti daleko veći prostor za fiskalne vlasti. Nažalost zbog inflacije u svesti naših ljudi je usađen strah od gubitka vrednosti dinara i iz tog razloga naši ljudi preferiraju da štede prevashodno u evrima. Najveći deo štednje jeste i verujem da će ostati u evrima. Šta se više isplati, zavisi od perioda u kome posmatramo. Ako posmatramo period do juna prošle godine, štednja u dinarima je bila vrlo unosna, jer nije bilo značajnijeg pomeranja kursa. Štednja u dinarima je bila od 9 do 12%, što znači da je prinos na štednju bio daleko veći. Kao što vidimo u roku od par meseci može doći do klizanja dinara, pa se taj prinos dramatično menja. Iz tog razloga ljudi štede u evrima- preuzimaju na sebe manji rizik iako sa druge strane imaju daleko manji prinos.
Iako imamo značajan rast štednje u dinarima, to je mali iznos u odnosu na 8,5 milijardi koliko imamo deponovanih u evrima. S obzirom na pomeranje kursa dinara u odnosu na evro, mislim da će doći do blagog zaustavljanja povećanja štednje u dinarima.
eKapija: Kakva je situacija po pitanju kamata u okruženju? Možemo li očekivati "jeftiniji novac"?
- Kamate u okruženju su do 1%. Čak smo jedno vreme imali i negativnu kamatu kod Švajcaraca, koju su pojedini plaćali za deponovanje njihovog novca u bankama. Prolazimo kroz period jeftinog novca. Američki trezor najavljuje da će prestati sa automatskim otkupom njihovih bondova, što će automatski početi da podiže cenu novca u svetu, a to će se direktno odraziti i na cenu novca u Srbiji. Treba uvažavati činjenicu da novac u Srbiji mora biti nešto skuplji u odnosu na okruženje, upravo iz razloga "rizika zemlje. Jer, kada govorim o zemljama u okruženju, mislim na one najsolventnije, sa rejtingom A, dok je naš "country risk" B.
eKapija: Koliko se isplati ulagati u državne obveznice? Može li to biti alternativa štednji u bankama?
- Vi možete ulagati u državne hartije od vrednosti i zaraditi prinos od 3-4%. Postavlja se pitanje zašto biste onda štedeli u banci za 2%, ako se državne obveznice tretiraju kao ulaganje sa nultim rizikom. Zato banke moraju biti oprezne sa određivanjem visine kamate na oročenje.
- Kamate u okruženju su do 1%. Čak smo jedno vreme imali i negativnu kamatu kod Švajcaraca, koju su pojedini plaćali za deponovanje njihovog novca u bankama. Prolazimo kroz period jeftinog novca. Američki trezor najavljuje da će prestati sa automatskim otkupom njihovih bondova, što će automatski početi da podiže cenu novca u svetu, a to će se direktno odraziti i na cenu novca u Srbiji. Treba uvažavati činjenicu da novac u Srbiji mora biti nešto skuplji u odnosu na okruženje, upravo iz razloga "rizika zemlje. Jer, kada govorim o zemljama u okruženju, mislim na one najsolventnije, sa rejtingom A, dok je naš "country risk" B.
eKapija: Koliko se isplati ulagati u državne obveznice? Može li to biti alternativa štednji u bankama?
- Vi možete ulagati u državne hartije od vrednosti i zaraditi prinos od 3-4%. Postavlja se pitanje zašto biste onda štedeli u banci za 2%, ako se državne obveznice tretiraju kao ulaganje sa nultim rizikom. Zato banke moraju biti oprezne sa određivanjem visine kamate na oročenje.
Procene su da stanovništvo u ovom trenutku drži između 4 i 5 mlrd EUR u kućama, što je i te kakao pogrešno i negativno utiče na privrednu aktivnost u zemlji.
eKapija: Možemo li očekivati niže kamate na kredite namenjene privredi?
- Smanjenje cena koje banke plaćaju i niže kamatne stope morali bi biti uzročno-posledično vezane. Nema više opravdanja da su krediti toliki jer banke plaćaju skup novac. Ukoliko banke plaćaju 2,5-3% manje pasivne kamate (uključujući i obavezne rezerve), za isti procenat bi trebalo da dođe do smanjenja aktivnih kamatnih stopa na kredite koje banka daje klijentima. Time banke, na kraju, zadržavaju istu kamatnu maržu.
eKapija: Prema jednoj starijoj proceni Svetske banke, do 2012. godine trebalo je da dođe do ukrupnjavanja bankarskog sektora. Tada je, s obzirom na veličinu tržišta, procena za Srbiju bila da trebamo da imamo 6 banaka. Da li će doći do tog ukrupnjavanja, možemo li očekivati nove akvizicije na bankarskom tržištu?
- Ukrupnjavanje bankarskog sektora bilo je popularno krajem devedesetih godina u Evropi. Reći koliko je banaka potrebno u Srbiji je teško. Posebno treba imati u vidu da je srpsko finansijsko tržište malo i preveliki broj banaka, s jedne strane povećava konkurenciju, ali sa druge strane ne daje ni dovoljno prostora da banke mogu nesmetano da posluju i razvijaju se. Tako da realno može doći do ukrupnjavanja u narednom periodu, ali ne u tako kratkom, iz razloga što u uslovima finansijske krize, u Srbiji ne postoji značajan interes da neko preuzme banku. Jer, da bi došlo do tog procesa, mora prvo doći do porasta privrednih aktivnosti, budući da one generišu mnogo veće finansijske tokove, što dodatno daje interes finansijerima da preuzimaju, spajaju banke i na taj način zauzimaju što veće tržište.
eKapija: Može li nam se ponoviti tektonski poremećaj koji smo imali zatvaranjem Agrobanke, Razvojne i Univerzal banke? Da li očekujete da još neka banka bude ugašena?
- Finansijsko tržište je ipak najuređenije tržište u Srbiji. Centralna banka pomno prati situaciju, tako da teško možemo očekivati nekontrolisan pad neke banke koji će onda izazvati domino efekat. Centralna banka je pokazala da je na visini zadatka i da je pravovremeno donosila odluke.
eKapija: Mislite da je u slučaju konkretno Agrobanke NBS delovala pravovremeno?
eKapija: Možemo li očekivati niže kamate na kredite namenjene privredi?
- Smanjenje cena koje banke plaćaju i niže kamatne stope morali bi biti uzročno-posledično vezane. Nema više opravdanja da su krediti toliki jer banke plaćaju skup novac. Ukoliko banke plaćaju 2,5-3% manje pasivne kamate (uključujući i obavezne rezerve), za isti procenat bi trebalo da dođe do smanjenja aktivnih kamatnih stopa na kredite koje banka daje klijentima. Time banke, na kraju, zadržavaju istu kamatnu maržu.
eKapija: Prema jednoj starijoj proceni Svetske banke, do 2012. godine trebalo je da dođe do ukrupnjavanja bankarskog sektora. Tada je, s obzirom na veličinu tržišta, procena za Srbiju bila da trebamo da imamo 6 banaka. Da li će doći do tog ukrupnjavanja, možemo li očekivati nove akvizicije na bankarskom tržištu?
- Ukrupnjavanje bankarskog sektora bilo je popularno krajem devedesetih godina u Evropi. Reći koliko je banaka potrebno u Srbiji je teško. Posebno treba imati u vidu da je srpsko finansijsko tržište malo i preveliki broj banaka, s jedne strane povećava konkurenciju, ali sa druge strane ne daje ni dovoljno prostora da banke mogu nesmetano da posluju i razvijaju se. Tako da realno može doći do ukrupnjavanja u narednom periodu, ali ne u tako kratkom, iz razloga što u uslovima finansijske krize, u Srbiji ne postoji značajan interes da neko preuzme banku. Jer, da bi došlo do tog procesa, mora prvo doći do porasta privrednih aktivnosti, budući da one generišu mnogo veće finansijske tokove, što dodatno daje interes finansijerima da preuzimaju, spajaju banke i na taj način zauzimaju što veće tržište.
eKapija: Može li nam se ponoviti tektonski poremećaj koji smo imali zatvaranjem Agrobanke, Razvojne i Univerzal banke? Da li očekujete da još neka banka bude ugašena?
- Finansijsko tržište je ipak najuređenije tržište u Srbiji. Centralna banka pomno prati situaciju, tako da teško možemo očekivati nekontrolisan pad neke banke koji će onda izazvati domino efekat. Centralna banka je pokazala da je na visini zadatka i da je pravovremeno donosila odluke.
eKapija: Mislite da je u slučaju konkretno Agrobanke NBS delovala pravovremeno?
- Možemo govoriti o tome da li je odluka trebalo biti doneta godinu dana ranije ili kasnije, ali sa stanovišta štediša, i Agrobanke, Razvojne i Univerzal banke, oni nisu svoj novac izgubili. Gubici jesu socijalizovani i išli su na teret svih građana Republike Srbije, ali centralna banka je reagovala i oduzela licencu. Veći problem bi bio da su te banke nastavile da posluju, došle do nelikvidnosti uz plaćanje obaveza prema svojim klijentima, što bi onda sigurno dovelo do domino efekta prema drugim bankama.
Ne možemo isključiti mogućnost da još neka banka ostane bez licence, jer su to stvari koje su "žive", zavise od poslovne politike i rukovodstva banke,a li i od nekih spoljnih okolnosti. Ako posmatramo američko tržište, tamo na dnevnom nivou imamo zatvaranje banaka.
eKapija: Da li među "kritične" svrstavate Srpsku banku? Ima li indicija kako će taj problem biti rešen?
- Posle likvidacije domaćih banaka troškovi njihovog gašenja su značajno opteretili budžet, pa bi identičan pristup u slučaju Srpske banke samo dodatno povećao troškove, a država bi, ako izuzmemo Komercijalnu banku, praktično ostala bez značajnije državne banke.
Sami troškovi sanacije Srpske banke bi trebali biti ipak manji od njenog gašenja. Sa druge strane izbegava se psihoza straha kod deponenata koja je uvek prisutna kod likvidacije banke i na ovaj način indirektno se doprinosi stabilnosti bankarskog sistema zemlje.
Ne treba zanemariti da bez obzira na loša iskustva sa domaćim bankama u prethodnom periodu, nije dobro da ne postoje banke sa dominantno domaćim kapitalom u finansijskom sistemu, jer one daleko bolje osećaju razvojne potrebe domaće ekonomije. Problem posrnulih banaka nije, po prirodi stvari njihovo domaće vlasništvo, nego nekompetentan menadžment, koji nije imao snage da se odupre pritiscima neformalnih centara moći.
eKapija: Da ne bi došlo do oduzimanja licence i gašenja banka, da li i na koji način možemo rešiti problem nenaplativih kredita (NPL)? Da li je udeo ovih kredita zapravo veći nego što ga banke predstavljaju?
- Nivo nenaplativih kredita je direktno vezan za stanje u privredi. Moramo povući dve paralele -ne postoji zdrav bankarski sistem u privredi koja je u problemu i obratno. S obzirom da smo imali dramatičan pad poslovnih aktivnosti i svakodnevna bankrotstva firmi, logičan sled je da određen broj kredita postane nenaplativ. Njihov broj je slika našeg današnjeg privrednog miljea. Mislim da se taj broj rezervacija odnosno NPL-ova, prethodnih godina iščistio u bankama i ne očekujem da će doći do nekog značajnijeg rasta učešća tih kredita, iz prostog razloga što su i banke smanjile svoju kreditnu aktivnost. Uglavnom su se bavile restrukturiranjem i pokušajem naplate loših kredita. Tu se opet pojavljuje problem hipoteka i našeg hipotekarnog tržišta koje je nelikvidno. To je dodatni problem koji će morati biti rešen u narednih par godina.
eKapija: Kako će nove mere vlade uticati na poslovanje u Srbiji?
- Nažalost takve mere su uvek nepopularne. Ali novac za popunjavanje budžetskog deficit mora da se stvori. Trošiti nešto što nismo zaradili, nešto čime ćemo se još zadužiti jeste dodatno podrivanje ekonomskog sistema. Tako da nažalost mere jesu teške, ali i neophodne da bi se napravio dobar budžetski bilans.
Država može odlučiti da subvencioniše ili investira startapove i preduzeća u nerazvijenim područjima. Međutim, s obzirom da država nema realne izvore finansiranja, na tu "državnu pomoć", preduzeća će morati da sačekaju godinu ili dve. Verovatno će prvi podsticajni krediti ići u razvoj poljoprivrede i stočarstva gde mi kao zemlja imamo komparativne prednosti.
Ne možemo isključiti mogućnost da još neka banka ostane bez licence, jer su to stvari koje su "žive", zavise od poslovne politike i rukovodstva banke,a li i od nekih spoljnih okolnosti. Ako posmatramo američko tržište, tamo na dnevnom nivou imamo zatvaranje banaka.
eKapija: Da li među "kritične" svrstavate Srpsku banku? Ima li indicija kako će taj problem biti rešen?
- Posle likvidacije domaćih banaka troškovi njihovog gašenja su značajno opteretili budžet, pa bi identičan pristup u slučaju Srpske banke samo dodatno povećao troškove, a država bi, ako izuzmemo Komercijalnu banku, praktično ostala bez značajnije državne banke.
Sami troškovi sanacije Srpske banke bi trebali biti ipak manji od njenog gašenja. Sa druge strane izbegava se psihoza straha kod deponenata koja je uvek prisutna kod likvidacije banke i na ovaj način indirektno se doprinosi stabilnosti bankarskog sistema zemlje.
Ne treba zanemariti da bez obzira na loša iskustva sa domaćim bankama u prethodnom periodu, nije dobro da ne postoje banke sa dominantno domaćim kapitalom u finansijskom sistemu, jer one daleko bolje osećaju razvojne potrebe domaće ekonomije. Problem posrnulih banaka nije, po prirodi stvari njihovo domaće vlasništvo, nego nekompetentan menadžment, koji nije imao snage da se odupre pritiscima neformalnih centara moći.
eKapija: Da ne bi došlo do oduzimanja licence i gašenja banka, da li i na koji način možemo rešiti problem nenaplativih kredita (NPL)? Da li je udeo ovih kredita zapravo veći nego što ga banke predstavljaju?
- Nivo nenaplativih kredita je direktno vezan za stanje u privredi. Moramo povući dve paralele -ne postoji zdrav bankarski sistem u privredi koja je u problemu i obratno. S obzirom da smo imali dramatičan pad poslovnih aktivnosti i svakodnevna bankrotstva firmi, logičan sled je da određen broj kredita postane nenaplativ. Njihov broj je slika našeg današnjeg privrednog miljea. Mislim da se taj broj rezervacija odnosno NPL-ova, prethodnih godina iščistio u bankama i ne očekujem da će doći do nekog značajnijeg rasta učešća tih kredita, iz prostog razloga što su i banke smanjile svoju kreditnu aktivnost. Uglavnom su se bavile restrukturiranjem i pokušajem naplate loših kredita. Tu se opet pojavljuje problem hipoteka i našeg hipotekarnog tržišta koje je nelikvidno. To je dodatni problem koji će morati biti rešen u narednih par godina.
eKapija: Kako će nove mere vlade uticati na poslovanje u Srbiji?
- Nažalost takve mere su uvek nepopularne. Ali novac za popunjavanje budžetskog deficit mora da se stvori. Trošiti nešto što nismo zaradili, nešto čime ćemo se još zadužiti jeste dodatno podrivanje ekonomskog sistema. Tako da nažalost mere jesu teške, ali i neophodne da bi se napravio dobar budžetski bilans.
Država može odlučiti da subvencioniše ili investira startapove i preduzeća u nerazvijenim područjima. Međutim, s obzirom da država nema realne izvore finansiranja, na tu "državnu pomoć", preduzeća će morati da sačekaju godinu ili dve. Verovatno će prvi podsticajni krediti ići u razvoj poljoprivrede i stočarstva gde mi kao zemlja imamo komparativne prednosti.
Jelena Đelić
Firme:
BBA - Beogradska Bankarska Akademija
Agrobanka a.d. Beograd
Nova Agrobanka a.d. Beograd
UBB Univerzal a.d. Beograd
Narodna banka Srbije Beograd
Srpska banka a.d. Beograd
Tagovi:
Podelite:
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
