Čekajući izvoz - Pogoni fabrike "Sosox" mesečno proizvodi 150.000 raznih vrsta čarapa

Snežana Adamović (Foto: Ekonometar)

Četrdesetogodišnja Snežana Adamović, majka troje dece – Natalije (4), Nađe (3) i Đorđa (2) – vlasnica je fabrike čarapa čiji se pogoni nalaze u Boleču, gde živi sa suprugom Aleksandrom, pravnikom.

Iako je završila Filološki fakultet (odsek za svetsku književnost) i odlično govori engleski, francuski i italijanski, odlučila je da rukovodi fabrikom koju je još 1989. godine pokrenuo njen otac Miodrag, inženjer i stručnjak za tekstil.

Ovaj cenjeni znalac je sticao iskustvo u nekad čuvenoj trikotaži "Partizanka", zatim i u renomiranom, tada još jugoslovenskom, "Centrotekstilu". Obe ove uspešne firme "progutala" je, već poslovično, loša privatizacija.

Posao učila od oca

Paralelno sa školovanjem, sagovornica pratila je proces rada male fabrike čarapa sa jednom starom mašinom, smeštenom u garaži bolečke porodične kuće, gde je njen otac počeo proizvodnju čarapa.

– Bilo je to vreme kada su u Srbiji počeli da se osećaju zloslutni nagoveštaji rata, ubrzo i sankcija. Danas omražena siva ekonomija, odnosno crno tržište, bila je tada jedina mogućnost snabdevanja građana svakojakom robom. Roditelji su mojoj mlađoj sestri Jeleni i meni poverili prodaju čarapa gde god se u to vreme moglo prodavati. Od plate koju smo dobijali putovale smo po Evropi. Ja sam čak bila i u Americi, uz finansijsku pomoć roditelja. Naučila sam, još kao gimnazijalka, da novac ne pada s neba, da mogu da ga imam jedino ako radim i zaradim. Zato sam zahvalna roditeljima koji su me naučili radnim navikama, posebno ocu, jer mi je stvorio šansu da nastavim i razvijam proizvodnju čarapa – ističe za "Ekonometar" Snežana Adamović, sada direktorka i vlasnica fabrike čarapa "Sosox". I kao što sve njene koleginice, koje su odlučile da sopstvenu egzistenciju obezbeđuju u privatnom preduzetništvu, imaju niz primedbi na račun državnih institucija, i sagovornica "Ekonometra" zamera institucijama na nekim ozbiljnim propustima.

Pogoni fabrike u Boleču proizvode mesečno 150.000 pari raznih vrsta čarapa (u letnjim mesecima manje), a moderne mašine omogućavaju proizvodnju svih artikala ove vrste koji su u trendu.

Međutim, smetnju predstavlja uvoz čarapa koje po kvalitetu nisu iznad domaće proizvodnje.

– Čarapu često poredim sa kiflom, koju kupac može da nađe u svakom tržnom centru, i to po povoljnoj ceni. Naše čarape staju između dva i po i tri evra, kaže Snežana, i dodaje da su za prodaju ove vrste artikla, neophodnog svakom od nas, najpovoljnija najfrekventnija trgovačka mesta.

Pet sopstvenih prodavnica

Pošto se pokazala kao manje povoljna prodaja u tržnim centrima, i to zbog niza faktora, bolečka fabrika je otvorila svoja maloprodajna mesta u Beogradu (dve prodavnice), u Šapcu (jednu) i u Novom Sadu (dve). Na ovaj način se tačno zna stanje u prodaji i nema čekanja na isplatu, kao kad se čarape prodaju u velikim centrima.

Snežana Adamović ima izuzetno dobru saradnju sa našim poznatim kreatorima Draganom Ognjenović i Danijelom Biškup.

(Foto: Ekonometar)

Italijanske sirovine su najkvalitetnije i kad je reč o proizvodnji čarapa, ali i ova preduzetnica ozbiljno zamera državnim institucijama da nedovoljno brinu za plasman naše robe na tržištima van zemlje, i to u regionima gde bi se čarape izuzetno dobro prodavale.

Snežana navodi i primer:

- U Belorusiji, na primer, nema nijedne fabrike čarapa, a tamo živi 37 miliona ljudi. Naše privatne fabrike čarapa mogle bi da imaju stalni izvoz, i to ne samo u ovoj zemlji. Bila sam u Privrednoj komori Srbije i objasnila da bi trebalo mojoj fabrici i još četvorici mojih kolega da obezbede učešće na januarskom modnom sajmu u Belorusiji. Odbili su moju molbu, što ne mogu da shvatim, jer je njihova obaveza da nam pomognu oko prezentacije naših proizvoda. I Italijani su, takođe, zainteresovani da preko nas, koji imamo mogućnosti da trgujemo bez carinskih obaveza, izvezu na sva istočna tržišta svoje proizvode. To se odnosi i na skandinavske zemlje, koje nemaju računa da pokreću fabrike čarapa već ovaj artikal uvoze.

Zato ostaje nejasno zašto se i na ovaj način privatnim fabrikama čarapa, koje postoje i uspešno rade u našoj zemlji, ne omogući prezentacija u drugim zainteresovanim zemljama. Time bi se obezbedio veći izvoz i zarada za proizvođače.

Ali, osim tih nelogičnosti koje ometaju uspešnije poslovanje, sagovornica naglašava da je teško izaći na kraj sa birokratijom, u bilo kojoj instituciji da se zateknete. Naprimer, potrebno je da provedete mnogo vremena u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu u Beogradu, da biste priložili veliki broj papira za finansijsko refundiranje porodiljskog odsustva.

– Zar danas, u eri digitalizacije, i dalje radimo po starom, i u Srbiji neuništi vom sistemu, papirološke argumentacije – upozorava Snežana Adamović.

Italijanske sirovine

Fabrika čarapa u Boleču zapošljava 17 radnika u proizvodnji i u prodavnicama. Kako je reč o artiklu bez kojeg ne može nije dan čovek, a moraju ga imati i bebe, može se reći da proizvodnja neće nikad prestati.

Snežana Adamović kaže da u njenim pogonima, sa najsavremenijim mašinama, mogu da se proizvode sve vrste čarapa, helanki i majica i to od izuzetno kvalitetne italijanske sirovine.

Fabrika poseduje estetski privlačnu sopstvenu ambalažu i sve što je neophodno za proizvodnju i prodaju čarapa.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )