Izdanje BiH
Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Vesti
"Stranci" u Vladi - Ko bi iz dijaspore mogao da preporodi Srbiju?
Sreda, 14.08.2013.
15:12
Komentari
Diplomac s Jejla Lazar Krstić načelno je pristao da bude novi ministar finansija, potvrđeno je "Blicu". Za početak će ovaj ekonomista, koji je sada zaposlen u njujorškoj kancelariji konsultantske kuće "Mekenzi", raditi na sprovođenju već usvojenog Akcionog plana Vlade Srbije, a od jeseni će poraditi i na mogućim novim merama koje bi omogućile da Srbija u narednom periodu ima održiv finansijski sistem.
Ovaj potez države pozdravlja i David Đumić, ekonomista i autor knjige "Privredni preporod Srbije ulaganjima dijaspore", koji tvrdi da su naši ljudi iz dijaspore bolje rešenje od dovođenja stranaca u srpsku administraciju.
- Gotovo polovina našeg naroda živi u rasejanju, neko reče "sve što vredi, odavde je otišlo". Mislim da ta konstatacija nije daleko od istine, pogotovo kada je u pitanju naša "elita" – navodi on.
On je čitaocima "eKapije" predstavio spisak "interesantnih imena" koja bi mogla da preporode Srbiju.
- Takođe, siguran sam postoji još stotine i hiljade uspešnih naših ljudi iz dijaspore koji bi, u pravom smislu te reči, mogli napraviti, pre svega, ekonomski preokret. Mogao bi se organizovati i projekat "100 menadžera iz dijaspore za Srbiju", kojim bi se okupili i vrhunski platili naši ljudi na vodećim pozicijama u stranim kompanijama, da upravljaju velikim javnim i državnim preduzećima, uz bonuse za rezultate, ili proviziju od buduće privatizacije.
Prema njegovom predlogu, savetnici predsednika Vlade mogli bi biti: Branko Milanović, Nikolas Čabraja, Ričard Kovačević, Dušan Duk Petrović, Melisa Bin Luburić, Dejan Ilić, Vaso Despotović, Dragan Veljović, Dušan Šiđanski, Milan Puškar, Boris Vukobrat, Slavko Panović.
Ministru poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva i zaštite okoline mogli bi da pomognu Bogdan Maglić, Dušan Vasiljević, Mirko Latinović, Mile Đekić, Vojin Oklopdžija i Laza Kekić.
Adekvatni saradnici ministra spoljnih poslova, prema mišljenju našeg sagovornika, bili bi Dušan Šiđanski, Melisa Bin Luburić i Aleks Mačeski.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova mogao bi da radi Slavko Panović, u Ministarstvu odbrane Nikolas Čabraja, a u Ministarstvu privrede Ričard Kovačević, Nikola Petrović, Dušan Đuk Petrović, Vaso Despotović, Dragan Veljović, Boris Vukobrat.
Savetnici u Ministarstvu finansija mogli bi biti Branko Milanović, Stiv Pejović, u Ministarstvu rada Jasmina Vujić i Kosta Savić, u Ministarstvu pravde Lidija Basta Flajner, u Ministarstvu kulture Marina Abramović, Vladimir Veličković.
Ministru obrazovanja i nauke mogli bi pomoći Dejan Ilić, Bogdan Maglić i Mladen Selak, ministarki zdravlja Veselin Mitrović, Jelena Božilović i Gojko Lalić.
KRATKE BIOGRAFIJE
Branko Milanović - Vodeći ekonomista Svetske banke, naročito za oblast borbe protiv siromaštva. Saradnik je Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu.
Nikolas Čabraja - Do juna 2009. bio je na čelu "General Dynamics", koji pripada jednoj od pet najvećih korporacija iz oblasti vojne i avio tehnologije u SAD sa 92.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od 29 mlrd USD. Prema "Forbsovim" podacima zaradio je 140 mil USD za poslednjih pet godina u firmi. Pod njegovim vođstvom kompanija je doživela veliki rast. Od svih čelnika firme, najduže se zadržao na toj poziciji - 11 godina, a i posle povlačenja važi za jednog od najmoćnijih ljudi u SAD u toj oblasti. Aktivan je u srpskoj zajednici.
Ričard Kovačević - Predsednik Wells Fargo banke, druge po veličini u SAD, prošle godine je kao redovnu godišnju platu primio 29,8 mil USD, plus neutvrđenu sumu na ime bonusa i time stao na prvo mesto u svetu po isplaćenom ličnom dohotku. Osim bankarskog posla, Kovačević je i član borda direktora nekoliko svetski poznatih kompanija, uključujući "Cisco Systems" i "Target korporacije". Mediji pišu da je Kovačević jedan od retkih bankara koji je izašao kao pobednik iz ekonomske finansijske krize.
Rebeka Mekdonald - Vlasnica kompanije "Just Energy" koja električnom energijom i gasom snabdeva preko milion i po potrošača u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Vrednost njene kompanije procenjena je na više od 2 mlrd USD. Tri puta je proglašavana za poslovnu ženu godine u Kanadi.
Rozmeri Ruža Tomić - Direktorka je u firmi "Occidental Petroleum Corporation" čija se vrednost procenjuje na nekoliko desetina milijardi dolara, a Forbs je uvrstio u top 200 svetskih kompanija. Vlasnica firme "Houp Ketl kompani" i građevinske kompanije "A.S. Tomić". Predsednica je borda direktora i izvršni direktor kompanije "Livestock Clearing", a radila je kao direktor Palm Springs štedne banke. Nalazila se i na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi. U savetu je univerziteta "Sautern Kalifornija". Veliki je zagovornik borbe za prava žena i manjina i jedna je od najcenjenijih žena u američkom poslovnom okruženju i u oblasti energetike.
Nikola Petrović - Odgovoran za železnički saobraćaj ispod kanala La Manš od 5. aprila prošle godine kada je postao generalni direktor "Eurostar Group LTD". Na ovom položaju zamenio Ričarda Brauna nakon istrage koja je pokazala da je do velikog zastoja "Eurostarovih" vozova uoči Božića došlo zato što nisu bili adekvatno pripremljeni za zimu. U ovoj britansko-francusko-belgijskoj kompaniji počeo je da radi u avgustu 2003. kao direktor sektora za usluge, a zatim je četiri godine bio izvršni direktor kompanije. Pre dolaska u "Eurostar", Petrović je radio u francuskoj železnici. Plata na novoj poziciji dostiže mu i 400.000 funti godišnje.
Dušan Duk Petrović - Američki menadžer Dušan Petrović, poreklom iz Beograda, imenovan je za predsednika kompanije "Wrigley", najvećeg svetskog proizvođaka slatkiša i žvakaćih guma, od kojih je najpoznatiji brend "orbit". Kompanija je osnovana 1891. godine, a Petrović je u njoj radio poslednjih 30 godina. Počeo je u finansijskom odeljenju "Wrigley", da bi dogurao do potpredsednika, i na kraju predsednika. "Duk je odigrao važnu ulogu u rastu kompanije", rekao je naslednik osnivača firme. Rođen je u Čikagu, a diplomirao je na Ruzveltovom univerzitetu. U kompaniji "Wrigley" je od 1992. godine, kada je postao glavni blagajnik.
Melisa Bin Lubardić - Jedina Amerikanka srpskog porekla u Predstavničkom domu američkog kongresa, u kojem je po drugi put izborila mesto. Veruje se da je bliska ljudima iz okruženja sadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame jer oboje potiču iz Čikaga. U Čikagu je predstavnici srpske zajednice zovu "Obama mama". Član je Demokratske stranke i više odbora u Kongresu, a veoma je aktivna u srpskom kokusu. Završila je političke nauke na Univerzitetu "Ruzvelt" u Čikagu. Radila je vrlo uspešno za nekoliko kompanija.
Dejan Ilić - Donedavno direktor nemačke firme ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme. Dobitnik tehničkog "Oskara" za dostignuća u poslednjem filmu o Džejmsu Bondu. Doktor fizičke hemije, dobitnik svetske nagrade za inovacije, više puta proglašavan naučnikom i menadžerom godine u Nemačkoj, profesor na univerzitetima u Nju Džersiju, Parizu, Londonu, Gracu i Beogradu. Doprineo revoluciji u proizvodnji mini-baterija.
Vaso Despotović - Osnivač i direktor "BEO Group" iz Australije, dobitnik je medalje časti koju mu je uručila britanska kraljice Elizabeta za njegovu pomoć srpskoj zajednici u Australiji. Poznat kao veliki humanista i jak lider u bankarskom sektoru.
Dragan Veljović - Biznismen sa više od 20 godina iskustva na vodećim pozicijama u privatnom i javnom sektoru. Sa velikom strašću je 1996. godine osnovao kompaniju "Maplesoft", koja je imala godišnji prihod od preko 25 miliona dolara. Uspeh kompanije potvrdila je i srebrna medalja za firmu godine koju mu je dodelila Privredna komora Otave. Sredinom 2008. prodao je "Maplesoft" i odnedavno se nalazi na čelu moćne konsultantske kuće "Velch group". Predstavnik je kanadske dijaspore u Privrednoj komori Srbije.
Dušan Šiđanski - Specijalni savetnik predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza i predsednik Evropskog centra za kulturu. Od 1956. je bio blizak saradnik Denisa de Ružmona u toj organizaciji. Osnivač je Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ženevi, profesor na univerzitetima Prinston, Harvard i Mičigen, dobitnik najvišeg francuskog odlikovanja - ordena Legije časti, počasni građanin Grčke. Godinama je organizator velikih međunarodnih naučnih skupova i okruglih stolova, posebno u kontekstu evropske budućnosti Srbije i njenog što bržeg pridruživanja Evropskoj uniji.
Boris Vukobrat - Biznismen iz Francuske, tokom devedesetih bio izuzetno aktivan u mirovnom pokretu i bio inicijator nekoliko projekata čiji je cilj bio mirno rešavanje krize u bivšoj Jugoslaviji.
Slavko Panović - Predsednik Srpske Narodne Odbrane iz Čikaga.
Bogdan Maglić - Nuklearni fizičar, jedan od tvoraca koncepta hladne fuzije i jedan od najbogatijih Srba u Americi. Rukovodi i proizvodnjom atomskih detektora eksploziva. Nosilac je zlatne medalje Kongresa SAD. Investirao u hotel u rodnom Somboru, ali je kasnije odlučio da proda svoje akcije zbog "loše poslovne i ekonomske atmosfere u Vojvodini". Trenutno se bavi pitanjem femtona, minijaturnih čestica koje će se koristiti pri dijagnostici i lečenju najtežih bolesti.
Dušan Vasiljević - Vlasnik je kompanije "Aussenkehr farms" farme sa 100.000 hektara vinograda i svetski proizvođač čuvenog namibijskog vina. Najveći je proizvođač stonog grožđa južno od Sahare.
Mirko Latinović - Predsednik kompanije "Tradeunique holding" koja je u Rusiji dobila brojna priznanja za uspešne građevinske poduhvate.
Mile Đekić - Krupan zemljoposednik iz Kalifornije.
Vojin Oklopdžaija - Šef katedre za elektrotehniku na Barkliju, svojevremeno jedan od Direktiora IBM-a.
Laza Kekić - Regionalni Direktor za Istočnu i Centralnu Evropu u Ekonomist Inteligens Unit.
Petar Mladenović - Veliki preduzetnik u obnovljivim izvorima energije u SAD.
Stiv Pejović - Jedan od priznatijih ekonomskih stručnjaka u SAD.
Jasmina Vujić - Prva žena dekan na Berkliju, takođe i na čelu Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD.
Kosta Savić - Poznati američki istoričar.
Lidija Basta Flajner - Cenjeni pravni stručnjak, supruga Tomasa Flajnera, švajcarskog eksperta za ustavna pitanja, koji je tokom pregovora o statusu Kosova bio savetnik srpske delegacije. U septembru je postavljena na čelo Međunarodnog naučnog komiteta Centra za evropsko ustavno pravo.
Marina Abramović - Najpoznatija srpska umetnica svih vremena izabrana je u prošlogodišnjoj "Tajmsovoj" anketi među 100 najvažnijih umetnika sveta, a trenutno priprema premijeru biografske predstave "Život i smrt Marine Abramović", koju je naručio Mančesterski međunarodni festival (MIF). Režira je čuveni Robert Vilson, jednu od glavnih uloga ima američka filmska zvezda Vilijam Defo. Osim toga, u Moskvi će u galeriji "Garaža" na jesen biti održana njena retrospektivna izložba performansa, identična onoj, sada već kultnoj, koja je prošle godine održana u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA).
Vladimir Veličković - Slikar iz Pariza, francuski akademik. Godine 1983. izabran je za profesora cenjene umetničke škole gde je radio do 2000. godine. Njegove slike nalaze se u brojnim galerijama i privatnim kolekcijama širom Evrope i Amerike.
Bogdan Maglić - Vlasnik kompanije HIENERGY Technologies Inc"ugledni profesor I akademik SANU.
Mladen Selak - Vlasnik firme "Astro Masonry Corporation" koja je proteklih godina registrovala skoro 20 svetskih patenata za koje je dobio najveća priznanja. Veliki je humanista i dobrotvor, osnivač Fonda "Mladen Selak" koji dodeljuje nagrade najboljim pronalazačima.
Veselin Mitrović - Profesor na Medicinskom fakultetu "Gete" univerziteta u Frankfurtu i predavač na više univerziteta u svetu i Srbiji (Beograd i Niš), jedan od vodećih stručnjaka u Evropi za uvođenje novih lekova za lečenje srčane slabosti. On je i medicinski direktor Kerckhoff-Klinik. Autor je više od 300 naučnih radova.
Jelena Božilović - Doktorka nauka na Univerzitetu Gete u Frankfurtu.
Gojko Lalić - Profesor na Harvardu.
Aleks Mačeski - Jedan od najuticajniji Srba u SAD.
Vlada Republike Srbije