Posle požara kubik 700 dinara - Drvo nagorelo na 10.000 ha spaljenih šuma jeftino, kupaca nema

(Foto: StockPhotosLV/shutterstock.com)

Ugljenisano i nagorelo drveće sa 10.000 hektara šumskih zgraišta u Srbiji mora se brzo ukloniti, jer oštećena stabla predstavljaju izvor zaraze biljnih bolesti koje prete i zdravim stablima, upozoravaju šumari. Međutim, uklanjanje ogromnih ugaraka košta od 15 do 20 evra po kubnom metru, a samo iznad Čačka, gde je pristup zgarištima relativno lak, izgorelo je više od 50.000 kubika drveta, navode u "Srbijašumama".

Ti troškovi, bar teorijski mogu da se umanje prodajom dela stabala i šumskog otpada za ogrev, što bi značajno uticalo na standard onih koji se greju na drva. Građani već sada na divljim pijacama kubik ogrevnog drveta plaćaju 50 evra, a u grejnoj sezoni cena će biti još viša. S druge strane, nagorela borovina iznesena na šumski put košta 1.792 dinara po metru kubnom, a na samom mestu požara cena je trostruko niža.

- Drvo s požarišta je vrlo jeftino, kubik prvoklasnog nagorelog bora košta samo 664 dinara, a ostalih vrsta drveta 769 dinara - kaže dr Predrag Aleksić, izvršni direktor u "Srbijašumama". - Međutim, to samo na papiru izgleda jednostavno i povoljno. Većina ljudi koja ode da kupi drvo s požarišta grdno se razočara, jer ne samo što je teško raditi u pustinji od pepela već je pravi problem kako stići do nje.

On ističe da je malo interesovanje za kupovinu sa požarišta u državnim šumama, jer su tamo goreli četinari koji se ne koriste kao ogrev, dok listopadno drvo po pravilu strada u privatnim šumama. Međutim, one su često prave džungle bez protivpožarnih puteva i proseka.

- Iako u državnim šumama nemamo ni polovinu potrebnih šumskih puteva one nisu pravi problem - priznaje dr Aleksić. - Najveći problem su protivpožarni putevi u privatnim šumama, koji mogu da se izbroje na prste jedne ruke. A baš iz tih šuma kreće najviše požara i one stradaju na dvostruko većim površinama!

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da država ne štedi na finansiranju probijanja šumskih puteva, ali da te pare nema ko da uzme.

- Uprava za šume godišnje finansira izgradnju 150 kilometara šumskih puteva, a neophodno nam je još 2.200 km, pre svega u privatnim šumama - kaže dr Saša Orlović, direktor Uprave za šume. - Međutim, problem je što država obezbedi veliki novac za izgradnju šumskih puteva, koje su izuzetno važne za gašenje požara i gazdovanje šumama, a taj novac ostaje neiskorišćen. Iako iz godine u godinu imamo sve više požara, javlja nam se sve manje vlasnika šuma zainteresovanih za izgradnju šumskih puteva, iako im je to obaveza. Vlasnici često misle da samo treba da koriste šumu, a da država ulaže u nju i štiti je od bolesti i požara.

Naš sagovornik podseća na to da je od 2,5 miliona hektara šuma u Srbiji, 48 odsto u privatnom vlasništvu, a da na tih oko 1,2 miliona hektara gazduje čak 1,3 miliona vlasnika.

- Teško je voditi ma kakvu politiku šumarstva sa tako strahovito usitnjenim posedima - kaže dr Orlović. - Ovo je veoma ozbiljan problem koji od 2008. pokušavamo da rešimo motivisanjem vlasnika da se udružuju. Zato uprava kroz godišnje programe unapređenja šuma daje sredstva samo udruženjima vlasnika, jer je nemoguće efikasno se dogovarati i delovati sa 1,3 miliona ljudi ponaosob.

Iformacije Sektora za vanredne situacije sa terena, naročito sa juga Srbije, govore da na požarištima privatnih šuma nedostaje veliki broj ugljenisanih stabala, ali da ima mnogo svežih panjeva, što ukazuje na nedozvoljenu seču drveta pre požara.

- Činjenica je da se krađa drveta često skriva izazivanjem požara - kaže dr Aleksić. - Međutim, naši zakoni su takvi da šumar ili inspektor može da reguje samo ako zatekne lopova na licu mesta, a ne na putu kad je mnogo uočljiviji. Kad kamion s ukradenim drvetom izađe na put, šumarska služba je nemoćna, njega mogu da zaustave samo saobraćajci i tržišna inspekcija. Zato među kriminalcima koji se prikazuju na televiziji nikad ne vidimo ljude koji izazivaju katastrofalne požare.

ČETINARE NIKO NEĆE

Nagorele četinare niko neće da kupuje na licu mesta, pa "Srbijašume" moraju da angažuju mehanizaciju da ih uklanja i nosi do skladišta gde se prodaje po nešto višim cenama. - Zdravi četinari se obično melju i sabijaju u brikete da bi se koristili kao ogrev, ali s nagorelim drvetom to je tehnički nemoguće izvesti - kaže Predrag Aleksić. - Ovi četinari mogu da se koriste u industriji papira, ali naše fabrike te vrste su ugašene, pa je problem prodaje veliki.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 15.9.2012.)