NavMenu

Poljacima u valjevskom lokalu konobar odbio da naplati račun: Taj dug je plaćen pre 100 godina

Izvor: NIN Utorak, 19.03.2024. 12:14
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Shutterstock/BearFotos)Ilustracija
U centru Valjeva, na ćošku jedne od glavnih ulica nalazi se kafe-restoran koji po mnogo čemu izgleda sasvim uobičajeno za Valjevce. Ipak, ovaj kafić preko noći je postao popularan kada su predstavnici ambasade Poljske početkom marta objavili na zvaničnom Fejsbuk profilu ove institucije da je vlasnik odbio da im naplati račun. Kako je rekao, dug je odavno platio njihov sunarodnik pre 100 godina.

Nin je postavio pitanje vlasniku lokala Đorđu Momiću kako je nastala ova neobična praksa i zbog čega je odlučio da časti čitavu jednu naciju. Ispostavilo se da osoblje ambasade, ali i svi Poljaci duguju ovakav ustupak poljskom doktoru Ludviku Hiršfeldu.

- Čuo sam da je ambasada pisala o mom gestu, ali ja nemam društvene mreže. Moj postupak nije ništa novo, to pravilo važi dugo. Sve je počelo oko 2020. godine kada je u moj lokal ušao Pavel Visočanski, poljski reditelj koji je došao da snimi film o dobročinstvu lekara iz te države prema našem narodu - počinje Momić priču za NIN.

Raznežen time što je neko iz druge zemlje došao u njegov rodni grad da snimi film o našoj istoriji upitao je režisera ko je glavni junak filma.

- Tada sam prvi put čuo za doktora Ludvika Hiršfelda i njegov doprinos srpskom narodu. Baš me dirnula cela priča i tog momenta sam odlučio da mu se nekako odužum. Za mene, taj njegov gest da želi da pomogne nekome našem bio je dovoljan da poželim da dam svoj doprinos, jer mi istoriju često zaboravljavo - kaže ugostitelj koji se ovim poslom bavi više od 40 godina.

Insistira da iako mu popularnost ne smeta nije pokrenuo ovu neobičnu tradiciju radi reklame.

- Meni ne treba reklama, već 42 godine radim ovaj posao i meni je najnormalnije bilo da ako nešto ne treba da naplatim ja to i ne naplatim. Čovek treba da ima neku misiju. Imam 69 godina, verujem da svi treba da budemo mostovi između ljudi i da budemo humani. Ako je poljski doktor mogao da dođe da pomaže Srbima u jeku epidemije, onda želim da se to zna. Za mene, to je bilo izuzetno važno i volim da pomognem kako mogu. Nije mi važna reklama, važno mi je da budem čovek - ističe Momić.


Ko je bio Ludvik Hiršfeld

Ludvik Hiršfeld je bio poljski lekar koji je sa suprugom Hanom tokom Prvog svetskog rata došao u Valjevo kako bi pomogao u lečenju vojnika i civilnog stanovništva.

Radeći kao docent na Ciriškom univerzitetu, Hiršfeld saznaje za strahovit razvoj epidemije tifusa u Srbiji, i početkom 1915. se prijavljuje kao lekar-dobrovoljac u srpskoj vojsci da pomogne. Prema sopstvenoj želji, otišao je u centar epidemije – Valjevo u kojem je u tom trenutku radila Valjevska bolnica preplavljena srpskim vojnicima.
Istorija jednog života

Poljski lekar je u Valjevu radio na suzbijanju epidemije, a takođe je predavao i na kursevima o pegavom tifusu i drugim bolestima.

Nedugo nakon njegovog dolaska, u Srbiju je došla i njegova supruga Hana Hiršfeld, takođe doktorka.

- Nije tamo bilo raskoši švajcarske klinike, ali je u nama treperila neka snažna nota bratstva. Ni za trenutak nismo zažalili dobrovoljno napuštene švajcarske palate - rekao je Hiršfeld o boravku u Srbiji tokom Prvog svetskog rata u svojoj autobiografiji "Istorija jednog života".

Bračni par Hiršfeld po sopstvenoj želji je boravio u Valjevu, nekadašnjem sedištu epidemije tifusa. Činili su sve što je bilo u njihovoj moći da suzbiju ovu bolest.


Ovaj par lekara iz Poljske pratio je srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata, a tokom boravka u Solunu Ludvik Hiršfeld proizveo je i vakcinu kojom je uspeo da spasi na hiljade vojnika.

Inače, prvu vakcinu je, kao primer vojnicima, primio vojvoda Živojin Mišić. Hiršfeld je bio nominovan za Nobelovu nagradu zbog otkrića o principu odbacivanja ploda kod majke različite krvne grupe.
Kako je Ivo Andrić pomogao porodici Hiršfeld

Zahvaljujući Hiršfeldovom radu, srpska vojska je bila jedna od prvih koja je primenjivala transfuziju krvi u širim razmerama, što je tada bila inovativna metoda.

Hiršfeldovi su 1919. godine otišli u Poljsku, gde je Ludvik naredne godine postao direktor Instituta za istraživanja seruma i vakcina u Varšavi. Nešto kasnije, postao je i direktor Odeljenja za bakteriologiju i eksperimentalnu medicinu u Nacionalnom institutu za higijenu.

Kada je 1939. Nemačka osvojila Poljsku, Hiršfeld je morao da napusti svoj posao, s obzirom na to da je bio Jevrejin koji se preobratio u katoličanstvo.

Dve godine kasnije, Hana, Ludvik i njihova ćerka Marija odlaze u jevrejski geto. Kada se u Beogradu saznalo za stradanje "srpskih vojnih lekara" i njihove ćerke, vlasti su dodelile dr Hiršfeldu počasno državljanstvo Kraljevine Jugoslavije, pa je Ivo Andrić, kao jugoslovenski poslanik u Berlinu od Nemačke zahtevao njihovo puštanje.

Svega jedan dan pre nego što je porodica Hiršfeld 1943. godine trebalo da ode u koncentracioni logor, uspela je da napusti geto. Hiršfeld je uspeo da nabavi lažna dokumenta, s kojima prelazi u nemački deo Varšave. Nedugo nakon bežanja iz geta, Ludvikova ćerka Marija umire od tuberkuloze. Hiršfeldovi su morali da je sahrane pod lažnim imenom. Ludvik umire 1954. godine u Vroclavu od posledice srčanog udara.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.