Sora banka iz Lihtenštajna preuzima imovinu podgoričkog Eurofonda

Sora banka u likvidaciji iz Lihtenštajna i njen likvidacioni zastupnik KPMG, dobili su pred Regionalnim sudom iz Vaduza pravosnažnu presudu da im je Zatvoreni investicioni fond (ZIF) Eurofond iz Podgorice dužan 4,5 miliona EUR i kamate za deset godina, saznaju Vijesti.

Iz Privrednog suda je podgoričkom listu potvrđeno da su pravni zastupnici Sora banke u likvidaciji, koja je bivša Alpinum banka, pokrenuli postupak priznanja strane sudske odluke i da je taj postupak u toku, kao i da će odluka biti donijeta kad se za to steknu zakonski uslovi.

Pravni zastupnik Sora banke i KPMG-a, Nedeljko Velisavljević iz Beograda, kazao je Vijestima da nema ovlašćenja klijenta da govori o ovom sporu i mogućnostima naplate duga.

Iz ZIF Eurofonda nijesu odgovorili na pitanja lista o ovom sudskom sporu.

Prema informacijama Vijesti, dug je sa kamatama i sudskim troškovima narastao na oko 10 mil EUR.

Naplata duga po likvidacionom postupku znači blokadu dužnika, a ako na računu nema novca i blokadu sve imovine i njenu prodaju preko javnih izvršitelja.

Povjerilac prinudnu naplatu može pokrenuti kada Privredni sud završi postupak priznanja inostrane pravosnažne presude i kada ona time postane pravosnažna u Crnoj Gori.

Blokadom i bankrotom ZIF Eurofonda i formalno više hiljada njegovih preostalih akcionara bi ostalo bez imovine, ako ona uopšte više i vrijedi. Takođe, od ovog postupka zavisiće i sudbina firmi čiji je Eurofond i dalje većinski vlasnik, kao što su ulcinjska Solana i Izbor Bar.

Račun ZIF Eurofonda je u blokadi od 13. juna 2017. godine zbog duga od 2,9 miliona EUR.

ZIF Eurofond je na svom sajtu posljednji put u maju 2020. godine objavio podatke o svojoj imovini i njenoj vrijednosti. Prema tim podacima, ukupna vrijednost je 12,2 mil EUR, ali se većina odnosi na firme u stečaju i na kompanije u Bosni i Hercegovini sa spornim poslovanjem.

Vrijednost akcija u crnogorskim kompanijama, prema tadašnjim berzanskim cijenama, iznosila je 5,2 mil EUR, od čega se najviše odnosilo na 4,3 mil EUR vrijedne akcije ulcinjske Solane u stečaju, 411 hiljada na Bjelasicu radu koja je bankrotirala i više nema vrijednost, a 345 hiljada na akcije Izbora iz Bara, čiji je račun takođe u blokadi i to od 2015. godine na iznos od 3,1 mil EUR.

U inostranstvu ZIF Eurofond je imao vrijednost od sedam miliona EUR, koja se odnosi na vlasništvo u Elektrogrupi Jajce 4,52 miliona, Zadrugaru iz Jajca 2,1 milion i Elektromontaži iz Tuzle 383 hiljade EUR.

Eurofond je u ove kompanije nakon prodaje akcija u Elektroprivredi (EPCG) 2009. godine italijanskoj A2A, uložio 12 miliona EUR.

Grupa malih akcionara Eurofonda je 2019. godine tražila da Komsija za hartije od vrijednosti ispita ova ulaganja, s obzirom na problematično poslovanje tih kompanija, sporove u BiH i sumnje da ove firme služe samo za izvlačenje novca iz Fonda na štetu ostalih akcionara.

U dokumentima sa sajta Eurofonda piše da su u banci Alpinum otvorili kastodi račun i potpisali ugovor o lombardnom kreditu 19. novembra 2009. godine.

Ukupan iznos kredita do kog se ZIF mogao zadužiti tada je bio pet miliona EUR, ali je novim ugovorom od 12. avgusta 2014. iznos zaduženja ograničen na četiri miliona, od čega je uzeto 3,99 miliona.

Eurofond je osnovan pred masovnu vaučersku privatizaciju iz 2001. godine i tada je bio najvredniji privatizacioni fond sa procjenom kapitala koja je iznosila i 290 miliona EUR.

Većina firmi gđe je Eurofond bio vlasnik je otišla u stečaj a njihova imovina je rasprodata, dok su radnici završili na ulici sa neisplaćenim zaradama, nepovezanim radnim stažom i sa minimalnim penzijama.

Sora banka Lihtenštajn

Privredni sud

ZIF Eurofond Podgorica

KPMG

Solana Ulcinj

Izbor Bar

Alpinum banka

Nedeljko Velisavljević

preuzimanje imovine

naplata duga