Muzej čula kao franšiza namenjena gradovima koji privlače veliki broj ljudi tokom cele godine

Prvi Muzej čula (Museum of Senses) otvorio je svoja vrata u Pragu krajem 2017. U roku od nekoliko godina otvorene su još tri lokacije u regionu Istočne Evrope, a posao je rastao vrtoglavom brzinom. Pandemija je, međutim, usporila tempo širenja i dala vremena vlasnicima koncepta da porazmisle o daljim koracima.

Za Dejana Grbića, jednog od tvoraca i vlasnika Muzeja čula, bilo je to vreme za procenu uspešnosti poslovnog modela. Iako se u jeku pandemije činilo da su napravili dva koraka unazad, shvatili su da mogu napraviti gigantski korak napred.

Prva dva Muzeja čula su otvorena u roku od samo nekoliko meseci, i to na dva različita tržišta – u Češkoj i Rumuniji.

- I jedan i drugi Muzej čula su bili izuzetno uspešni. Postizali smo sjajne rezultate. Čak i nakon tri godine poslovanja, i Prag i Bukurešt su beležili konstantan rast broja posetilaca. Prag je posebno dobro poslovao, rast je bio 20-30%, što je neverovatan rezultat. Naravno, konstantan rast i uspeh koji smo postigli na prve dve lokacije naveo nas je da otvorimo još dva muzeja, jedan u Konstanci u Rumuniji, drugi u u Splitu u Hrvatskoj - kaže za Franchising Grbić.

Dodaje da su shvatili da pandemija neće nestati preko noći, te su trajno zatvorili muzeje u Konstanci i Splitu.

Kada su počinjali, uopšte nisu razmišljali o franšizingu kao o modelu za širenje biznisa.

- U jednom trenutku smo se zapitali: šta ako hoćemo da otvorimo 20 muzeja? Na osnovu svih iskustva, shvatili smo da treba pronaći partnere koji će biti spremni da vode i razvijaju Muzej čula na loklanom tržištu. Svesni smo vrednosti lokalnog znanja, lokalnih veza te da je poslovanje kroz partnerstvo neuporedivo lakše i uspešnije. Sada smo u potpunosti spremni za franšizing. I nadamo se da će tokom 2022. godine biti otvoreno više Muzej čula - naveo je Dejan Grbić.

U obzir dolaze gradovi sa više od milion stanovnika, ali to ne znači da u obzir ne dolaze i gradovi sa nešto manjim brojem. Međutim, u tom slučaju, to treba da budu regionalni ili nacionalni centri koji privlače veliki broj ljudi tokom cele godine.

- Uz to se gleda i postojeća konkurencija, sezonalnost grada, broj turista, udeo domaćih i stranih turista, specifikacije i isplativnost nekretnina i, naravno, kupovna moć građana - navodi Grbić.


Šta sve "krije" Muzej čula?

Muzej čula je konstruisan kao lavirint koji nas provodi kroz šest različitih zona – a svaka je posvećena jednom čulu (vid, sluh, ravnoteža, miris, dodir, ukus). U muzeju se nalazi oko 50 eksponata i instalacija, i dok bi vas u klasičnim muzejima strogo upozorili da ne dirate izložene predmete, u Muzeju čula se traži upravo suprotno – interakcija i korišćenje eksponata je suština korisničkog iskustva. Od posetilaca se, naime, očekuje da budu kreativni, radoznali te da kroz zanimljive i nesvakidašnje doživljaje neposredno iskuse kako naše telo i percepcija reaguju na različite čulne nadražaje i iluzije.

Ležanje na fakirskom krevetu s 3.500 eksera, prolazak kroz rotirajući tunel, kao i razne optičke varke koje nam mogu promeniti lični opis, pomoći da porastemo 10 cm, poslužimo nečiju "glavu na tanjiru" ili saznamo šta se sve koristi za kreiranje zvuka u crtanim filmovima – samo su neka od intrigantnih iskustava iz Muzeja čula.