Zdravstveni izveštaj Štade: Lečenje na daljinu podelilo Evropljane

Lečenje putem veb kamere spremno je da prihvati 60% stanovnika Srbije, u slučaju lakše ili sekundarne bolesti, što je malo iznad evropskog proseka od 57%, čime se Srbija našla na petom mestu iza Portugalije, Španije, Italije i Velike Britanije u pogledu spremnosti za takav vid konsultacija sa lekarom, objavljeno je na sajtu kompanije Hemofarm.

Međutim, iako svaki četvrti Evropljanin ovaj način konsultacija smatra sjajnim napretkom, ističući i značajnu uštedu u vremenu, jednak broj njih to kategorično odbija (24%) naglašavajući da mnogo više ceni ličnu interakciju sa lekarom uprkos napretku tehnologije.

Rezultati istraživanja, u drugoj godini Covid pandemije, ukazuju da bi danas manji broj Evropljana prihvatio "lečenje na daljinu" (57%) u odnosu na 2020. godinu, kada ih je čak 70% pozdravljalo ovu opciju. Dakle, uprkos naglom porastu digitalizacije, 13% manje stanovnika Evrope danas želi "lečenje na daljinu", dok je u porastu težnja za konsultacijama uživo i to sa 11% u 2020. na 24 procenta Evropljana u tekućoj godini.

U Srbiji bi svega 18% stanovnika odbilo onlajn konsultacije sa lekarom, jer im je lična interakcija važnija. Kontakt uživo sa lekarom još manje vrednuju u Portugaliji, Španiji i Velikoj Britaniji.

Pandemija je značajno uticala na intenzivniju potragu za informacijama u vezi sa zdravljem, a pritom je digitalni sadržaj postao još popularniji. Više od polovine Evropljana (54%) ističe da su se "znatno češće" okretali onlajn izvorima radi istraživanja zdravstvenih problema (19%) ili "češće nego inače" (35%) u poslednjih godinu dana.

Stanovnici Srbije su lideri u pogledu zdravstvenog obrazovanja na mreži, pokazalo je istraživanje, pa njih čak 72 odsto kažu da su u proteklih godinu dana pročitali više zdravstvenih informacija na mreži nego obično. Ovo Srbiju svrstava na prvo mesto od 15 evropskih zemalja obuhvaćenih anketom. U isto vreme, samo 5% stanovnika Srbije ne traži informacije o zdravstvenim temama od "dr Gugla".

Značajan procenat Evropljana, njih 36%, takođe koristi internet za informacije o uzimanju lekova, njihovim indikacijama i neželjenim reakcijama, u čemu prednjače stanovnici Rusije (62%) i Ukrajine (58%).

Istraživanje je pokazalo i da se ukupno 45% populacije u urbanim sredinama anketiranih zemalja okreće internetu, dok je broj onih iz ruralnih područja manji - 32%.

Digitalna uputstva za lek podržava tri četvrtine Evropljana (76%), dok bi u Srbiji čak 82% stanovnika bilo spremno da koristi elektronsko uputstvo za pacijente, kao i elektronske letke i liflete sa informacijama o proizvodima, npr. skeniranjem koda na pakovanjima lekova.

Ovo Srbiju svrstava na šesto mesto od 15 anketiranih zemalja. Dvoje od petoro građana Srbije (39%) veruje da bi elektronski lifleti bili praktičniji i prouzrokovali manje otpada, što je znatno iznad evropskog proseka ankete - 32%. Pa ipak, 40% Evropljana ne želi da se u potpunosti odrekne papirne verzije, u čemu prednjače Francuzi među kojima je svega 19% zainteresovano za digitalnu verziju.

Govoreći o analognim medijima, zdravstvene aplikacije nisu posebno popularne u Evropi. Samo 7% ispitanika je potvrdilo da ih koristi, a čak 30% Evropljana ih ne smatra korisnim. U pogledu spremnosti da prihvate zdravstvene aplikacije na svojim mobilnim telefonima, građani Srbije su i u ovom slučaju malo iznad evropskog proseka, jer njih 9% već koristi takve aplikacije, a više od petine (22%) veruje da bi im takve aplikacije mogle pomoći u postizanju bolje onlajn komunikacije sa svojim lekarom.

Ovo su rezultati trećeg internacionalnog Štadinog Zdravstvenog izveštaja 2021, reprezentativne studije sa više od 30.000 ispitanika iz 15 zemalja. Institut za istraživanje tržišta Kantar je u ime kompanije STADA Arzneimittel AG anketirao oko 2.000 ljudi starosti od 18 do 99 godina iz: Austrije, Belgije, Češke, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Poljske, Portugala, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije na temu "Kako je pandemija promenila poglede Evropljana na zdravlje?".