Planirane 22 ključne ekonomske reforme od 2022. do 2024.

Ministarstvo finansija objavilo je preliminarnu listu strukturnih ekonomskih reformi od 2022. do 2024. godine, koja sadrži 22 ključne reforme, među kojima je i dalja transformacija Poreske uprave.

Glavni cilj ove strukturne reforme je da Poreska uprava postane organizacija koju karakteriše moderno digitalno poslovanje, navedeno je u dokumentu.

Zatim da Poreska uprava bude administracija orijentisana ka pružanju usluga poreskim obveznicima, da se usluge pružaju u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i da postoji analiza rizika koja omogućava efikasno korišćenje raspoloživih resursa za optimizaciju prikupljanja prihoda.

Reforma podrazumeva tri komponente, prva je integrisani informacioni sistem baziran na COTS-u, koji ukršta i proverava podatke Poreske uprave i trećih strana u cilju otkrivanja poreskih obveznika koji ne posluju u skladu sa propisima (nabavka i početak implementacije COTS se očekuje u 2022).

Druga komponenta je lični e-Portal prilagođen svakom poreskom obvezniku, koji predstavlja modul za direktnu komunikaciju pojedinca sa Poreskom upravom, a treće je unapređenje stručnog obrazovanja poreskih službenika na Poreskoj akademiji.

Navedena su tri ključna izazova za konkurentnost i inkluzivni rast i povezane strukturne reforme.

Prvi izazvo je povećanje zaposlenosti, posebno mladih i usklađivanje kvalifikacija sa potrebama tržišta rada, a povezane reforme su: Uspostavljanje okvira za uvođenje Garancija za mlade u Srbiji, Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada i Unapređenje ambijenta za podsticanje, podršku i praćenje cirkularnih i ekonomskih migracija.

Drugi izazov je Unapredenje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije, a reforme su: Unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka - ePapir, Održivo i efikasno upravljanje privrednim subjektima u vlasništvu Srbije (PSRS) i Razvoj domaćeg tržišta kapitala kroz uvođenje novih pravnih instituta i obezbeđivanje većeg stepena zaštite investitora.

Treći ključni izazvo je Efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta, a tu su reforme: Razvoj energetskog tržišta uz izgradnju energetske infrastrukture i Unapređenje uslova za povećanje energetske efikasnosti kroz unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i obezbeđenje podsticaja.

Kada je reč o oblasti Upravljanja javnim finansijama, predviđene reforme su: Transformacija Poreske uprave i Uvođenje novog modela fiskalizacije i prelazak na elektronsko fakturisanje.

U oblasti Zelene tranzicije, sprovodiće se reforme: Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije i Uspostavljanje depozitnog sistema u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom.

U oblasti Digitalna transformacija predviđene reforme su: Razvoj i unapređenje nacionalne informaciono-komunikacione infrastrukture i Uspostavljanje infrastrukture i okruženja za kreiranje i primenu inovativnih i rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji.

U oblasti Istraživanje, razvoj i inovacije, sprovodiće se reforma i Razvoj startap ekosistema i Stvaranje uslova za razvoj bionauka i bioekonomije kroz izgradnju BIO4 Kampusa.

Kada je reč o Reformi u oblasti ekonomskih integracija, predviđena je reforma Unapređenje uslova i uklanjanje prepreka trgovini.

U oblasti Reforme transportnog tržišta biće sprovedena Reforma železnice kroz unapređenje bezbednosti u železničkom saobraćaju i efikasnosti putničkog saobraćaja, a u oblasti Poljoprivreda, industrija i usluge reforme: Unapređenje konkurentnosti poljoprivrede i Bezbedan i kvalitetan proizvod - faktor razvoja industrije.

U oblasti Obrazovanje i veštine radiće se na reformi Digitalizacija sistema obrazovanja i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema obrazovanja.

Kada je reč o poslednje dve oblasti Socijalna zaštita i inkluzija i Sistemi zdravstvene zaštite, radiće se i reforma: Digitalizacija u zdravstvenom sistemu.