Šeron Stoun (Sharon Stone)- Strasna diva visoke intelegencije

Popularna je postala nakon filma "Niske strasti" u kojem je do izražaja došao ne toliko njen glumački talenat, koliko njen seksepil - u jednoj od ključnih scena ona se pojavljuje u mini haljnici, bez "donjeg veša". Šeron i danas, bez obzira na to što je zašla u petu deceniju, pažnju privlači svojim još uvek zavodljivim izgledom

Američka glumica Šeron Stoun je glumica koja u svetskoj kinematografiji slovi pre svega za seks-simbol, ali joj niko ne može osporiti ni zavidan glumački talenat. Ipak, ona je svoju najveću popularnost doživela nakon filma "Niske strasti" Pola Verhovena, u kojem je do izražaja došao ne njen talenat, već upravo njen seksepil - u jednoj od ključnih scena ona se pojavljuje u mini haljnici, bez "donjeg veša". Šeron i danas, bez obzira na to što je zašla u petu deceniju, pažnju publike u velikoj meri privlači svojim još uvek zavodljivim izgledom. Priznanja njenoj lepoti su na neki način ozvaničena kada ju je magazin "People" uvrstio među 50 najlepših žena na svetu, a "Empire magazin" u 100 najseksepilnijih glumica u istoriji kinematografije.

Šeron Stoun se rodila 10. marta 1958. godine u Midvilu, u Pensilvaniji. Njena biografija nedvosmisleno potvrđuje da lepota koju poseduje nije bez intelektualnog pokrića - danas je članica "Mense" (udruženja najinteligentnijih ljudi sveta), sa IQ-om 154, Šeron je nekada bila najbolji đak u školi, daleko ispred svoje generacije, te je već sa 15 godina prebačena na Univerzitet "Edinboro", gde je studirala književnost i umetnost.

Međutim, nikada nije diplomirala, ali joj je 2007. godine, kada je ponovo posetila rodni grad i univerzitet, tada već kao slavna osoba, dodeljen počasni doktorat. Njen san je još za vreme studija, međutim, bila glumačka karijera, namera da postane nova Merilin Monro, a put ka slavi potražila je preko lokalnog takmičenja za mis, gde je sa 17 godina osvojila titulu najlepše. Vrlo brzo se zatim probila među Fordove modele, a nakon toga stiže i prva ponuda za film, te 1980. godine debituje sa epizodnom ulogom kod Vudija Alena u filmu "Stardust memories" (1980). Njena prva ozbiljna, odnosno uloga sa tekstom je horor Vesa Krejvena "Deadly blessing", snimljen 1985. godine.

Uspela je takođe da postane i zvezda "Playboya" za koji se skinula 1990. godine, što joj je, bez sumnje, otvorilo vrata nekih filmskih studija. To joj je, međutim, donelo i skepsu filmskih kritičara, koji su je, uz dosta njenih ličnih promašaja u izboru filmskih rola, često imali na meti. Uglavnom je u svojim kritikama nisu štedeli, i tek joj je film Paola Verhoevena "Niske strasti" iz 1992. u kome je glumila pored slavnog Majkla Daglasa, doneo nekakvo priznanje i istovremeno status fatalne žene, mada u većoj meri publike nego kritike. Većina kritičara i dalje tvrdi da to i nije njen najbolji film (ističu kako je slavu stekla svlačenjem u njemu), a kao njeno vrhunsko ostvarenje priznaju ulogu Džindžer Mek Ken u filmu Martina Skorseza "Kazino" iz 1995. godine, u kojem igra suprugu mafijaša Roberta de Nira. Ta joj je uloga donela Zlatni globus i nominaciju za Oskara. Šeron se dobrano skinula samo godinu dana nakon "Niskih strasti" u filmu "Silver" (1993) u kome je glumila zajedno sa Vilijamom Boldvinom.

Ovde moramo malo zastati i nešto više reći o erotskom trileru "Niske strasti". Ovo je, bez sumnje, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih filmova 90-ih godina minulog veka. Scena ispitivanja u policijskoj stanici, kada Šeron Stoun prekrsti noge a nema gaćice, postala je kultna. Film je žestoko kritikovan tvrdnjom da je radnja samo izgovor za brojne scene seksa. Međutim, sam film ima dobru radnju, vrhunski je režiran i predstavlja vrhunac karijera Verhovena i Daglasa. Šeron je postala zvezda ovim filmom. U mnogim zemljama film je prikazan u cenzurisanoj verziji. "Niske strasti" su bile rodonačelnik novog tretmana seksa na velikom platnu, kao i "okidač" za jedan novi filmski žanr, pokazaće se veoma lošeg kvaliteta. Naime, scene eksplicitnog seksa na velikom platnu počele su otvorenije da se pojavljuju 90-ih godina minulog veka. Korene ovakve pojave možemo tražiti još od "Poslednjeg tanga u Parizu" (čuvena scena seksa sa Marlon Brandom i Marijom Šnajder), ali sve je zapravo počelo onog trenutka kada je Šeron Stoun raširila noge, naočigled Majkla Daglasa. Posle uspeha Verhovenovih "Niskih strasti" 1992. godine, prikazivanje seksa u mejnstrimu više nije ostalo isto. A, da ne zaboravimo, moramo dati i mali siže ovog nesvakidašnjeg filma, kad već ovoliko o njemu pričamo. Detektivi odeljenja za ubistva San Franciska, Nik Kuran i Gas Moran, istražuju ubistvo rokenrol pevača Džonija Buza. U trenutku seksualnog čina ubila ga je šiljkom za led nepoznata plavuša. Buz je održavao vezu sa književnicom Ketrin Tramel (Šeron Stoun), autorkom nekoliko bestselera. Likovi jednog njenog romana su rok pevač, kog ubija njegova đevojka - šiljkom za led. Nik Kuran se upušta u vezu sa Ketrin, ali i dalje uporno istražuje ko je ubica. Ketrin upravo piše novi roman. Glavni lik njenog novog romana je detektiv koji se zaljubi u pogrešnu ženu, koja ga ubije.

No, vratimo se životu i radu Šeron Stoun. Ona je odmah posle svog prvog filma bila otišla u Evropu, sa namerom da tamo stekne pravo filmsko obrazovanje. Kao što njena umetnička biografija pokazuje, nije bila baš srećne ruke, te je uglavnom snimala za filmove takozvane B produkcije. Takvu filmsku sudbinu ona komentariše kao lični izbor, i nepristajanje na pravila i klišee. Ali, u tim svojim "pogrešnim izborima" stigla je čak dotle da je za ulogu u filmu "Žena mačka" (2004) dobila Zlatnu malinu, nagradu za najgoru glumicu. Ovu nepopularnu nagradu, moramo reći, dobila je i 2006. za ulogu u filmu nastavku "Niske strasti 2", koji je kritika i publika jako loše ocenila.

Iako u narednom periodu svog umetničkog rada nastoji da se oslobodi tereta fatalne zavodnice, i snima filmove koji bi trebalo da joj pruže pravu glumačku šansu, ona i dalje nema uspeha u tome, te se 2006. godine vraća svom "fatalnom filmu" i snima pomenute "Niske strasti 2", u kojem (ponovo) pristaje na provokativne erotske scene. Film je doživeo znatno manji uspeh od prvosnimljenog, ali je posledica njenog pojavljivanja u pomenutim scenama bila nova ponuda "Playboya". Šeron na tu ponudu nije odgovorila, ali je nije ni odbila. Posle svega, odlučila je da se ponovo posveti "malim stvarima koje život znače", odnosno svome usvojenom sinu, koji joj je ostao iz braka sa Filom Bronštajnom, urednikom lista "San Francisco cronicle".

U braku sa Bronštajnom bila je samo nekoliko godina, i osim usvojenog sina, nisu imali druge dece. Šeron se posle fijaska sa "Strastima 2" odlučuje na veštačku oplodnju, te u svojoj 47. godini dobija prvo svoje dete, sina Lerda Vona. U međuvremenu je rodila još jedno dete, Kvina. Danas sa decom živi u vili na Beverli Hilsu. Inače, udavala se ukupno tri puta - za Džridža Englanda Juniora, Majkla Grinburga i Fila Bronštajna.

Šeron Stoun je do svoje pedesete godine snimila oko 40 filmova, od kojih možemo pomenuti: "Specijalist" (1994), u kojem joj je partner Silvester Stalone; "Brzi i mrtvi" (1995), u kojem glumi zajedno s Džinom Hekmenom; "Kasino" 1995. sa Robertom de Nirom; "Dijabolik" (1996); "Poslednji ples" (1996); "Moć" (1998); "Muza" (1999); "Sakupljajući delove" (2000); "Đavolje ždrelo" (2003); "Žena mačka" (2004); "Druga odanost" (2004); "Slomljeno cveće" (2005) i "Niske strasti 2" (2006). Šeron se i dalje bavi filmom, danas više kroz svoju producentsku kuću i pisanjem scenarija. Poslednjih godina je sve više prisutna i na polju humanitarnog rada, i često se može videti na aukcijama na kojima se prikuplja novac za siromašne, nerazvijene zemlje, ili pak za naučna istraživanja u farmaciji, odnosno pre svega na pronalaženju leka protiv side. U američkoj javnosti se istakla i svojim delimičnim političkim angažmanom, odnosno smelim kritikama na račun američke administracije i njenog odnosa prema zemljama arapskog sveta. Taj njen novi aspekt rada doneo joj je i nove obožavaocee i poštovaoce, koji u njoj ne vide samo lepu ženu, već joj se, pre svega, dive kao osobi koju krase hrabrost i humanost.

Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Velike dive, zavodnice i seks simboli 20.veka - sto lepotica za sto godina". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: izdavastvo@paunpress.com)

Paun Press Zemun, Beograd

Šeron Stoun

Sharon Stone

Niske strasti

Basic instict

Pensilvanija

Mensa

Stardust memories

Deadly blessing

Kazino

Silver

Žena mačka

Specijalist

Brzi i mrtvi

Dijabolik

Poslednji ples

Moć

Muza

Đavolje ždrelo

Druga odanost

Slomljeno cveće

Velike dive zavodnice i seks simboli 20.veka

sto lepotica za sto godina