Bez povećanja plata u javnom sektoru dok zemlja ne izađe iz recesije

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je juče (18. decembar 2010. godine) da bi povećanje plata u javnom sektoru dok Srbija ne izađe iz recesije predstavljalo uništavanje ekonomije naše zemlje i ponovio da neće biti povećanja zarada, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Dinkić, koji je prisustvovao otvaranju godišnjeg kongresa Međunarodne asocijacije hotelijera i restoratera, izrazio je očekivanje da će kurs dinara ostati stabilan do kraja godine i istakao da su devizne rezerve NBS-a na istorijskom nivou od 10,5 mlrd EUR, a dinar je već počeo da jača.

On je ukazao na to da je od februara prošle godine do danas dinar opao za svega 4%, dok je inflacija iznosila između 6,6 i 7%, i upozorio na to da mnogo veću opasnost po rast inflacije predstavljaju zahtevi Elektroprivrede Srbije (EPS) i ostalih javnih preduzeća za povećanjem plata.

Ministar je ponovio da bi, ako bi se izašlo u susret tim zahtevima, usledio rast inflacije, i podsetio na to da je Vlada Srbije na sednici održanoj 14. januara donela odluku o tome da bude održan poseban sastanak na kome će biti zauzet stav prema tom pitanju u odnosu na sva javna preduzeća.

Prema njegovim rečima, ona preduzeća koja ostvaruju dobit moći će eventualno pred Uskrs da isplate bonus, ali dok Srbija ne izađe iz recesije nema generalnog povećanja plata.

Dinkić je naglasio da Vlada i NBS nisu krive za ono što se događalo na tržištu deviza jer je potražnja bila veća od ponude, što se sezonski uvek događa u decembru i januaru, s obzirom na to da su privrednici kupovali devize da bi plaćali inostranu robu i da bi otplatili dugove iz prethodne godine.

Prema njegovim rečima, javna potrošnja je prošle godine bila u okviru dogovora postignutog sa Međunarodnim monetarnim fondom i rebalansom budžeta, pri čemu nije bilo prekomernih isplata iz budžeta.

Takođe, Dinkić je naglasio da treba da bude utvrđeno zašto Srbija ne povlači kredite Svetske banke jer su to vrlo povoljni zajmovi koji se daju za najsiromašnije zemlje na rok od 20 godina, grejs period od deset godina i sa godišnjom kamatnom stopom koja je ispod 1%.