Francuski Lazard privatizacioni savetnik Komercijalne banke - Raspisivanje tendera krajem juna

Ministar finansija Siniša Mali potpisao je ugovor o konsultantskim uslugama sa konzorcijumom koji predvodi investiciona banka Lazard, a koji čine i KPMG Srbija i advokatska kancelarija "Prica i partneri", za pružanje savetničkih usluga sa ciljem pronalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku.

Ugovor su, osim ministra finansija, potpisali Jorg Asmusen ispred kompanije Lazard, Uroš Acanski u ime KPMG-a i Danica Gligorijević ispred advokatske kancelarije "Prica i partneri".

Republika Srbija je vlasnik 41,75% akcijskog kapitala Komercijalne banke, a glavni zadatak traženog savetnika je analiza poslovanja banke, analiza tržišta, kao i sprovođenje budućeg postupka za izbor partnera u banci u skladu sa izabranom metodom.

U roku za dostavljanje ponuda, do 12. novembra 2018. prispelo je ukupno 14 izjava o zainteresovanosti. Na osnovu kriterijuma iznetih u konkursnoj dokumentaciji kao najuspešnija je ocenjena ponuda investicione banke Lazard, koja nastupa u konzorcijumu sa KPMG Srbija, i advokatskom kancelarijom "Prica i partneri".

Nakon potpisivanja ugovora sa Lazardom, naredni korak je analiza finansijskog položaja banke i priprema svih potrebnih dokumenata koji su neophodni za raspisivanje tendera za pronalaženje zajednickog partnera.

Kako je predviđeno Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument), koji je potpisan sa Medunarodnim monetarnim fondom, objava tendera se očekuje do kraja juna ove godine. Ugovor sa novim strateškim partnerom za Komercijalnu banku trebalo bi da bude potpisan do kraja 2019. godine.

Kako su ranije prenele Novosti, jedan od potencijalnih vlasnika investicioni fond Ripplewood Advisors u vlasništvu biznismena Tima Kolinsa (Tim Collins). Uz taj fond, kao eventualni kupci pominju se i Miodrag Kostić, neimenovana turska banka, te mađarska OTP, koja je u međuvremenu kupila Vojvođansku banku i saopštila da namerava da kupi Societe Generale banku, navode Novosti.

Država u Komercijaonoj banci ima 42% vlasništva, EBRD 24,4%, a IFC, kao deo Svetske banke, 10%.

Novosti u tekstu podsećaju da ukoliko država ne proda Komercijalnu banku ovim bi akcionarima morala da isplati 252 mil EUR, kako je dogovoreno 2006. godine, pre svetske ekonomske krize.

Tada je, naime, EBRD dokapitalizovala našu banku sa 70 mil EUR, a po nastupanju krize IFC je to isto učinila sa 40 mil EUR. Nemački DEG fond je uložio 20 mil EUR, a švedski Svedford 10 mil EUR, dok je EBRD u tom trenutku dokapitalizovala Komercijalnu sa još 50 mil EUR.