Proizvodnja organske hrane u Srbiji udvostručena u odnosu na 2012. - Glavne prepreke i dalje propisi i nedovoljna podrška

Površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji udvostručena od 2012. godine, na 13.400 hektara, broj proizvođača je povećan više od šest puta – sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 na 23,1 mil EUR, saopšteno je u subotu (1. decembra 2018. godine) iz NALEDA. Ipak, samo 0,4% obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju, što je mnogostruko manje nego kod naših komšija iz EU (Austrija 21,3%, Hrvatska 6,1%, Bugarska 3,2%), a razlog za to su, kako je navedeno, prepreke u propisima i nedovoljna podrška.

NALED i udruženje Agro klaster Srbije zato tokom decembra organizuju javnu kampanju "Mesec organske hrane" kako bi pružili priliku proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija i stručnoj javnosti da ponude rešenja za unapređenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji.

- Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dođemo do najboljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U Srbiji dominiraju mali proizvođači sa prosečnom veličinom poseda od pet hektara, što je tri puta manje u odnosu na prosek EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, propisi ih bez opravdanog razloga ograničavaju na proizvodnju niskog stepena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim - rekao je predsednik Upravnog odbora Agro klastera Miloš Janjić.

To udruženje su inače 2017. formirali Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet Educons Sremska Kamenica.

Organska hrana se uzgaja bez veštačkih đubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona, uz strogo ograničenu i kontrolisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine.

Zbog ovih preduslova, kako je ukazano, vreme potrebno za konverziju zemljišta pre početka organske proizvodnje traje dve do tri godine, što stvara dodatni problem jer onemogućava proizvođačima da zakupe državnu zemlju jer su rokovi zakupa kraći.

- Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organske proizvodnje. Takođe, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontrolu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača - rekao je konsultant za ekonomska i pitanja dobre uprave u NALED-u Dušan Vasiljević.

"Mesec organske hrane" deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Tokom javne kampanje, svi zainteresovani mogu da dostave predloge i uključe se u dijalog putem sajta www.jpd.rs i na okruglim stolovima u Selenči 5. decembra, Užicu 12. decembra i Valjevu 17. decembra.