Zašto srpske banke često menjaju vlasnike?

Čak sedam srpskih banaka promenilo je vlasnika u poslednjih šest meseci ili to planira uskoro da uradi. Kakve posledice ovakve kupoprodaje ostavljaju na tržište i šta konkretno znače za privredu i građane za Blic objašnjavaju ekonomski analitičari i zvaničnici Narodne banke Srbije.

Većina analitičara smatra da promene vlasnika neće dovesti do značajnih promena jer se radi o bankama sa vrlo malim udelom na tržištu. Kako navode, kada bi došlo do prodaje neke od pet vodećih banaka u Srbiji, to bi već ostavilo opipljive posledice.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da promene nisu dramatične.

- Radi se samo o promeni vlasništva. Ali stoji i da nije u pitanju slučajnost. Imali smo ekonomsku krizu, pa su ovo potpuno prirodna dešavanja. Tokom krize su ljudi vrlo oprezni, a sada kada kriza u Srbiji jenjava, stvaraju se stabilniji uslovi, pa oni koji ne umeju da posluju prodaju svoje firme - ističe Savić.

On dodaje da, i dalje, pet najboljih banaka nisu na prodaju, već one koje su u problemima.

- To se posebno odnosi na grčke banke i ostale koje ne mogu da izdrže tržišnu konkurenciju. Ovo je malo tržište za toliki broj banaka. I logično je da velike ribe gutaju male - zaključuje Savić.

Ni vlasnika portala Kamatica Dušana Uzelca ne čude najnovija dešavanja u bankarskom svetu.

- Do skoro je bankama bilo lako da posluju u Srbiji. Sada se stvari menjaju, imali smo krizu, uslovi su lošiji, neke banke su u minusu. U bankarskoj industriji rezultati poslovanja putuju godinu do dve, pa se važne odluke donose kasnije - navodi Uzelac.

Kako kaže, povlačenju nekih banaka doprinela je jednim delom i digitalizacija, jer su iščezli klijenti u filijalama, one su sada manje potrebne, pa su banke počele da beleže gubitke.

- Druga se ne tiče našeg tržišta, već problema u Grčkoj. Unutar grupacija grčkih banaka doneta je odluka da se povuku sa drugih tržišta. U svakom slučaju, dugo iščekivano ukrupnjavanje neće imati bitnog uticaja na ponude banaka. Mi imamo kvazikonkurenciju, jer pet najvećih banaka drži 80% tržišta. Sada se samo kupuju manji udeli na tržištu - ističe Uzelac.

S druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da će uticaj prodaje banaka na građane i privredu zavisiti od ponašanja celog bankarskog sektora.

- Zavisi od tržišne utakmice, a to je nešto što ne možemo da predvidimo. Pretpostavka je da će novi vlasnici smanjiti udeo loših kredita. U tom smislu se očekuje trend stabilizacije. Možda to malo doprinese smanjenju kamatnih stopa, ali ne nužno - kaže Grubišić.

Kako je pisao Blic, za kupovinu Vojvođanske banke, čiji je većinski vlasnik Grčka nacionalna banka, zainteresovane su dve domaće i jedna strana banka. U Srbiji posluju još tri banke čije su matice u Grčkoj. Alpha banka, koja je početkom godine prva promenila vlasnika kada ju je preuzela AIK banka. Piraeus je prošle nedelje potvrdio da se povlači iz Srbije, ali i sa celog Balkana. Spekuliše se i da će znatan udeo u Jubmes banci preuzeti biznismen Miroljub Aleksić, vlasnik Alco grupe. Pre nekoliko meseci započeli su pregovori o prodaji ruske VTB banke, što je potvrdila i guvernerka Tabaković. Prodata je i Marfin banka, koja je prešla u ruke ruske Expobanke, dok je Direktna banka novi vlasnik Findomestica.

NBS: Klijenti su zaštićeni

Guvernerka Jorgovanka Tabaković kaže za Blic da NBS u skladu sa zakonskim ovlašćenjima nadzire spajanja banaka.

- NBS donosi odluku o zahtevu banke za davanje saglasnosti za pripajanje, odnosno za davanje dozvole za rad nove banke. Navedene promene su dozvoljene pod propisanim uslovima koji se, između ostalog, odnose na njihovu ekonomsku opravdanost, kao i pod uslovom da ne mogu imati negativne posledice na stanje na finansijskom tržištu. Što se tiče klijenata tih banaka, njihov položaj se ne dovodi u pitanje jer sva prava i obaveze ostaju nepromenjeni i ti ugovori se nastavljaju pod istim uslovima sa novom bankom - ističe Tabakovićeva.