Od aprila veliko spremanje na Palilulskoj pijaci - Za uređenje prestoničkih tržnica 238 miliona dinara

Ovogodišnju dobit od oko 238 miliona dinara Gradske pijace uložiće u uređenje prestoničkih tržnica poput Kalenića, Borče, Skadarlije.

– Od pijace i od svake "teta-Mice ili čika-Pere" koji tu prodaju krompir, kajmak, sir, želimo da napravimo brend. Da pijace postanu muzeji hrane, institucije zasnovane na poverenju između kupca i prodavca – kaže Ivan Sočo, direktor JKP Gradske pijace.

– Zarada je 643 puta veća nego pre četiri godine i dvostruko je premašila godišnji plan. Profit smo ostarili smanjivanjem troškova i oštrijom kontrolom prihoda – ističe Sočo.

Prva će se sređivati pijaca Palilula, gde će radovi vredni oko 11,5 mil EUR početi 31. marta i potrajaće 18 meseci. Postojeće tezge, njih oko 120, najverovatnije će biti izmešteno na plato ispod Tašmajdanskog parka.

– Na sadašnjoj lokaciji ima oko 220 tezgi, ali smo odlučili da premestimo oko 120 jer je utvrđeno da se čak i subotom, kada je najveći promet, stotinak njih ne koristi. Kad posao završimo, umesto dosadašnjih 3.000 kvadrata dobićemo 12.000 i pijacu na četiri nivoa. Na ulazu iz Ulice Ilije Garašanina nalaziće se štandovi, pekare, mesare i mali trg gde će u subotom i nedeljom svoje proizvode prodavati seljaci koji uglavnom dolaze samo tim danima. Iznad pijace biće galerija sa restoranom, a ispod tržnice magacinski prostor i parking za zakupce i mušterije – objašnjava Sočo.

Promene u arhitekturi pijaca i radnom vremenu prate istovremeno i novi načini poslovanja. Zakupci tezgi, od prošle godine, za mesto na kome prodaju robu treba da se bore na licitaciji.

– Do zimus, pijačari su svoje pravo na tezgu ostvarivali javljajući se na interni oglas, što je ostavljalo prostor za manipulaciju. Ovo je način da uvedemo red u poslovanje. Do sada su bile četiri licitacije i od njih smo već oko 20 miliona dinara "ubacili" u kasu. Licitacija je prodavcima "ulaznica" na pijacu, posle čega oni nastavljaju da plaćaju 300 dinara po danu, a svakog narednog meseca i rezervaciju od 2.500 dinara – kaže Sočo i ističe da je za "udarnu" tezgu na Kaleniću izlicitirano 810.000 dinara.

– U Beogradu je tezga najjeftinija u zemlji, u Subotici je na primer 450 dinara dnevno, a u Nišu 500. Kod njih se licitacije obnavljaju na svakih pet, deset godina, a kod nas ne, za sada traje bez vremenskog ograničenja. Ove izmene nisu preterano uticale na budžet prodavaca jer su oni taj novac i ranije davali, ali se nije znalo gde i kome – ističe Sočo.

Novi sistem javnog nadmetanja, prema njegovom mišljenju, tera ljude da rade svaki dan.

– Na naše pijace 33% prodavaca dolazi svaki dan, isto toliko četiri dana u nedelji, a trećina su poljoprivrednici koji dođu jednom nedeljno, eventualno subotom i nedeljom. Profit donose oni koji su svaki dan na pijaci. Važni su i seljaci jer isključivo zbog njih mnogi Beograđani kupuju na tržnicama. Zbog toga nama nije u interesu da ih proteramo sa tržnica, mada se to moglo čuti u nekim medijima – objašnjava Sočo i ističe da u Londonu postoji 140 pijaca, a samo su 13 marketi farmera.

Pod patronatom Gradskih pijaca je 31 tržnica, a dve trećine pijaca nisu u ingerenciji tog javnog preduzeća.

Budući buvljak mesto za šetnju i kupovinu

Poznati novobeogradski buvljak, koji se već više od tri decenije nalazi na početku Ulice Jurija Gagarina, promeniće adresu. Sa početka biće premešten na kraj ove ulice. Iako je bilo najavljeno da će do premeštanja doći početkom aprila, izvesnije je da se to neće desiti u prvoj polovini ove godine. A novi buvljak neće, kako čelnici Pijaca najavljuju, ličiti na sadašnji. Zarđale tezge zameniće moderni štandovi, između redova biće zasađeni drvoredi, postojaće restorani gde će moći da se predahne, ali i samoposluga i parking.

– Trenutno radimo urbanistički i idejni projekat, parcelaciju zemljišta, a moramo da obezbedimo dovod struje i vode i sačekamo novac koji je grad opredelio za ovu namenu – kaže Ivan Sočo.

Otvoreni tržni centar prostiraće se na 32.000 kvadrata, a svaka tezga imaće struju, moći će da se pomeri i uveče zatvori rolo vratima. Centar će biti ograđen takozvanim zelenim zidom, najvećim u Evropi. To će biti park, mesto za kupovinu i šetnju – ističe Sočo.