Ravnomeran regionalni razvoj neophodan Srbiji - Subvencije poljoprivrednicima u Švajcarskoj dostižu i 90%

Srbija je već dugo u vrhu liste evropskih zemlja po razlici u razvijenosti - najrazvijeniji je beogradski region, a najnerazvijeniji jug i istok zemlje. Jedno od merila je prosečna zarada koja je u Beogradu 56,5 hiljada dinara i dvostruko je veća nego u Topličkoj i Jablaničkoj oblasti.

Da bi se razlike smanjile i podstakao razvoj privrede, država od pre dve godine najavljuje izmene Zakona o regionalnom razvoju. U međuvremnenu, kažu, pokušavaju da podsticajima privrednicima povećaju konkurentnost.

Kako to rade u Švajcarskoj gde je između sela i grada razlika u zaradi do 20%? Švajcarska država i kantoni ulažu velika sredstva kroz programe regionalnog i ruralnog razvoja, subvencije poljoprivrednicima dostižu i 90% i promovišu se lokalni proizvodi.

- Moj brat je nasledio imanje od roditelja, a ja sam se posle fakulteta odlučio za ekološku poljoprivredu. Zakupio sam zemljište i dobijam uobičajene subvencije - za 44 hektara dobijem 150 hiljada franaka godišnje... Polovinu svega što proizvedem, trudim se da prodam u regionu - kaže Kurt Bruner, poljoprivrednik.

Da bi jaja i mleko s Kurtovog imanja lakše dospeli do kupaca u Cirihu, on je postao član Naturlija, jedne od 150 regionalnih organizacija u Švajcarskoj koje pomažu lokalnim proizvođačima u osvajanju tržišta.

- Mi radimo s proizvođačima iz 13 opština i 260 njihovih proizvoda sa posebnom oznakom regionalnog se prodaje u lokalnim supermaketima najvećih trgovinskih lanaca. Uslov je da 80% sastojaka bude iz regiona, i da proizvođač ima sertifikat, jer za nas je regionalno jednako kvalitet - kaže Kornelija Šeli, vođa projekta Naturli.

To misle i potrošači u Švajcarskoj – za hranu iz okoline spremni su da plate i znatno više.

- Ako hoćemo da se razvija naš kraj, onda moramo i sami da imamo svest i da kupujemo prizvod iz tog kraja. To je i ekološki važno, jer proizvod ne mora da putuje pola sveta i znamo od koga kupujemo mleko, sir, od koga je jabuka, meso. Tako to rade Švajcarci. U Srbiji ljudi uvek misle da je bolje ono što dolazi iz inostranstva, a to svakako nije tako - smatra Aleksandar Grunauer iz GIZ-a.

Svaka država kreira mere prema stepenu svog razvoja i potrebama stanovništva, kažu u našem Ministarstvu poljoprivrede.

Dragan Mirković, pomoćnik ministra poljoprivrede, napominje da je Srbija u toj fazi razvoja da su glavne mere koje se tiču konkurentnosti fokusirane na investicije, unapređenje proizvodnje, podizanja standarda.

- Ono što je nedostatak Srbiji i gde sigurno postoje ogromne potrebe je ruralna infrasturktura. Teško je govoriti o ekonomki održivom razvoju i investicijama ukoliko nemate ruralnu infrastrukturu - ukazuje Mirković.