Prilagoditi uslove tendera, obezbediti garancijski fond, suzbiti rad "na crno" - Šta je sve neophodno za oporavak srpske građevinske industrije?

Sadašnji uslovi na tenderima nisu primereni domaćoj građevinskoj industriji koja nema adekvatne kapacitete, kadrovske i tehničke, kao ni garancije banaka koje bi ih pratile. Od 2000. godine do danas građevinska operativa u Srbiji nije bila glavni izvođač ni na jednom kapitalnom objektu - svuda su bili podizvođači, i to onemogućava naše građevinare da dobiju potrebne reference za poslove u inostranstvu, a ostavlja ih i bez znatne dobiti.

Ovako Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije u razgovoru za "eKapiju" komentariše prošlonedeljnu izjavu gradskog menadžera Grada Beograda, Gorana Vesića - da je "alarmantno" to što se na nekoliko tendera koje je raspisao glavni grad do sada nije javio niko od domaćih ponuđača.

Vesić smatra da su glavni razlozi za to neobaveštenost i mišljenje da su tenderi namešteni ("zbog loših iskustava iz prošlosti") i zato je pozvao srpske građevinske firme da se aktivnije javljaju na tendere koje raspisuje beogradska Direkcija za građevinsko zemljište, naglasivši da će "jedini kriterijum za dodelu poslova biti najbolji ponuđeni uslovi". Prilikom sastanka sa predstavnicima domaće građevinske industrije, održanom 21. oktobra u Privrednoj komori Srbije (PKS), on je najavio da glavni grad tokom 2015. godine planira raspisivanje infrastrukturnih tendera u vrednosti od milijardu dinara, a naredne 2016. čak dve milijarde dinara, što je, prema njegovim rečima, velika šansa.

Domaće građevinske firme koje je kontaktirala "eKapija" uglavnom nisu bile raspoložene da komentarišu ovu izjavu, dok Goran Rodić smatra da bi manjak interesovanja srpskih kompanija za učešće na javnim nadmetanjima mogla da reši promena uslova tendera.

- Oni moraju da budu prilagođeni domaćim građevinarima i mora da postoji pretkvalifikacija, jer je osim niske cene potrebno i da firma koja dobija posao ima potrebne reference i bonitet.

Potrebni dugoročniji projekti


- Na prste se mogu izbrojati domaće firme koje mogu da izvedu iole složenije radove. Ostaćemo bez ljudi i onda ćemo imati velike probleme jer ćemo za te poslove morati da angažujemo strance, a onda će i cena biti tri puta viša - ocenjuje Rodić i dodaje da je jedan od glavnih uzroka za pad broja građevinara upravo nedostatak posla, pa su ljudi odlučili da se prekvalifikuju ili odu u inostranstvo.

On takođe kaže da je trend ovakvog stanja u građevinarstvu prisutan već nekoliko godina, a jedan od osnovnih problema, uz manjak kadrova i neadekvatne uslove na tenderima, je i to što država nije obezbedila garancijski fond odakle bi građevinari crpeli garancije i reference za nastup u inostranstvu.

- Država bi trebalo da pomogne građevinarima u dobijanju garancija za poslove u inostranstvu. Što se duže bude čekalo biće teža situacija. Ako bi se to pokrenulo vrlo brzo bismo imali daleko veći priliv deviznih sredstava iz inostranstva od naših građevinaca, po nekim procenama blizu 2 mlrd USD.

Sagovornik "eKapije" naglašava da bi država pomogla građevinskom sektoru i ukoliko bi se izborila sa radom "na crno".

- Firme moraju imati dugoročnije poslove da bi mogle da zaposle ljude. "Ad hoc" projekti i angažmani od po nekoliko meseci podstiču ilegalno zapošljavanje, jer se kompanijama više isplati i da plate kaznu nego da prijavljuju radnike - zaključuje Goran Rodić.

On smatra da moguće rešenje za oporavak srpske građevinske industrije leži u tome da se, umesto političara, među donosiocima odluka nađu "ljudi od znanja i pera", stručnjaci u ovoj oblasti, odnosno da se esnaf pita prilikom pripreme i izrade projekata, kao i prilikom donošenja novog Zakona o građevinarstvu.

Marko Andrejić