Dnevnik jednog direktora: Luj XV

Luj XV je jedan od najpoznatijih vladara u istoriji. Vladao je Francuskom od 1715-1774, i po stažu je jedan od vladara sa najdužom vladavinom. U njegovom vremenu Francuska je ponovo dominirala evropskom kulturom, a stil Luj XV je postojao i u arhitekturi i dekoraciji. Pored svega, neosporno pozitivnog, uspeo je da istoriju zaduži sa rečenicom koja se veoma često i danas upotrebljava. Ta rečenica je "Posle mene potop". Na određeni način, ova rečenica govori više od simbolizovanja jednog način vladanja...

Ako ne bih znao da živim u XXI veku i da sam od Francuske udaljen nekoliko hiljada kilometara, pomislio bih, vrlo često, da sam negde čuo i video Luja. Viđam ga tako po raznim, uglavnom privatnim firmama, gde osnivač ostavi svoju imovinu nejakom nasledniku sa isto tako prenetim amanetom "A posle mene potop".

Siguran sam da u svojoj okoloni imate nekoga ko bi mogao da odgovara opisu Luja XV. Možda i radite u takvoj firmi, ali ne znate da je vlasnik ili direktor, nesvesno napravio upravo takav scenario. Uspešna, sjajna kompanija, lider na svom tržištu, osnivač firme je čovek koji je sve uložio u nju. Uložio je svoju životnu energiju, zdravlje, privatni život... sve je u kompaniji. Računovođe bi imale veliki problem kako da ovu vrstu ulaganja knjiže i gde u kontni okvir svrstati stavku "Povišen šećer osnivača" ili "Neprospavane noći zbog objekta u izgradnji". Teško se to može u brojkama iskazati.

Ima on i sina naslednika, ali nije kao on. Barem on to tako misli, a ponekad to i pokaže... pred svima. Sve je to u redu, vredan mu je sin, poslušan je i pametan, završio je neke visoke strane škole na koje ga je poslao, ali nije to to... Nije dovoljno dobar u poređenju sa njim.

Raditi u takvoj firmi za vreme njenog procvata je predivno iskustvo za svakog radnika. San svih snova. Sve je prepuno dobre pozitivne energije, entuzijazam je zamena za sistem, zna se ko je vođa, uspeh iz godine u godinu, plate stižu na vreme i cene se doprinosi ljudi. Jedini problem, koji se u tom trenutku ne vidi, jeste što sve zavisi od jednog čoveka. I desi se da taj, sjajni, uspešni, sposobni vizionar, ipak popusti pred naletom prirode i Božje volje i sve ono što je taj predobri čovek ostavio, dođe u ruke nekoga ko nije spreman za takav izazov. Raditi tada u takvoj firmi nije više divno iskustvo. Sada je sve drugačije. Oseća se na svakom koraku strah, nema više sigurnosti, nema one energije osnivača koja je ih je vodila, primećuju to i klijenti i konkurencija, vide da to nije ista firma.

Nekada smo živeli u takvoj državi, Jugoslaviji. Lider izuzetnog uticaja - Tito. I sve je funkcionisalo dok je bio živ. Posle njega-potop. I verovatno bi bio ponosan na svoje delo, slušajuci danas građane koji veličaju njega i njegovo vreme, uzdišući i ponavljajući kako je tada sve bilo bolje. Kako smo svi imali sigurnost, poštovanje, ugled... Od kako slušam te ankete, niko nije spomenuo da je, možda, i on bar malo odgovoran zbog toga što nije pripremio naslednika. Svi se prisećaju i veličaju njega i njegovu mudrost, a kritikuju njegove naslednike koje je, koliko mi se čini, on ostavio nepripremljenima.

A u firmama ista situacija. Dok se firma raspada i ljudi odlaze, svi uzdišu i govore nekim mlađima koji nisu zatekli to vreme "Eh, kakva je to firma bila dok ju je ON vodio...". I ovde niko ne kritikuje osnivača, koji je, godinama, sistematski pripremao svog naslednika za neuspeh. Niko ne primećuje da je osnivač napravio sebi doživotni spomenik u vidu kompanije, oko koje će se, još dugo posle njega, okupljati ljudi kao na parastosu i veličati njegovo postignuće.

I stvarno, kada već dobija svu tu posthumnu pažnju i divljenje, zašto bi se osnivač mučio i planirao na vreme naslednika koji će njegovu ideju unaprediti i čak doneti nova dobra ljudima koji su verno pratili ideju osnivača. Zašto bi njegovu firmu i ideju preuzeli neki novi klinci i možda nešto promenili, poboljšali i unapredili. Zašto bi rizikovao da bude zaboravljen i da se, eventualno, otkrije da nije on najbolji i najpametniji.

Odgovor bi mogao biti zato što je kroz život postao mudar i uspeo da se izdigne iznad vlastite sujete i samoljublja. A takvih je i danas, kao i u vremenu Luja XV, među nama veoma malo.

(Više informacija o blogu - www.dnevnikjednogdirektora.com)