(Foto: Pixabay.com/Steve Buissinne)
Zaposleni koji u Srbiji rade za minimalnu zaradu za doprinose trenutno izdvajaju 20% svoje bruto zarade, dok oni sa neto zaradom u vrednosti od 500.000 dinara, za doprinose izdvajaju manje od 15% svoje ukupne bruto zarade.
Za poslodavce se uvođenjem progresivnog oporezivanja, ukupan trošak po zaposlenom ne bi menjao, kaže za eKapiju Bojana Tamindžija, jedna od autorki istraživanja "
Za progresivno oporezivanje: Mogućnosti uvođenja progresivnog oporezivanja zarada", koje je sproveo Centar za politike emancipacije (CPE).
- Uvođenjem progresivnog oporezivanja zarada sve radnice i radnici koji primaju zarade do neto iznosa od oko 200.000 dinara (prema podacima iz 2022. godine) imali bi povećanje zarada. Preko neto iznosa od 200.000 dinara porez bi progresivno rastao pa bi se i neto iznos najviših zarada srazmerno smanjivao. Ukupno poresko opterećenje za bruto zarade veće od 520.000 dinara bilo bi od 18,8% pa naviše. U praksi bi to značilo da zaposleni sa najvišim zaradama koji su manjina, prihvate načelo društvene solidarnosti i redistributivnu ulogu poreskog sistema za dobrobit većine stanovinštva - kaže Tamindžija.
Dodaje da danas imamo obrnutu situaciju, ukoliko gledamo ukupno opterećenje zarade na teret zaposlenog i imamo u vidu da je zakonom definisana najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje na pet prosečnih bruto zarada.
- Tako, na primer, zaposleni koji rade za minimalnu zaradu izdvajaju za doprinose 20% svoje bruto zarade, dok neko ko prima neto zaradu u vrednosti od 500.000 dinara, za doprinose izdvaja manje od 15% svoje ukupne bruto zarade - objašnjava.
Plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, takođe ima gornju granicu.
- Važno je napomenuti da progresivno oporezivanje zarada nikako nije dovoljna mera ukoliko nam je cilj poboljšanje opšteg lošeg standarda većine stanovništva u Srbiji i da nam je nužna reforma celokupnog poreskog sistema i sistema socijalnih davanja. Srbija je, recimo, jedna od retkih zemalja koja nema poresko oslobođenje za izdržavane članove domaćinstva. Takođe, moguće je uvesti progresivnost u plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i tako dodatno rasteretiti najniže zarade itd - ističe naša sagovornica.
Predloženi modeli progresivnog oporezivanja zarada
Pri definisanju modela progresivnog oporezivanja, Tamindžija objašnjava da su radili proračune na osnovu dostupnih podataka Republičkog zavoda za statistiku o distribuciji zarada iz 2022. godine i pri utvrđivanju neoporezivog dela koristili se Eurostatovom definicijom po kojoj se sve zarade do 67% prosečne bruto zarade smatraju niskom.
- U prvoj opciji neoporezivi deo se nalazi na nivou od 50% bruto zarade, a u drugoj na 67%. Posle tog iznosa u obe opcije predložili smo četiri poreske stope. Prva je 10% do dve prosečne bruto zarade. Poreska stopa od 16% se uvodi na zarade koje se nalaze između dve prosečne bruto zarade i tri prosečne mesečne bruto zarade. Zatim, 32% na zarade između tri i pet prosečnih bruto zarada i 42% poreza plaća se na onaj iznos koji prelazi pet prosečnih bruto zarada - navodi.
Razlika između ove dve opcije je što bi prva bila prihodno neutralna, dok bi druga opcija u izvesnom procentu smanjila budžetski prihod.
- Međutim,sa postavljanjem neoporezivog dela na 67% prosečne bruto zarade dobili bi veće povećanje niskih i "srednjih" zarada i da imamo mogućnost da zaista predložimo izmene zakona, založili bismo se za ovu opciju - kaže autorka istraživanja.
Bojana Tamindžija (Foto: Medija centar)
Koliki bi bio manjak u državnoj kasi?
Ukoliko bi neoporezivi deo zarade postavili na iznos od 67% prosečne bruto zarade i kasnije uveli četiri poreske stope, ukupni budžetski prihodi od poreza na zarade bili bi manji za 16% na mesečnom nivou, odnosno za 2,8 milijardi dinara.
Ovo umanjenje, kako ističe Tamindžija nije beznačajno, ukoliko gledamo prihodovanje budžeta na osnovu poreza na zarade. Ipak, dodaje, ukoliko gledamo ukupne poreske prihode, ono postaje manje značajno, imajući u vidu da čini oko 1,28% ukupnih poreskih prihoda na mesečnom novou.
- Naša namera nije da uskraćujemo javni budžet prihoda, već da zahtevamo selektivnije trošenje javnog novca. Da bi poreski sistem imao veći redistributivni karakter, neophodno je deo poreskih prihoda nadoknaditi ili većim oporezivanjem bogatih ili određenim uštedama u okviru javnog budžeta. Ljudi koji imaju izrazito velike zarade u Srbiji nema mnogo. Sa druge strane, povećanja zarada dobijena kroz obe predložene opcije, iako imaju veliki značaj za zaposlene sa niskim primanjima, ne podižu niske zarade do zadovoljavajućeg nivoa. Zato je neophodna i dalja reforma poreskog sistema kako bi se zahvatilo bogatstvo koje se nalazi izvan samih zarada čime bi se stvorili uslovi da poreski sistem i sistem socijalnih davanja u celini vrše svoju regulatornu i zaštitnu ulogu - ističe.
Upravo i motiv za izradu predloga modela progresivnog oporezivanja zarada, kako dodaje Bojana Tamindžija proizilazi iz potrebe za rešavanjem problema siromaštva radnica i radnica u Srbiji, kao i potrebe da se interveniše u ogromne i rastuće nejednakosti u našem društvu.
- Uzrok opšteg siromaštva i lošeg životnog standarda vidimo u činjenici da se Srbija restauracijom kapitalizma i gubitkom sopstvene proizvodne baze pretvorila u ekonomski potpuno zavisnu državu, koja je strukturno primorana da se takmiči se u privlačenju stranog kapitala sa ostalim zemljama jeftine radne snage držeći zarade na izrazito niskom nivou. Međutim, evidentno je i da država kroz socijalne i poreske politike ne koristi postojeći manevarski prostor u nacionalnim okvirima kako bi poboljšala životni standard najširih slojeva stanovništva. Za pravedniju redistribuciju bogatstva neophodne su korenite socio-ekonomske promene na globalnom nivou. Ipak, postoje određene politike koje, i uz ograničen domet, mogu da unaprede standard stanovništva i ublaže posledice strukturnog pritiska koji je posledica položaja Srbije u svetskom sistemu - objašnjava naša sagovornica motive za izradu predloga modela progresivnog oporezivanja zarada.
Kako je u drugim zemljama?
Nedavno objavljeno istraživanje koje je publikovala Svetska banka, pokazalo je da su poreski obveznici spremniji da plaćaju poreze ukoliko je njihov karakter progresivan, navodi se u istraživanju CPE-a.
Progresivno oporezivanje zarada nije novina, a način implementacije varira od zemlje do zemlje.
Tako u Austriji postoji sedam poreskih razreda. Granica neoporezivog dela nalazi se na 11.000 EUR na godišnjem nivou, a zatim poreske stope progresivno rastu. Tako se stopa od 20% primenjuje na zarade od 11.000 do 18.000 EUR, stopa od 32,5% na deo zarade do 31.000 EUR, 42% na deo zarade do 60.000 EUR, 48% na deo zarade do 90.000 EUR, 50% na deo zarade do milion evra i 55% na svaki evro preko jednog miliona.
U Francuskoj je granica neoporezivog dela 10.777 EUR na godišnjem nivou, a zatim stopa poreza progresivno raste od 11% do 45% za sve koji zarađuju više od 168.994 EUR na godišnjem nivou.
U Sloveniji je neoporezovano 44,4% prosečne zarada, a potom se plaća 16% poreza na zarade do 8.755 EUR godišnje. Poreske stope dalje progresivno rastu od 26% pa do 45% za sve koji zarađuju više od 74.160 EUR.
- Ovaj pregled nije potpun, a sistem poreza i doprinosa je mnogo kompleksniji – često se pri obračunu uzima u obzir i vaš bračni status, da li imate izdržavane članove domaćinstva, ili je dopunjen progresivnom stopom doprinosa za zdravstvo kao što je slučaj u Slovačkoj - piše u istraživanju Centra za politike emancipacije (CPE).
I. Žikić
Izdanje BiH
Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Vijesti
Nedjelja, 10.12.2023.
Komentari
