Kompenzacije kap u moru nagomilanih dugova - Privrednici u problemima zbog poskupljenja repromaterijala i energenata

Privrednici i javni sektor kompenzovali su 13,58 mil KM obaveza i potraživanja na drugoj ovogodišnjoj multilateralnoj kompenzaciji, što je, kako kažu upućeni, kap u moru nagomilanih dugovanja.

Prema preliminarnim rezultatima objavljenim na Banjalučkoj berzi, u kompenzaciji koja je sprovedena 12. aprila obaveze i potraživanja kompenzovalo je 420 učesnika koji do sutra do 15 časova mogu ispravljati preliminarne izvještaje. Nakon perioda za ispravke, navode u berzi, učesnici će dobiti konačne izvještaje o multilateralnoj kompenzaciji.

U drugoj rundi kompenzovano je oko 3 mil KM više u odnosu na prvu rundu prebijanja dugova.

Nebojša Vuković iz Banjalučke berze ističe za Glas Srpske da je broj učesnika iz kompenzacije u kompenzaciju manje više isti.

- Ovoga puta kompenzovani iznos veći je za oko 3 mil KM. Imamo i učesnike iz FBiH koji se dobrovoljno prijavljuju. Od ukupnog broja učesnika na ovoj kompenzaciji 17 je iz FBiH, a s obzirom na to da su oni dobrovoljni učesnici, to je i više nego dobar rezultat. Njima u tim kompenzacijama fali karika, jer recimo Ministarstvo finansija RS učestvuje, dok federalno ne učestvuje. Ukoliko bi se u sistem uključila i Uprava za indirektno oporezivanje (UIO), rezultati bi bili znatno bolji - kazao je Vuković.

Naglasio je da se sistem multilateralne kompenzacije pokazao kao veoma pouzdan i apelovao da se prijavljuje što više učesnika da bi buduće kompenzacije bile još uspješnije.

- Ovo je idealan način da budu naplaćena potraživanja bez trošenja gotovine - poručio je Vuković.

Predsjednik Područne privredne komore Banjaluka Goran Račić rekao je da su obaveze daleko veće od iznosa koji je kompenzovan te da treba raditi na boljoj promociji sistema multilateralne kompenzacije da bi rezultati bili mnogo bolji.

- Manje-više broj učesnika je isti i uglavnom jedni te isti se pojavljuju svaki put. Dobro je da se prijavljuju i privrednici iz FBiH i očekujem da će taj broj u narednom periodu rasti. Ovaj dio što se kompenzuje nije dovoljno veliki da bi doprinio značajnijem popravljanju likvidnosti - rekao je Račić i dodao da se privrednici suočavaju s brojnim problemima, od poskupljenja repromaterijala, nestašice do rasta cijena energenata, te da sve to doprinosi gomilanju dugova.

Sistem multilateralne kompenzacije zasnovan je na prijavljivanju obaveza i potraživanja, a iako je to zakonska obaveza, mnogi subjekti i dalje izbjegavaju da prijave obaveze, čime su umanjeni i efekti prebijanja dugova. Najbolji rezultat postignut je 2017. godine, kada su se privrednici i javni sektor rasteretili za nešto više od 195 miliona, dok je najlošiji rezultat ostvaren lani kada je "prebijeno" 94,5 mil KM.

Zakon o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije usvojen je 2014. godine na zahtjev Privredne komore Republike Srpske.

Samo dvije godine kasnije zakon je pretrpio izmjene da bi na osnovu iskustava iz prve obavezne multilateralne kompenzacije, koja je održana u oktobru 2015. godine, bio unapređen kompletan sistem.