Izvor: Agroklub | Ponedjeljak, 29.03.2021.| 07:56
Izdvojite članak Odštampajte vijest

U lošoj pčelarskoj godini može da se zaradi više od 10.000 EUR - Pravljenje košnica lakše od izrade namještaja

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Oleg.0/shutterstock.com)
Miloš Mitrović (30) iz Dragova kod Rekovca ima 270 pčelinjih društava, a sa ocem Miomirom zvanim Moša, koji je stolar, ove godine planira da napravi čak hiljadu košnica.

- Družio sam se sa pčelarima pa sam prvih šest košnica dobio na poklon. Moša je bio protiv toga, ali sam ja bio uporan i 2014. godine sam počeo da pčelarim - kaže mladi Mitrović.

O pčelarstvu je, navodi sagovornik Agrokluba, naučio iz knjiga, a informisao se i putem interneta.

- Ako slušaš pčelare. svako će drugačije da ti kaže, zato je bitno da usvojiš ono što je po tebi najbolje. Ide mi lijepo, tu nema neke filozofije. Nismo imali neka veća uginuća, kao ni bolesti - navodi.


Svake godine proizvodnja nepredvidiva

Mitrovići med prodaju na veliko u Krnjevu, a imaju livadski i bagremov med.

- Ova godina je za livadski med bila loša, dok je za bagremov med bila prosječna. Proizvodnja zavisi od godine. Pretprošle je bilo tri tone, ove 1,2 tone, dok je prošle godine bilo tek oko 800 kg. Tada smo sa većim brojem društva proizveli manje meda nego pretprošle - kaže Mitrović.

Cijena meda je poslednjih godina porasla pa se proizvodnja isplati.

- Cijena je bila oko 6 EUR po kilogramu, a mi smo na početku sezone prodali po 4 EUR na veliko. I po toj cijeni nam se isplatilo - navodi.


Prodaju i rojeve

Mitrovići proizvode i prodaju rojeve koje im kupci unaprijed rezervišu. Miloš kaže da ne stiže da napravi propolis, iako ga kupci traže, jer ima dosta posla u radionici i oko pčela.

- U planu imam proširenje košnica na 300 do 350 društava, a kasnije i do 400. Neću moći više, jer sve uglavnom sam radim oko pčela. Sam radim proljećne preglede, a kada se sprema selidba rojeva, pomaže mi supruga. Selimo ih u planinu zbog drugog bagrema, jer ovdje kada se jedna paša završi, gore druga počinje. Tamo, na Gledićkim planinama ostaju do kraja ljeta i početka jeseni - kaže ovaj mladi pčelar i dodaje da je med zdrav, jer je to nezagađeno područje.

Miomir Mitrović se nadovezuje pričom da država dosta pomaže pčelarima.

- Prošle godine, kada je bila loša pčelarska godina, prihodi su nam bili 11.500 EUR kako od meda tako i od rojeva, a samo subvencije države iznosile su 1.500 evra, što je odlično - kaže stariji Mitrović.


Veći broj košnica nego stanovnika

Osim od pčelarstva porodica Mitrović živi i od stolarskog zanata. Miomir je elektrotehničar po zanimanju, ali je stolarski zanat naučio od svog oca Živote.

- Otac Života je bio stolar, pa sam se i ja našao u tom svijetu. Radio sam u fabrici za proizvodnju namještaja Blagotin u obližnjem Belušiću. Radio sam kao električar na održavanju - kaže.

- Uz oca sam naučio zanat, a vremenom sam dodao još neke mašine. Već 28 godina sam stolar tako da pravim namještaj i to uglavnom kuhinje - kaže Miomir.

Košnice je počeo da pravi prije tri godine.

- Prije tri godine za sezonu smo proizveli i prodali 300 košnica, prošle godine oko 600 košnica, a ove godine planiramo oko 1.000 košnica da napravimo. Imamo stalne kupce, a prodajemo i preko oglasa. Sada uglavnom proizvodimo košnice, jer ih je lakše praviti nego namještaj - kaže sagovornik Agrokluba.

Ističe da opština Rekovac ima veći broj košnica nego stanovnika:

- Opština ima oko 11.000 stanovnika, a košnica ima oko 15.000. Levač je zdrava i nezagađena sredina pa zato imamo kvalitetan med.


Za zaradu potrebno bar stotinak košnica

Mitrovići imaju i strugaru, a godišnje izrežu od 70 do 80 kubika građe. U radionici otac i sin dnevno rade od osam do 17 sati. Cijena jedne košnica bez ramova je 30 EUR.

- Država dosta pomaže, pa tako od tih 30 EUR država vraća polovinu. Takođe pčelari dobijaju i subvencije od 800 dinara godišnje po košnici. Da bi se pčelarstvo isplatilo, potrebno je da imate bar stotinak košnica - kaže Miomir Mitrović.

Njegov sin Miloš kaže da se ne kaje što je ostao na selu i tu osnovao svoju porodicu. Voli pčelarstvo i život u prirodi.

- Mislim da od ovoga može da se živi normalno, ali mora da se radi i mora da se dobro planira. Više volim ovo da radim nego u nekoj fabrici. Otac i deda su stvorili naše domaćinstvo i ja sam želio tu da ostanem da živim - kaže Miloš, čiji se stariji brat Lazar odlučio da život nastavi u Švajcarskoj.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE