Kralj praziluka u Srbiji: Miroslav profitirao na nekadašnjoj sirotinjskoj hrani, zarada dupla

Nekada je praziluk važio za sirotinjsku hranu, a često se ime ovog povrća koristilo da bi se slikovito opisali "došljaci bez pedigrea", kojima je "virio iz pozadine". Međutim, ova biljka koja se bere u novembru poslednjih godina postala je izuzetno popularna i tražena, ali i dobro plaćena.

Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica na 8 ari posadio je praziluk, u njegovom zasadu sve je organsko što je ovom domaćinu donelo berićet.

- Nije zahtevan za proizvodnju, rashodi su mali, a prihodi solidni. Prošle godine je otkupna cena praziluka u veleprodaji bila je 50, a sada je skočila skoro duplo i iznosi 90 dinara, pa može dosta više i da se zaradi. Imam stalne kupce iz Požege, Čačka i Lučana, tako da čim je praziluk izvađen, odmah je i sam sebi obezbedio plasman - priča Miroslav za Rinu, prenosi sajt Telegraf.

Iako mu vremenski uslovi na samom startu vegetacije nisu išli na ruku, ovaj povrtar iz Čačka je zahvaljujući postavljenom sistemu za navodnjavanje imao solidne prinose.

- Ako se ozbiljno bavite poljoprivredom neophodni su sistemi za navodnjavanje. Ja sam ih postavio i to mi je pomoglo da iako su temperature bile visoke, deficit roda se ne oseti. U svojoj bašti od 8 ari, svake godine isti prinos, posadio sam 18.000 sadnica i dobio oko šest tona praziluka. Ja ne kupujem hemiju koja je sada jako skupa, ja koristim stajsko đubrivo koje postavim na samom početku i problema nemam, a ušteda veća, jer bez stajkog đubriva nema ni prinosa - kazao je ovaj povrtar.

Njegova porodica je uključena u ovaj posao, pa čak i najmlađi kad završe svoje obaveze u školi i sa treninzima često zasuču rukave i pomažu dedi na imanju. Osim članova porodice, tokom vađenja praziliku skupe se mnogobrojni prijatelji i na takozvanoj mobi uz neobilazno dobro druženje i pečeno prase, kako je red u ovom delu Srbije, brzo završe sav posao.

- Za radnu snagu nisam se brinuo, sakupio sam nas 12 komšija koje su na mobu došli i pomogli da to sve oboremo i složimo u magacine za neverovatnih tri sata. Iako je to u Srbiji retkost, mi još uvek poštujemo te neke stare običaje i pomažemo jedni drugima - dodaje Miroslav.