Rad na lizing sve prisutniji u Srbiji - Novi zakon u pripremi, sindikati traže jednaka prava za sve radnike

Ilustracija

Iako aktuelna zakonska regulativa ne zabranjuje, ali ni ne definiše preciznije takozvani "rad na lizing", odnosno ustupanje ljudskih resursa, prema nekim procenama bar 60.000 radnika u Srbiji angažovano je upravo na taj način. Takav oblik rada podrazumeva da se radnici zapošljavaju kod specijalizovanih agencija, a one ih onda "ustupaju" poslodavcima kojima su potrebni radnici na privremenim i povremenim poslovima.

Budući da postoje brojne nedoumice u vezi sa načinom na koji agencije u Srbiji angažuju radnike, potrebno je da se ta oblast reguliše posebnim zakonom koji je još uvek u procesu pripreme.

Pored toga što je zapošljavanje na lizing poslednjih godina sve masovnije, sindikati upozoravaju da je donošenje posebnog zakona neophodno, jer postojeći ne obuhvataju ovu materiju, što ostavlja prostor i za brojne zloupotrebe. Oni ukazuju na brojne probleme sa kojima se suočavaju zaposleni - niske zarade, nemogućnost da koriste godišnji odmor, bolovanje, rad na određeno, kao i nesigurnost koja iz svega toga proističe.

Cilj je da svi budu na dobitku - i radnici i poslodavci, kao i država i agencije, a da pre svega, kadrovi koje agencija ustupa poslodavcu imaju ugovore o radu i jednake uslove kao zaposleni u firmi, kao i da se u javnim preduzećima njihov broj ograniči.

Ipak, ovaj zakon najverovatnije, kako ističu sindikati, neće obuhvatiti studentske i omladinske zadruge koje i dalje mogu da sklapaju ugovore o povremenim i privremenim poslovima.

Član Radne grupe za donošenje propisa kojim bi trebalo da se reguliše zapošljavanje preko agencija, odnosno takozvani rad na lizing, prof. dr Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost, kaže za eKapiju da je radna verzija zakona vraćena "nekoliko koraka nazad" i da se na poslednjem sastanku diskutovalo o stvarima koje su ranije već usaglašene, a da nisu usaglašena ključna pitanja u zakonu.

Ona se pre svega odnose na broj radnika koji bi mogli da budu angažovani na ovaj način, kao i na obaveze poslodavaca, odnosno garancije da će izvršiti svoje obaveze prema zaposlenima. Takođe, nisu definisane ni oblasti u kojima bi bilo zabranjeno angažovanje radnika preko agencija.

- Predlog resornog ministarstva je da se ta lista proširi na državne službenike, a sindikat Nezavisnost predlaže da se lista proširi i delatnostima ili poslovima kao što su na primer lekari ili profesori - navodi Ristić.

Zahtevi sindikata su, kako kaže, da se ovim zakonom izjednače prava radnika, odnosno da oni koji se angažuju posredstvom agencija na istim poslovima imaju istu zaradu kao i radnici u preduzećima korisnicima usluga agencija.

(Foto: Kzenon/shutterstock.com)

- U praksi se dešava diskriminacija i oni imaju i do 50% nižu zaradu - ističe Ristić, ukazujući na činjenicu da najčešće imaju manja prava i na druge prinadležnosti iz radnog odnosa, poput prava na godišnji odmor, bolovanje...

On navodi da se zahtevi sindikata odnose i na bezbednost i zdravlje na radu, odnosno da se posebna pažnja obrati na to u kakvim uslovima će raditi ti radnici, a što se tiče broja zaposlenih, zahtev je da se u javnom sektoru on ograniči na 10%.

Kako kaže Ristić, ukoliko bi se usvojio takav zakon privatni poslodavci ne bi imali preveliki interes da angažuju radnike na taj način, jer bi im to bilo skuplje, osim u izuzetnim slučajevima kada su neki sezonski poslovi i samim tim veće potrebe za radnicima.

- Ako se ova oblast zakonski reguliše, i zakon ispoštuje u praksi, koristi će imati i radnici i država, ali i agencije koje nameravaju ozbiljno da se bave ovom delatnošću - ističe Ristić navodeći da su u ovakvoj situaciji radnici praktično obespravljeni i da im takav posao znači samo ukoliko ne mogu da nađu neko dugoročno zaposlenje.

Istovremeno, u javnom sektoru ovako neuređena oblast omogućava zaobilaženje zakonskih propisa o zabrani zapošljavanja i angažovanje novih radnika, pre svega "politički", smatra Ristić.

Radna verzija zakona ne obuhvata omladinske zadruge koje po zakonu smeju da zapošljavaju samo osobe do 30 godina, što je takođe problem, kaže sagovornik eKapije.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navode da Zakon o radu i Zakon o zapošljavanju ne uređuju zapošljavanje u svrhu ustupanja zaposlenih drugom poslodavcu korisniku, niti radno-pravni status tako angažovanih lica.

Navode da je u pripremi zakon koji će regulisati zapošljavanje u cilju privremenog ustupanja drugom poslodavcu-korisniku, kao i radno-pravni status ustupljenih zaposlenih, odnosno njihova prava i zaštitu, a posebno pravo na jednak status u odnosu na zaposlene kod poslodavca-korisnika u pogledu ostvarivanja prava na zaradu i drugih osnovnih prava iz radnog odnosa.

Zatim, trebalo bi da reguliše odnos između agencije i poslodavca-korisnika, kao i odnos između zaposlenog i agencije i zaposlenog i poslodavaca-korisnika.

Agencije obavljaju delatnost posredovanja u zapošljavanju u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim zakonom nije predviđeno zapošljavanje u cilju ustupanja na rad kod drugog korisnika, kažu u Ministarstvu.

(Foto: nd3000/shutterstock.com )

Ta delatnost je predviđena Uredbom o klasifikaciji delatnosti - kao privremeno zapošljavanje i ostalo ustupanje ljudskih resursa, tako da se ovim delatnostima mogu baviti svi privredni subjekti, a ne samo agencije. Zakonom o privrednim društvima nema ograničenja u pogledu obavljanja više delatnosti, pa i onih koje nisu upisane u registar, takozvane sporedne delatnosti.

U resornom ministarstvu navode da je pripremljena Radna verzija Nacrta zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje "radi zauzimanja konačnih stavova članova Radne grupe oko pojedinih zakonskih rešenja".

Radnu grupu za izradu ovog zakona čine predstavnici resornih ministarstava, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca na republičkom nivou, Privredne komore Srbije i tri velike agencije, navode u ministarstvu.

U Agenciji za zapošljavanje Pobednik OZB kažu za eKapiju da je u Srbiji aktuelno angažovanje radnika putem ustupanja, naročito kod stranih kompanija, i preduzećima gde je velika fluktuacija radne snage.

- Strane kompanije su navikle da se bave svojom osnovnom delatnošću, a da ovakve usluge dobijaju od agencija koje se time bave i koje su za to specijalizovane. Naše firme to koriste, jer ne žele da radnici budu angažovani svih 12 meseci u godini, nego ih angažuju na onoliko vremena koliko im je potrebno za sezonske poslove i različite projekte i na taj način smanjuju troškove - objašnjava direktorka agencije Nada Filipović.

Govoreći o procedurama, ona je navela da se između agencije i firme sklapa ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kojim je preciziran pravni status radnika, vrsta posla na kome će biti angažovan, vreme angažmana i obaveze firme.

Firma je zadužena da radniku omogući bezbedan rad, jer ga ona radno angažuje i nad njim ima neposrednu kontrolu, i da plaća zaradu sa pripadajućim porezima i doprinosima, dok je agencija zadužena za pronalaženje radnika, izradu ugovora, prijave i odjave, izradu M4 obrasca, davanje otkaza, obračun plata i druge administrativne poslove.

Što se tiče vrste posla na kojima su najčešće radnici angažovani, ona navodi da su to uglavnom poslovi na održavanju higijene, fizički poslovi, zatim u fabrikama, prodavci, rad u call centrima, sezonski i poslovi koji traju određeno vreme, na primer na izradi nekog projekta i slično. Kao poslodavac se vodi Agencija, što znači da je u obavezi da osigura radnika, a ukoliko dođe do radnog spora troškove snosi ona, navodi Filipović.

Takođe naglašava da radnici koji se na ovaj način angažuju imaju ista prava kao i ostali zaposleni, odnosno pravo na bolovanje, godišnji odmor, plaćaju im se noćni i prekovremeni sati.

Kako kaže Filipović, imala je uvid u radnu verziju zakona kojim su regulisana prava i obaveze poslodavca i u njoj je, ističe, praktično preslikano stanje sa terena.

- Moje mišljenje je da je bolje da se ova oblast uredi zakonom, jer na taj način će biti zaštićeni i radnici i poslodavci. Tu bi svi bili na dobitku, firme ne bi držale radnike na crno, država bi dobila novac za porez - kaže Filipović.

Kompletan sadržaj Teme nedelje Kvalitetan kadar - investicija za budućnost pročitajte OVDE.