U čijem je dvorištu lopta - Kako rešiti problem izgradnje neisplativnih sportskih objekata u Srbiji?

Kuća fudbala u Staroj Pazovi

Da "Beogradska arena" koja je tek nedavno dobila zeleno svetlo da počne da traži komercijalnog sponzora, godinama grca u finansijskim problemima, ali i posluje bez upotrebne dozvole, vest je posle koje nije moguće ne zapitati se ima li smisla graditi sportske objekte koji nisu u stanju čak ni sami sebe da izdržavaju.

Prema rečima bivšeg gradskog sekretara za sport Jovana Šurbatovića, prestonička vlast je 2004. godine za završetak ovog objekta potrošila novac dovoljan da se u svih 16 beogradskih opština naprave multifunkcionalne hale kapaciteta od 6.000 do 8.000 mesta. Činjenica koja postaje posebno zabrinjavajuća kada se u obzir uzme da gradsku kasu ta ista "Arena" sada mesečno košta nekoliko desetina hiljada evra.

Iako je završetak "Arene", takav kakav je, bio uslov da bi Srbija mogla konkurisati za organizovanje velikih sportskih događaja, činjenica je da grad nije bio u stanju da ovaj projekat dovrši kako treba (počev od nedostajuće opreme, problema sa podzemnim vodama, činjenicom da nema stalne "stanare" itd) te da je glavobolje bilo na svakom ćošku.

U 21. veku, svuda u svetu investiranje u sport i sportsku infrastrukturu, nije način da se ostane kratkih rukava, već da se zaradi veliki novac. Šta onda treba uraditi, pa da i naše hale, stadioni, i centri, postanu profitabilni?

Da bi stadioni i drugi veliki sportski objekti danas bili isplativi, oni pre svega moraju biti multifunkcionalni. I sama "Arena" tako je zamišljena, premda nažalost nije uspela da ovo i ispuni u pravom smislu, te zato i izgleda kao promašena investicija.

Više nije dovoljno izgraditi grandiozno fudbalsko igralište, već je potrebno da objekat može da se koristi za različite sportove, kao i da poseduje zabavne i komercijalne sadržaje. Kako država nije naročiti privrednik, za razvoj sportske infrastruktre Zakon o javno-privatnom partnerstvu (JPP), usvojen krajem novembra 2011, mogao bi doneti velike koristi. Privatni investitori obezbedili bi preko potreban novac, jer izgradnja, opremanje i održavanje sportskih džinova košta.

Važno je kako se gradi

Prvi multifunkcionalni objekat u Evropi bila je "Amsterdam arena", a danas se ovakav princip gradnje sledi u većini zemalja. A šta je sa Srbijom?

Kuća fudbala u Staroj Pazovi

- U izgradnji fudbalske infrastrukture ima nekih pomaka, ali ne na odgovarajući način. Ovo što se sada gradi u Srbiji je potpuno prevaziđeno. Mi gradimo stadione po principu iz pedesetih godina prošlog veka, i ja sam uveren da će oni već za 10 godina biti zapušteni, jer ne mogu sami sebe da isplate – smatra Jovan Šurbatović.

- Za razliku od nas, Rumunija je već izgradila nekoliko desetina multifunkcionalnih objekata, kao i Hrvatska, koja već gradi po principu javno-privatnog partnerstva – dodaje on.

Da multifunkcionalni centri dobro funkcionišu, veoma jednostavno pokazuje primer "Kuće fudbala" u Staroj Pazovi, koja je već prvu godinu poslovanja završila sa određenim profitom.

- Osim reprezentacija, ovaj kompleks koriste i mnogobrojni klubovi iz svih sportova, kao i firme za seminare, poslovne manifestacije i slično. Planirano je i da kapacitete ponudimo u inostranstvu, pre svega u Rusiji i Kini, jer nam je cilj da na pripreme dovedemo njihove klubove – rekao je Zoran Laković, sekretar Fudbalskog saveza Srbije, objašnjavajući da bi bilo i više nego korisno kada bi ovakav centar bio izgrađen i u Beogradu.

Za izgradnju objekata koji bi umesto minusa, pravili profit, ali i pomogli razvoj sporta, i prema njegovom mišljenju, JPP je dobar model.

- Ne može se kroz državu i lokalnu samoupravu razvijati sport. Država mora da stvori okvir za ulaganje i da sprovodi kontrolu, a sve ostalo je na privatnom kapitalu. Naši klubovi to treba da znaju, jer kako će, primera radi, obezbediti 25 mil EUR koji su potrebni za ulazak u "Ligu šampiona", ako nemaju multifunkcionalne objekte koji mogu da se izdržavaju – objasnio je Laković.

On je istakao i da zbog toga u potpunosti podržava donošenje Zakona o JPP, jer je to jedini model privlačenja velikih investicija.

Veliki plus za naše klubove je činjenica da imaju jako atraktivne lokacije u vlasništvu. Tako bi se na tim mestima mogli graditi novi moderni objekti, na odličnim pozicijama, što je plodno tle za privlačenje stranih ulagača.

- Ipak, veoma je važno da Fudbalski savez ne dozvoli da se namena tih lokacija promeni, već da se na njima obavezno grade sportski objekti, jer se osim o profitu mora brinuti o razvoju sporta – kaže Laković.

Kuća fudbala u Staroj Pazovi

Sa reči na dela

- Cilj Zakon o javno-privatnom partnerstvu je da poboljša ulaganje privatnih investitora u razne oblasti, a između ostalih i u sportsku infrastrukturu. Da bi se to i ostvarilo, neophodno je da postoje i projekti JPP, a ne samo da se o tome priča – kaže savetnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nenad Ilić.

Javni sektor nije u obavezi da zaključuje ugovore sa privatnim partnerima, već su ulaganja moguća kada nadležna tela kao što su ministarstva, pokrajinski sekretarijati i opštine prepoznaju potrebu za i opravdanost realizacije nekog projekta sa privatnim investitorom.

Direktor "Beogradske arene" Dejan Petričević veruje da model JPP u reševanju problema finansiranja "Arene" može biti korisan, te da se neki njeni delovi osposobe za komercijalnu upotrebu.

- Sigurno ćemo predložiti jedan projekat ove godine, i to verovatno malu salu. Potrebno je da i nama neko pomogne, kako bismo pravili centre poput onih u Evropi – rekao je Petričević.

Hod po žici

Upkos svim dobrim stranama koje javno-privatno partnerstvo može doneti u izgradnji sportskih objekata, iz vida se ne sme ispustiti da je u Srbiji, sa društvenim, ekonomskim, i političkim prilikama takvim kakve jesu, ovo model koji se mora sprovoditi sa pažnjom hoda po tankom ledu.

JPP može biti veoma dragocen izvor investicija, koji će umnogome rasteretiti državu finansiranja infrastrukturnih projekata, a može biti i šansa da značajan deo ekonomije dospe u ruke tajkuna. Ukoliko uspemo da odolimo mnogobrojnim izazovima, te da zaista JPP uvedemo na pravi način, ono može biti način da se sa ivice ekonomskog kolapsa spasu oblasti u kojima država očigledno nema snage da sama bude investitor.

Zbog toga je od velike važnosti da, ako Zakon o javno privatnom partnerstvu zaživi, to bude odgovorno, kontrolisano, i osim za investitore, zaista korisno i za sve građane.

U suprotnom, biće to samo način da se lopta šutne u tuđe dvorište.

Milica Stevuljević