Michael Schmidt, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji - Čovek kontrasta

Michael Schmidt (Foto: AHK)

Živeo je u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj, Rusiji, Tadžikistanu. Mesta za odmor je pronalazio u Holandiji, Izraelu, Crnoj Gori. Posećuje "Belef", beogradski džez festival, ali je i često viđen gost "Exit"-a i Guče. Voli kinesku i indijsku kuhinju, a ni ćevapčići mu nisu strani. "Čovek kontrasta" u šali kaže da se "ponervozi ako nema neke promene".

Posao ga je "naneo" u Srbiju 2005. godine kada je došao na poziciju savetnika u Ministarstvu privrede, a potom u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Dobro ga znaju naši privrednici koji sarađuju sa nemačkim firmama, kao i firme iz Nemačke koje investiraju u Srbiju, jer je pomagao i jednim i drugima da ostvare svoje poslovne ciljeve.

Michael Schmidt, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji i koordinator Nemačko-srpskog poslovnog udruženja, na početku razgovora za "eKapiju" govori kako se odlučio da dođe da radi u našoj zemlji:

- Došao sam u Srbiju iz želje da se vratim u Evropu, jer sam bio angažovan na projektima u Tadžikistanu. Konkurisao sam za savetnika u Ministarstvu privrede u Srbiji. Ekonomista sam, volim da radim sa firmama, a ne samo da vodim projekte. Menjala se moja uloga u ministarstvu u zavisnosti od toga koliko su me prihvatili kao stranca. Rad u državnoj upravi je bila odlična priprema za moj rad sa privredom, jer sam na taj način video i drugu stranu, tako da sad odlično poznajem funkcionisanje državnih struktura.

(Foto: Lična arhiva)

Ističe da mu nikada nije bilo dosadno na poslu, ali da je posle 3-4 godine razmišljao o odlasku iz Srbije.

- U međuvremenu, pojavila se mogućnost da se angažujem oko nemačke privredne komore u Srbiji. Teško je bilo na tom putu dovođenja nemačkih firmi u Srbiju. Neke su krenule još 2000, pa odustale i pokušale posle deset godina. Do danas smo uspeli da uspostavimo dobre odnose privreda Nemačke i Srbije.

Evropski pripravnik

Prvo zaposlenje je našao u Savetu Evrope u Francuskoj na poziciji pripravnika, a potom je boravio u Moskvi kao naučni saradnik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. Svet novinarstva je upoznao radeći kratko za "Deutsche welle".

- Mnogi poslovi su mi bili interesantni, nisam video sebe dugoročno na tim pozicijama, ali su to veoma bitna iskustva kako bi se čovek pronašao u nečemu. Dok sam studirao radio sam u Institutu za ekonomska istraživanja u Berlinu na projektima koje je finansirala EU i nemačka vlada u Rusiji. Bio sam nekoliko meseci u Moskvi, da pomognem na projektima i da radim istraživanja. Nakon studija sam sa nemačkom KfW bankom radio na projektima u Rusiji i Ukrajini.

Rado se priseća školovanja u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Rusiji. Kaže da je to "još jedan njegov kontrast".

- U Nemačkoj sam bio u jednoj katoličkoj muškoj školi, onda sam prešao u Englesku. Iako je geografski blizu, radi se o potpuno drugačijem sistemu. U Engleskoj veoma brzo morate da naučite da "plivate" sami. Bilo mi je interesantno da vidim Rusiju, koja za razliku od Engleske, ima jaku tradiciju kolektivizma, i gde su devedesetih bile česte promene. Posle sam otšao na master studije u Nemačkoj, u Institut za svetsku ekonomiju na Kielu, kako bih produbio svoje znanje iz ekonomije.

Michael Schmidt (Foto: AHK)

Kako je naučio srpski?

Sa decom razgovara na nemačkom, sa suprugom se sporazumeva na ruskom, a sa poslovnim partnerima i na engleskom i francuskom.

Do 2005. je na srpskom znao da kaže samo "daj mi loptu", a onda je radeći u Vladi Srbije morao i da piše na ćirilici.

- Moja majka je poreklom iz Osijeka, tako da sam u detinjstvu često bio u Srbiji, jer imamo dosta prijatelja ovde. Znao sam samo nekoliko rečenica na srpskom, ali mi je bilo lakše da ga savladam, jer sam već govorio ruski. Morao sam da naučim da pišem na srpskom, pošto su mi tada u ministarstvu rekli da moram da napišem zahtev na ćirilici, kako bih mogao da dobijem sav kancelarijski materijal.

Možda bi za nekog drugog takav zahtev bio uvredljiv, ali Schmidt je to "sportski" prihvatio i "bacio se" na učenje ćirilice.

Život u Beogradu

Čest je gost restorana "u svom kraju" kao što su "Proleće", "Vuk", "Kolarac". Lako se navikao na život u Beogradu, a posebno mu je interesantno što se "Beograd menja sa godišnjim dobom".

- U velikim gradovima u Nemačkoj uvek sve može da se nabavi, a ovde je sve u ritmu godišnjih doba. Kuhinja se u Srbiji menja sezonski. Sad smo završili sa kupus fazom – kaže u šali Schmidt.

Smatra da je izbor jela u srpskim restoranim olakšan, jer ne mora da gleda u jelovnik već unapred zna šta ima u ponudi.

- U Engleskoj sam se navikao na kinesku i indijsku hranu, a u Beogradu nema mnogo istočnjačkih restorana. Čak i Rusi vole egzotiku, pa je u Moskvi dosta zastupljena avganistanska, vijetnamska i indijska kuhinja.

Određena godišnja doba iščekuje i zbog kulturnih sadržaja. Preko leta prati program na "Belefu", u oktobru uživa u muzici džez festivala.

- U Beogradu nema stalne ponude svetske kulture već ona nailazi u talasima. Iako u drugim metropolama postoji takva ponuda preko cele godine, ipak nije loše iščekivati da taj dobar talas dođe.

U prvoj polovini jula našeg sagovornika možete sresti ispred neke bine na "Exit"-u, a u avgustu voli da posmatra atmosferu Sabora trubača u Guči.

(Foto: ekapija)

Odmor u Nemačkoj

Kada dođu dani odmora Michael Schmidt voli da se potpuno posveti porodici i uživanju. Prošle godine je prvi put bio na odmoru u Nemačkoj.

- Kada je ovde vrućina idem na Severno more, na primer u Holandiju. Volim da se odmaram sa porodicom i u Crnoj Gori i Grčkoj. Vrsta letovanja se menja kako deca rastu. Bili smo u Izraelu, gde je sada dosta lakše otputovati, jer postoji direktan let.

Naš sagovornik dosta vremena provodi na poslovnim putovanjima jer, osim kancelarije u Beogradu, vodi i predstavništvo Delegacije nemačkih privrednika u Makedoniji i Albaniji.

- Često sam na relaciji Beograd-Skoplje-Tirana. U Srbiji je veoma teško odvojiti privatni i poslovni život ako želite da budete uspešni. Provodimo dosta vremena na poslu tako da se u radu dosta i družimo. Potrudili smo se da nam radni prostor bude što lepši. Ako je atmosfera na poslu dobra, onda ne osećate taj pritisak od mnogo obaveza.

A još dosta obaveza će biti za Šmita u našoj zemlji jer, kako kaže, Srbija je još u fazi tranzicije.

- Formira se region Zapadnog Balkana koji je veliki potencijal i bitno tržište koje je blisko EU. Dosta toga još treba da se uradi u Srbiji kako bi se što bolje pozicionirala i iskoristila svoje šanse.

Iako mu ne pada lako da 2-3 dana potroši na registraciju kola, obećava da neće još da ide iz Srbije, a i taman je naučio jezik da bi mu pozavideli i neki naši "južnjaci".

Suzana Obradović