Izvor: Novosti | Nedelja, 14.05.2017.| 09:41
Izdvojite članak Odštampajte vest

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine - Stranci neće gazdovati srpskim njivama

Branislav Nedimović
Branislav Nedimović
Za nekoliko dana biće poznato koji stranci će zakupiti oranice u Srbiji. Od 219 zahteva za zakup zemljišta na 30 godina, samo sedam ima veze sa inostranim kapitalom. Sve ostalo su domaći farmeri ili preduzeća koja se bave poljoprivredom. Među prijavljenim strancima je i nemački Tonnies, ali zainteresovane su i još jedna nemačka, francuska, turska i italijanska kompaniju. Tonnies je prošao istu procedure kao i svi ostali, i ni po čemu nije imao poseban status.

Ovo, u razgovoru za specijalni dodatak Novosti, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je naglasio da stručnjaci Uprave za poljoprivredno zemljište, zajedno sa Agencijom za restituciju, ovih dana rade analize, a da svaka zainteresovana kompanija mora da prođe osam ili devet različitih filtera kako bi ispunila uslove za zakup poljoprivrednog zemljišta.

Da li će stranci moći da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji?


- Ministarstvo poljoprivrede će uputiti predlog Vladi do juna sa izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji podrazumeva zabranu prodaje zemlje strancima. Utvrdiće se, naime, posebni uslovi pod kojim stranac može, eventualno, da dođe u vlasništvo zemljišta. Sve to moramo da imamo 1. septembra. U načelu, izmene su donete, ali su ostali tehnički detalji o tome koji je to period tokom kojeg stranac mora da ima prebivalište u našoj zemlji da bi stekao uslov da postane vlasnik srpske zemlje. Razmišlja se o tome da to bude pet ili sedam godina. U saradnji s nemačkom organizacijom GTC, došli smo do stanovišta da trenutno ne treba potpuno da liberalizujemo poljoprivredno zemljište.

Da li će država oprostiti poljoprivrednicima dug na ime PIO fonda?


- Razgovarali smo s ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandrom Vulinom, čekamo sastanak s ministrom finansija, da mu predočimo rešenja koja smo namerili da implementiramo u izmenama i promenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Opcija jeste opraštanje kamata, naravno, za one koji žele da plate dug, a za one koji ne žele neće imati nikakva prava. Poslednji podatak iz Poreske uprave, zaključno sa 1. martom, pokazuje da je reč o dugu od 186 milijardi dinara, zajedno s kamatama. To su dugovi za penzijsko, invalidsko, zdravstveno i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.Koliko su stari ovi dugovi?

- Ovaj problem datira od pre 30 godina, s tim što je dug maksimalno narastao od trenutka kada je uvedeno u sistem da osnovicu plaćaju isto i onaj ko ima jedan hektar i onaj sa 100 hektara. Sada sve to menjamo. Mi moramo da restartujemo ceo sistem, jer sve probleme 30 godina guramo pod tepih. Plan je da budući sistem napravimo tako da se osnovica plaća spram ekonomske snage poljoprivrednog proizvođača i da odredimo "crtu" preko koje se plaća obavezno osiguranje, a ispod koje je sistem dobrovoljnog osiguranja, ukoliko neko želi da uđe taj u sistem. Koristimo neka iskustva Poljske. Oni su imali sličan sistem i odlučili su da "progutaju žabu" i reše se dugova, kako bi napravili sistem za budućnost.

Subvencije koje država daje za traktore izazvale su veliko interesovanje. Koliko je prijavljenih i da li će biti novca za sve?


- Dosad su pristigla tačno 1.523 zahteva za subvencije za traktore, i proveramo da li su ispunjeni svi uslovi. Prosečna subvencija po traktoru je 1,3 miliona dinara. Unutrašnjim rezervama mi ćemo deo sredstava da kompenzujemo, a dobićemo i dodatna sredstva iz budžeta, čime ćemo ispuniti sva očekivanja. Prvi put posle 15 godina odobravamo subvencije za traktore, pa ne čudi toliko interesovanje.

Šta je sa ostalim državnim podsticajima u poljoprivredi?


- Subvencije za zemljište su isplaćene u martu. Do 3. maja podneta su 228.334 zahteva za subvencije po hektaru, što je ukupno 2.754.358.000 dinara. Imamo još neke zahteve koji stižu poštom. Na računima poljoprivrednika već su dve milijarde, a isplatićemo ukupno tri milijarde dinara.

Da li je moguće podstaći mlade da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom?


- Kad razgovaram s mladim ljudima, poredim koliko mogu da zarade u fabrici, a koliko od poljoprivrede, i koliko je rada potrebno. Lako dođemo da zaključka da za mnogo manje vremena mnogo više novca može da se zaradi u poljoprivredi nego u fabrici. Mi kao ministarstvo idemo ka tome. Prvi put planiramo projekat za započinjanje jednog ciklusa gde ćemo za 250 mladih proizvođača obezbediti bespovratno 75 odsto sredstava iz biznis plana, gde će novac dobiti unapred i započeti svoju poljoprivrednu proizvodnju. Možda se može postaviti pitanje šta može da se započne sa 10.000 evra u poljoprivredi. Može da se, na primer, podigne zasad lešnika i da se kompletno opremi sistemima za navodnjavanje. Ideja je da protežiramo različite vrste poljoprivredne proizvodnje koje donose veću zaradu. Tako je poziv i napravljen, i tako će biti vrednovani projekti. Danas se najviše isplati raditi u povrtarstvu, voćarastvu i stočarstvu. Tu je potrebna veća fizička snaga, i tu je šansa za mlade.

Da li je to još jedan pokušaj da se ožive napuštena sela u Srbiji?

- Da, ali planiramo i nove projekte, koji su usmereni ka drugim društvenim grupama, prvenstveno ženama kao nosiocima poljoprivrednih gazdinstava. To radimo zajedno s još nekoliko ministarstava. To je sistemski problem koji je nastajao decenijama, a ovo je samo jedna od mera kojom želimo da pokušamo da oživimo devastirana područja. Kroz projekat s mladima, dajemo priliku i onima koji su na selu i hoće da uđu u poljoprivrednu proizvodnju, a i oni koji prvi put žele da zasnuju poljoprivrednu proizvodnju. Imamo dva programa - jedan se zasniva na tertoriji Vojvodine, a drugi na teritoriji centralne Srbije, i apsolutno su kompatibilna. Radili smo ih zajedno s Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu. Isti su uslovi, ali svako na svojoj teritoriji kojom upravlja ima pravo da donosi odluke.

GMO NIJE USLOV ZA ULAZAK U STO

Zašto je osnovan Savet za bezbednost hrane i da li će se on baviti GMO?

- Genetski modifikovani organizmi su samo jedan od 150 potencijalnih rizika za bezbednost hrane. Savet će procenjivati i analizirati sve rizike i on će naučno dokazati svoje odluke. Dosad su svi govorili da se hranom i bezbednošću, pa i GMO, bave samo političari, ali sada je red da se u to uključe i biolozi, i genetičari, i ostali stručnjaci koji čine Savet za bezbednost hrane. Niko osim stručnjaka ne može da nam kaže da li treba prihvatiti GMO ili ne. Inače, GMO nije uslov za ulazak u STO.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE