Aleksander Piker, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Beograd - Nastupila je era digitalnog bankarstva

Ako pitate ljude da li im treba još novca, skoro niko neće reći da mu ne treba. Uloga banke, kako je ja vidim, trebalo bi da bude kako u pružanju dobrih saveta tako i u plasiranju odgovarajućih finansijskih proizvoda, umesto da samo prodaje profitabilne gotovinske kredite – kaže Aleksander Piker, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke AD Beograd, odgovarajući na pitanje o tome koji bankarski proizvodi donose najveći profit.

U razgovoru za Ekonometar prvi čovek najveće domaće banke podseća da će se posledice gubitaka iz prošle godine preneti i na 2016. godinu zbog ispravki vrednosti, te da se pozitivno poslovanje Komercijalne banke može očekivati tek u 2017. godini. Ali, u svemu tome, najvažnije je da je banka sačuvala poverenje klijenata, da u ovoj godini ostvaruje višu operativnu dobit nego 2015. i da uspešno uvodi digitalno bankarstvo, ističe Piker.

Kako ocenjujete prilike na bankarskom tržištu Srbije, sada, krajem 2016. godine?

– Bankarsko tržište Srbije je dobro razvijeno, gledano iz perspektive, recimo, Nemačke s kraja prošlog milenijuma. Klijenti u Srbiji – fizička lica, mala i srednja preduzeća i javna preduzeća su manje-više zadovoljni ponudom, zato što su zadovoljene osnovne potrebe. Ipak, svet se i dalje okreće i javljaće se nove potrebe. Stalno nas iznenađuje brzina razvoja. Poznato je da je, u trenutku kada su personalni računari bili tek u povoju, pre otprilike 40 godina, IBM procenio da na tržištu postoji potreba za nekoliko stotina takvih računara! Danas, međutim, mnogi ljudi imaju bar dva personalna računara, a od toga je jedan "računar" - njihov mobilni telefon. Zato će se možda potreba za modernim bankarstvom u Srbiji pojaviti i brže nego što možemo da zamislimo. Prilike postoje u svakom trenutku i na svakom tržištu. Izazov je u tome da ih primetite i iskoristite.

Šta nedostaje srpskom bankarskom tržištu?

– Digitalno bankarstvo je sledeća faza razvoja bankarstva. U Evropi je ono već razvijeno, a u SAD još više. Šansa za srpsko bankarstvo je da preskoči klasično bankarstvo i da odmah ide na razvoj digitalnog bankarstva. Jer, bankarstvo treba da se razvija prema potrebama klijenata. Ona banka koja stekne poverenje klijenata ima šanse da se najbrže i najviše razvija. Čitavo društvo počiva na internet, elektronskom i digitalnom poslovanju i bila bi velika greška za banke da ne razmišljaju u tom pravcu.

U Srbiji je inflacija niska, kamate takođe, banke su opterećene NPL-ovima a zarade banaka nisu više tako visoke kao što su nekad bile. Kako banke mogu da ostvare veće profite?

– Kao što sam i ranije rekao, ove činjenice možemo posmatrati kao propast klasičnog bankarstva ili, kako ja to volim da tumačim, kao jasan signal bankama da promene svoj način poslovanja. Promene treba da idu u pravcu digitalnog bankarstva. Potrebna je promena paradigme u bankarstvu. Potrebno je da banke imaju poverenje klijenata i da im pružaju sve usluge koje su potrebne. Možda klijenti i ne znaju šta im je sve potrebno, ali tu su banke da im pokažu šta im treba. Banke treba da olakšaju život klijentima i oni će odlaziti u one banke koje im to pružaju.

Komercijalna banka je zabeležila gubitak od 6,3 milijarde dinara u 2015. godini. Kako su rešeni ti gubici i koliko je to opteretilo poslovanje banke?

– Gubici su uvek loša vest. Ipak, Komercijalna banka pored ove loše, ima i dve dobre vesti. Prva je da banka u redovnom poslovanju u 2016. zarađuje više nego u 2015, odnosno ostvaruje veći operativni prihod. To znači da dobro poslujemo. Gubici su nastali usled pokrivanja loših plasmana od 2008, što nas proganja čak i u ovoj godini. Druga dobra vest je da je kapitalna adekvatnost banke toliko dobra, otprilike 23% (skoro duplo više od propisanog minimuma od 12%), da možemo lako prebroditi ove gubitke.

Kako ste došli do boljeg poslovanja?

– Novi menadžment je zadržao sve što je dobro u poslovanju, a što je najvažnije zadržali smo poverenje klijenata. Zahvaljujući tome sada uspešno poslujemo.

Kakve poslovne rezultate Komercijalne banke očekujete za ovu godinu?

– Neću spominjati cifre, ali rezultat neće biti dobar, iz razloga ispravke vrednosti još od 2008. godine.

Koliko će to sve uticati na privatizaciju Komercijalne banke koja je najavljena za sledeću, 2017. godinu?

– Kupac ne gleda na finalni rezultat banke. On gleda na aktuelne operativne prihode i hoće situaciju u kojoj su stari problemi rešeni. Dakle, kupac hoće čistu situaciju. I to je veoma važno za privatizaciju. Ako kupac dobije banku sa starim problemima, to znači da je cena niža. Ali, ako dobije banku bez gubitaka, onda novi vlasnik može samo da nastavi dobro poslovanje.

Ima li zainteresovanih kupaca za Komercijalnu banku?

– Na većinu ovih pitanja odgovor treba da daju akcionari. Menadžment naporno radi kako bi se stvorili interni uslovi i osnov za uspešnu privatizaciju. Trenutno vršimo konačno doterivanje trogodišnjeg biznis plana. U potpunosti se pridržavamo vremenskih limita, obima i budžeta – što su zahtevi koji se postavljaju za dobro vođenje projekta.

Da li smatrate da je sada dobro vreme za privatizaciju najveće državne banke, kao što je Komercijalna?

– Ponoviću da samo akcionari imaju tu privilegiju da odgovore na to pitanje. Naši prioriteti su da definišemo budućnost banke. Imamo izbor: možemo da poslujemo kao i do sada a možemo da odmah uskočimo u budućnost i da idemo na nove proizvode digitalnog bankarstva. "Komekeš" je samo jedan korak u tom pravcu.

Većina banaka priprema modele finansiranja malih i srednjih preduzeća. Da li sektor MSP zaista ima toliko potencijala za kreditiranje i zašto?

– To je dobro i pravo pitanje. Da preformulišem: kako banka može podržati kičmu ekonomije? To je vrlo teško jer je ta kičma usitnjena na delove. Propast jednog klijenta i nije veliki problem za kičmu, ali jeste za banku koja je odobrila kredit. Drugi problem je što je veliki procenat ekonomije i dalje u sivoj zoni i to što mnoga MSP smatraju da banka treba da finansira svaku njihovu ideju. Po mom mišljenju, rešenje za probleme malih i srednjih preduzeća se pre nalazi u zajedničkom pristupu banaka, tržišta kapitala i npr. crowdfunding-u, kao što i predlažu inicijative Privredne komore.

Najavili ste da želite da Komercijalnu banku uvedete u moderno, digitalno bankarstvo. Šta sve pod tim podrazumevate?

– Digitalizacija je vrlo moderna i privlačna. Naći ćete na stotine seminara, vebinara, konsultanata itd. koji će vas zaseniti pojmovima kao što su Industry 4, Internet of Things, Blockchain itd. Sve banke ulažu milione u digitalizaciju. Kombank pokušava da razvije dobre, vredne proizvode koji su jednostavni za upotrebu, kao što je "Komekeš". To je prava digitalizacija.

Iako su sada bankarske kamate na kredite niže nego pre nekoliko godina, privrednici se žale da su i dalje visoke. Šta treba da se dogodi pa da kamate na kredite za poslovanje budu još niže?

– Vrlo jednostavno – negativne kamate na štednju (smeh - prim.a.)! Zaista, tu postoji odnos jedan na jedan. Ne vidim kako bi kamate na kredite mogle ići niže. U zavisnosti od roka kredita, kvaliteta finansija klijenta i ponuđenih instrumenata obezbeđenja kamatne stope za kredite privredi se kreću od 1,5 do 3,5% za kredite sa valutnom klauzulom i od 3,5 do 6,5% za dinarske kredite.

Razgovaramo u oktobru, "Mesecu štednje". U Srbiji su pre desetak godina kamate na štedne depozite bile veoma visoke. Danas su, naprotiv, kamate na štednju sve niže. Šta se može očekivati u budućnosti?

– Obogatio bih se kada bih znao odgovor na ovo vaše pitanje. Mislim da niko ne može predvideti ta tržišna kretanja. Centralne banke trenutno drže kamatne stope niskim. Ovo je loše za banke jer se smanjuje i marža između kamata na kredite i depozite, a to je ono na čemu banke zarađuju. To me vraća na početak – vetar promena je već počeo da duva. Hajde da se promenimo i da nađemo nove proizvode pre nego što nas oduvaju oluje koje nailaze – rekao je Aleksander Piker u razgovoru za Ekonometar.

Autor: Radojka Nikolić

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)