NavMenu

Darko Korać, direktor kompanije Špica centar - Ono što najbolje umem je da napravim uspešnu firmu

Izvor: eKapija Ponedeljak, 08.10.2007. 21:35
Komentari
Podeli

(Foto: ekapija)

- Kada me je jedan novinar pitao šta ja zapravo radim, čime se bavim, posle male pauze sam mu odgovorio: ono što najbolje umem je da napravim uspešnu firmu – kaže Darko Korać, rodonačelnik projekata automatske indentifikacije i automatskog prikupljanja podataka AIDC (Automatic Identification and Data Capture) u Srbiji i generalni direktor kompanije "Špica", vodećeg integratora opreme, sistema i rešenja iz pomenute oblasti informatike.

Sumirajući utiske svoje informatičke karijere, kaže da je svaki projekat bio specifičan, a svaki sledeći korak na neki način uspešniji i profesionalniji. Pored svog imena nije "okačio" titulu mr. ili dr., jer je "skromno" shvatio da za usavršavanje u svojoj oblasti nema kompetentnog mentora.

- Šalu na stranu, tek 2000. godine je, i to na "Massachusetts Institute of Technology" (MIT), prvi put na jednom univerzitetu formirana katedra za tehnologije automatske indentifikacije i automatizovane identifikacione sisteme (poznati Auto ID Center, ili kako se danas naziva Auto ID Labs).

Da je pionir razvoja moderne informatike kod nas, govori i činjenica da je bio učenik prve generacije na smeru programiranja u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji.

- Bilo nas je devetnaest u razredu. Prva dva časa imali smo matematiku svih šest radnih dana, druga dva časa fiziku ili hemiju. Ozbiljna škola je počinjala posle drugog velikog odmora. Takoreći, prva četiri časa su za nas bili zabava. To je bila izuzetno kvalitetna generacija, ostali smo na neki način zajedno, a i dan, danas se poslednjeg petka u mesecu, po pravilu, srećemo u hotelu "Majestik". Svako od nas se vrlo uspešno bavi informatikom ili matematikom, ali u različitim oblastima.

"Čistu" matematiku na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu završio je sa 22 godine, prvi u generaciji, za manje od 4 godine. Razumeo je zašto je matematika nauka svih nauka, zašto je s njom lakše, nego bez nje, ili kako je to lepo objasnio naš čuveni matematičar Profesor dr. Đuro Kurepa, odgovarajući na pitanje novinara: Da li je matematika bauk? – "Pa, ne bih se složio s time, sve je tu jednostavno, sve jedno iz drugoga izlazi, eto, možda je jedino teško kako se dosetiti, i kako sve to - upamtiti".

- Posle apstraktnih matematičkih teorija, sve drugo bilo je mnogo jednostavnije, a najinteresantnija, naravno, informatika, programiranje i sve što uz to ide. Nije bilo vremena za iluzije – svaki san se pretvarao u javu: učenje, putovanje po Evropi, bez viza i uvek sa dovoljno konvertibilnih dinara, izazovan i interesantan posao.

Nakon diplomiranja, zaposlio sam se u prestižnom Centru za organizaciju i kibernetiku (COK) u okviru "Jugoslovenskih železnica". Taj računski centar bio je u samom vrhu u tadašnjoj SFRJ. Idealna sredina za učenje, razvoj (više od 50 IBM sertifikata) i sticanje dragocenih praktičnih iskustava.

- Jedan od sjajnih projekata koji smo uradili, u kojem sam učestvovao kao glavni projektant, bio je sistem za rezervaciju mesta i izdavanje karata. Verovali ili ne, taj projekat, sa odgovarajućim inovacijama, je i danas u funkciji. Na tenderu za izbor štampača, u jakoj konkurenciji, pobedio je model "TS-40". Oznaka "TS 40" na štampaču je nastala od imena Todora Stankovića, koji ga je patentirao u svojoj četrdesetoj godini, Nišlija iz Elektro industrije – seća se Korać.

Kasnije, prelazi na mesto direktora Računskog centra Beogradske konfekcije "Beko", koja je u tom periodu bila vodeća proizvodno-trgovinska tekstilna kuća u zemlji, praveći 60 miliona maraka prihoda samo iz izvoza. Računski centar "ERC TI" opsluživao je čitavu beogradsku tekstilnu industriju: "Beko", Beogradski pamučni kombinat, Beogradski vunarski kombinat, TIZ, "Kluz", ... , ali i Gradski Komitet SK.

- To je bio najproduktivniji računski centar, osim firmi iz tekstilne industrije imali smo više od 40 korisnika iz drugih branši – objašnjava Korać.

(Foto: ekapija)

Prvi sistem automatske indentifikacije proizvoda, zasnovan na bar kod tehnologiji, sa bar kod čitačima, mobilnim računarima i POS sistemima, koji je povezivao proizvodnju, skladištenje i prodaju robe, takođe je deo Koraćeve biografije. Sa ponosom se seća 1988. godine i otvaranja nove (nažalost i poslednje), najsavremenije robne kuće "Beko" u Knez Mihajlovoj.

- Tada je pušten u rad prvi automatizovani sistem za prodaju, preuzimanje podataka iz skladišta gotovih proizvoda i upravljanje proizvodnjom. Sve je bilo bazirano na standardima i bar kod tehnologiji. "Beko" je bio pionir u primeni tehnologije automatske indentifikacije – objašnjava Korać i ističe da je u to vreme i slovenačka "Mura", i hrvatska "Standard Konfekcija" kupila kompletnu "Bekovu" informatičku tehnologiju.

Svaki sledeći poslovni korak za Darka Koraća bio je usmeren ka primeni i usavršavanju tehnologija za automatsku indentifikaciju i automatsko obuhvatanje podataka. Pomenute sisteme razvijao je u mešovitoj srpsko (Univerzal) - austrijskoj firmi "YUNICO", u kojoj se posle "Beka" zaposlio kao izvršni direktor.

Kako bi se vratili na početak priče o uspešnom pravljenju odličnih firmi, Korać se rado osvrće na

"Dunav electronic" u kojem je kao izvršni direktor radio od 1997. do 2000. godine. Ova, tada mala firma, sa 5-6 zaposlenih, od distributera POS kasa, u kratkom periodu, postala je jedna od najvećih i najbrže rastuća IT kompanija u Srbiji, sa više od 80 zaposlenih IT stručnjaka.

- Sve je počelo krajem 1997. godine. Dobro se svi sećamo kakav je to bio period za poslovanje. Veoma težak, složićete se? Međutim, mi smo pokazali da uz solidnu finansijsku podlogu može uspešno da se posluje. Radili smo za najveće kompanije "Dunav osiguranje", "Progres", "Mobtel 0632", C-Market, Simpo, .... Proizvodili smo informacione sisteme zasnovana na Auto ID tehnologijama, i najsavremenije POS sisteme za maloprodaju, u vreme kada se o fiskalnim kasama tek počelo govoriti. Vrlo važan segment naših informacionih sistema bilo je mobilno računarstvo. Praktično, tim proizvodima smo pravili prodor na tržište. "Dunav electronic" je prerastao u "Duel".

Međutim, "Duel" je i primer, šta se može desiti kada firma "preraste" svog vlasnika. U teoriji menadžmenta to je poznato kao "GO-GO" princip ili "Sindrom galeba".

- To vam je kao kada gradite kuću. Imate dobar plan i počnete sa gradnjom. Pri kraju, zaključite da je građevinski materijal jeftin i odlučite se za još jedan sprat mimo plana, pa još jedan, i tako u nedogled. U jednom trenutku, temelji ne mogu da izdrže to opterećenje i kuća se sruši.

Sa svojim najbližim saradnicima iz "Duela", rešio je krajem 2000. godine da pokrene samostalni biznis. Napravili su biznis plan za stvaranje moderne informatičke kompanije, koja će na najbolji način iskoristiti sve prednosti koje je donosilo vreme promena, započeto 5. oktobra te godine. Projekat koji je Darko nazvao SPINNAKER, stavili su na sto nekolicini investitora. Među njima je bio i gospodin Veselin Jevrosimović, vlasnik i predsednik tada najjače IT distributerske kompanije u regionu "ComTrade".

- Eto primera da kada je ideja zdrava i biznis plan dobar, novac nije teško pronaći. "ComTrade" je imao najviše razumevanja i spremnosti da učestvuju u realizaciji projekta. To je bio najbolje finansijski podržan projekat za koji ja znam. Tako je nastao "Spinnaker New Technologies", danas jedna od najjačih softverskih kompanija kod nas i jedna od ključnih kompanija u "ComTrade Grupi".

- Reč "spinnaker" označava jedro koje se podiže kada brod dobro plovi i daje mu odlučujuće ubrzanje. Upravo takva je i bila strategija stvaranja te kompanije – veoma snažno, od početka, koristeći "dobar vetar", uz maksimalno ubrzanje sa široko podignutim "spinnakerom". To je bilo "finale" mojih dotadašnjih napora da u informatičkom svetu napravim nešto prepoznatljivo i trajno. Uspeli smo da za šest meseci izbrendiramo firmu, dvadeset vrsnih stručnjaka, najvećim delom iz "Duela", od starta je bilo angažovano u "Spinnakeru". Već u prvoj godini rada razvili smo kvalitetna softverska rešenja na "dot.net" tehnologiji koja smo mogli da ponudimo tržištu. Za taj softver se zainteresovao i sam "Microsoft".

"Spinnaker" je osnovan kao akcionarsko društvo, sa većinskim vlasništvom "ComTrade". Kada je "ComTrade" krajem 2002. godine odlučio da postane potpuni vlasnik, a osnivači nisu želeli da budu samo zaposleni u svojoj firmi, Darko Korać je odlučio da napusti "Spinnaker" i poziciju generalnog direktora. Svoju profesionalnu i menadžersku priču nastavlja 2003. godine, kao generalni direktor u novoosnovanoj kompaniji "Špica Centar", najmlađoj u 18 godina staroj "Špica Adriatic" Grupi.

- "Špicu" poznajem od njenog osnivanja, davne 1989. godine. Rešenja i sisteme ove kompanije, dugogodišnjeg regionalnog lidera u razvoju i implementaciji automatizovanih identifikacionih sistema, uvek su bila zastupljena u prodajnim programima u firmama koje sam ranije vodio. Smatrao sam da je tada bilo pravo vreme da se napravi i "srpska Špica". Prošlo je od tada više od 4 godine. Interesantno je da su kompanije u Srbiji uvek birale najnovije proizvode iz proizvodnog i distributerskog programa "Špica" Grupe. Posebno se to odnosi na najnovije modele mobilne računarske opreme i softvera svetskog lidera "Motorole", dugogodišnjeg partnera "Špice". Nakon propuštenih 10-15 godina, naše kompanije jednostavno ne žele da tapkaju u mestu, niti da idu već utabanim stazama, već samo napred, i to krupnim koracima. "Špica" im to omogućava na najbolji način, visokim nivoom profesionalnih usluga, najkvalitetnijom ponudom i najboljim servisom - objašnjava Korać.

U tome vidi glavni razlog za sjajno poslovanje "Špice" u Srbiji i dominantnog udela od 70% na domaćem tržištu sistema za automatsku identifikaciju. S ponosom ističe sistem za upravljanje radnim vremenom "Time&Space", najreferentniji u regiji, superiorni sistem za kontrolu pristupa i evidenciju prisustva koji uspešno funkcioniše u više od 2.500 kompanija, sa više od 850.000 zaposlenih. Odmah uz Time&Space su i sistemi za automatizaciju mobilne prodaje (Frontman) i automatizaciju skladišnih sistema (Data Collector), koji su, ističe, razvili naši stručnjaci u Beogradu. Za tako kratko vreme postati partner renomiranih kompanija kakve su "Metro", "Philip Morris International", "Nelt", "Doncafe", "Direktna Trgovina", HE "Đerdap", "Tarkett", "Mercator", "Merkur", "Intermarshe", "Lagermax", "Kuhne&Nagel", "Podravka", "UNIQA", "OMV", "IBM", "Henkel", "Cimos", ... dovoljno govori o ispravnoj strategiji, dobrom vođenju i dobrom "osećaju" za prostor i vreme.

Korać dodaje - "uostalom, naš korporativni moto jeste: Real Space in Real Time".

Pri tom, naglašava da su za izuzetno uspešno poslovanje "Špice" najveći "krivci" zaposleni.

- Možete imati najkvalitetniju opremu, najefikasnije sisteme, ali ako nemate kvalitetne ljude sve to "pada u vodu". Tajna, ili bolje reći osnova našeg uspeha jeste "sveto trojstvo": Agility + Reality + Communications - Biti agilan, vredan, uporan, Biti realan, spoznati šta korisnik želi, Biti komunikativan, graditi kvalitetne relacije sa korisnicima. Ako se u tome uspe, uspeh je zagarantovan.

- U "Špici" kažemo: Novac nije izazov, ljudi su izazov. Citiraću Andrew Carnegiea, "kralja čelika": "Uzmite mi sve, mašine i zgrade, ostavite mi ljude i ja ću za 2-4 godine napraviti sve materijalno što ste mi uzeli".

- Upravo zato, snaga svakog menadžera jeste snaga njegovih saradnika. Kod izbora kandidata, menadžeri često greše birajući one koji su ih impresionirali znanjem, ne uzimajući u obzir strast koju ta osoba oseća prema poslu. Mozak možete platiti, srce ne! To vam kandidat mora dati besplatno! Kada su zadaci u pitanju, u "Špici" smo u jednom svi jednaki, svi smo prodavci - i menadžment, i inženjeri, i komercijalisti, i tehničari na terenu. U biznisu se sve na kraju svodi na prodaju, a za to je potrebna i čista" matematika, dodaje Darko u šali, po mogućnosti sa što više sabiranja, množenja i deljenja, a sa što manje oduzimanja!

No, kaže na kraju naš sagovornik, sve ovo o čemu sam govorio, doživi svoj puni smisao, tek kada se nađem u krugu porodice, sa odraslim sinovima, Nikolom i Markom, malom kćerkicom Janom i suprugom Gordanom.

- Nikola, 27 godina, svoj čovek, mladi menadžer, uvek spreman za razmenu "iskustava" sa ocem, Marko, 20 godina, student matematike, punoletstvo, sazrevanje, borba za svoje mesto "pod suncem", insistiranje na poverenju, Jana, 6 godina, doba nevinosti i naivnosti, nepresušna energija. Ove različitosti ne dozvoljavaju mi opuštanje. Mera našeg vremena su vikendi, vreme koje uvek i bez izuzetka pripada samo najbližima. Godišnji odmori su tradicionalno posvećeni zajedničkom hobiju - putovanjima u nepoznato i zadovoljavanju radoznalosti, kako najmlađih tako i nas odraslih. Tu je na svom terenu, glavni organizator i savetodavac, supruga Gordana, diplomirani ekonomista - menadžer turizma.

Darko Korać je jedan od članova Srpske Asocijacije Menadžera (SAM).

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.