(Evropa) Berzanski biznis zarazio građane

Iako za mnoge berzanski biznis deluje apstraktno, u Srbiji on postaje sve popularniji. Prema saznanjima brokerskih kuća i Beogradske berze, uveliko raste broj građana koji svoju ušteđevinu uvećavaju trgujući akcijama i hartijama od vrednosti.

Mnogi se ne zadovoljavaju malim ulaganjima, pa podižu gotovinske kredite, prodaju čak i nekretnine kako bi uložili u hartije od vrednosti.

Jedan od onih koji je odlučio da ušteđevinu uloži u akcije je 25-godišnji Nenad Duduković, diplomirani ekonomista.

Iako je zadovoljan poslom revizora, koji trenutno obavlja, on je odlučio da dodatno zaradi ulažući 2.000 evra u akcije Sojaproteina. Za kratko vreme bio je u plusu 200 evra.

– Ideju mi je dao kolega koji je nekad bio broker. Svestan sam da je poslovanje na berzi rizično, ali ću i dalje nastaviti da ulažem novac. Samostalno sam odlučio na koju firmu ću uložiti ušteđevinu i zasada sam zadovoljan zaradom – kaže Duduković.

Dudukovićev vršnjak Vladimir Knežević, tehničar telekomunikacija, obreo se sasvim slučajno na berzanskom tržištu.

Od oca je nasledio 300 akcija beogradskog Progresa i, u trenutku kada se njihova vrednost udvostručila u odnosu na nominalnu, odlučio je da ih proda.

– Nije to bila velika cifra, nešto više od 2.000 evra. Po savetu ujaka koji je ekonomski ekspert, za taj novac sam kupio državne zapise na koje je kamata i do šest odsto godišnje.

To mi se tada učinilo kao sigurna štednja, a svidelo mi se to što mogu da ih unovčim kad god poželim.

Posle dva meseca, po nagovoru ujaka sam odlučio da ih prodam i da novac uložim u trgovanje na berzi.

Nisam bio na velikom dobitku, ali bar nisam bio u iskušenju da ih potrošim – objašnjava Knežević, koji je uz savet brokera napravio svoj portfolio, gde su mu prioritet akcije Komercijalne banke. Kaže da očekuje da će za dva meseca zaraditi bar 500 evra.

Za Dragana Stankovića trgovanje akcijama pokazalo se kao uspešna investicija. Novac je uložio u Zorku iz Šapca i akcije AIK banke i za 40 dana bruto zarada mu je iznosila 110.000 dinara.

Ali kao i svaka druga, i ova priča ima još jednu stranu. Primer je jedan lekar iz Beograda koji je donedavno imao uspeha u trgovini hartijama od vrednosti.

Ipak, prošli mesec je za njega bio porazan, kada je, po nagovoru prijatelja, tipovao na Lukoil i doživeo potpuni fijasko jer je cena akcija ove kompanije u međuvremenu umanjena nekoliko puta.

– Ne želim da pominjem koliko sam novca izgubio, ali jedva sam izvukao polovinu novca kojim sam raspolagao početkom prošle godine kada sam se i upustio u trgovanje na berzi – kaže naš sagovornik, koji priznaje da su ga poneli pređašnji uspesi, što ga je skupo koštalo.

– Kao što vidite, berza vam je kao kocka, a ja ovoga puta nisam ima sreće.

Iako je trgovanje akcijama na srpskoj berzi aktuelno već nekoliko godina, malo je onih koji znaju kako ono funkcioniše.

U Beogradskoj berzi savetuju svim zainteresovanima da najpre izaberu svog brokera.

Kada se brokeru daju instrukcije da kupi ili proda, njemu je ispostavljen nalog za trgovanje na berzi.

Nalog izražava želju klijenta, koju će broker realizovati. U nalogu mora biti precizirano koliko hartija od vrednosti klijent želi da kupi ili proda, po kojoj ceni, vreme trajanja naloga – jedan dan, neki određen ili neodređen period.

Brokeri poseduju licencu i osposobljeni su da trguju u trgovačkom sistemu Beogradske berze – Beleksu.

Broj brokerskih kuća raste iz dana u dan, a koju će klijent izabrati, isključivo je njegova stvar. Razlikuje se provizija koju uzimaju za svako trgovanje.

Tako su nam u Beopublikumu rekli da njihovi brokeri uzimaju proviziju od tri, dok u AC brokeru jedan odsto. Cena učlanjenja u brokersku kuću jedinstvena je i iznosi 300 dinara.

Iako mnogi misle da angažovanjem brokera skidaju sa sebe odgovornost za rizik, za gubitke i dobitke odgovoran je isključivo klijent.

– Brokeri su obučeni da analizirajući investicije pomažu svojim klijentima da ostvare investicione ciljeve, kupujući ili prodajući u njihovo ime.

Odluka o tome da li i kada kupujete ili prodajete hartije od vrednosti je samo klijentova. Ipak, na osnovu svog znanja, iskustva, analiza i statistika, broker mu može dati svoje mišljenje o tome, kada i šta da kupuje ili proda.

Klijent ga može poslušati ili ne – objašnjavaju u Beogradskoj berzi i dodaju da obaveze, dužnosti i prava brokera su precizirane Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, regulativom Beogradske berze i drugim aktima.

Sve podatke o trgovanju akcijama Beogradska berza publikuje kroz berzanske izveštaje, koji se zatim objavljuju na veb-prezentaciji, ali i u dnevnim novinama, radio i TV stanicama, specijalizovanim ekonomskim časopisima ili putem agencija za distribuciju podataka.

Prema rečima Radeta Rakočevića, direktora brokerske kuće Senzal, koja zastupa više od 50 odsto malih akcionara Knjaza Miloša, jedna od većih zabluda vezanih za berzansku trgovinu u Srbiji odnosi se na stav da je neophodno uložiti velike sume novca ili da je ta trgovina rezervisana samo za mali broj domaćih tajkuna, kao i da u Srbiji nema dobrih kompanija za investiranje i da je rizik veoma velik.

– Razloga za takav stav ima mnogo. Jedan od najvažnijih je činjenica da država već godinama nije promovisala domaće tržište kapitala i berzu.

Javni servis potpuno ignoriše berzansku trgovinu, tako da su pravila berzanske igre većini građana potpuno nepoznata – objašnjava Rakočević na svom blogu.

Pošto u medijima nema domaćih berzanskih investitora, javnost ne zna da „na berzi trguju sasvim normalni ljudi, poput mojih drugara s basketa ispred zgrade, koji su uložili po 500 evra ili dekice od 84 godine, koji svaki dan već mesecima dolazi da kupuje i prodaje akcije“.

Muškarci ulažu, a žene troše
Prema iskustvima brokerskih kuća, stariji ljudi odlučuju se za konzervativniji portfelj, s malim, ali sigurnim prinosima. Mladi svet je spreman da prihvati veći rizik, mame ga neistražene hartije koje mogu prijatno da iznenade. Žene češće prodaju obveznice od muškaraca jer više vole da troše, pričaju brokeri. Kao kupci češće se pojavljuju muškarci.

Oprez je majka mudrosti
Prema rečima Svetlane Cerović, PR-a Beogradske berze, prosečni dnevni promet na berzi je između osam i deset miliona evra.

Ona upozorava da pre kupovine, odnosno prodaje akcija, treba dobro promisliti.

– Građanin mora da razgovara sa svojim brokerom, informiše se o cenama po kojima se trguje akcijama, metodama i mogućim posledicama, odnosno on mora biti veoma oprezan kod donošenja odluke.

Građani se često opredele za tržišni nalog (nalog koji ne sadrži cenu), ali on jednom može da bude pozitivan za kupca, a drugi put za prodavca – objašnjava sagovornica Evrope.postamble();

poziv na pretplatu na :