Privreda plaća 383 neporeskih nameta - Većina naknada su parafiskalne jer država ne daje povratnu uslugu

Privreda plaća 384 neporeska nameta od kojih su čak dve trećine odnosno 247 parafiskalni što znači da za njih od države ne dobijaju povratnu uslugu ili vrednost te usluge ne odgovara plaćenom iznosu, pokazuje nova lista parafiskalnih nameta koju su danas predstavili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, saopštioje NALED.

Prvi registar parafiskalnih nameta NALED je napravio 2012. godine i tada je evidentirano 371 neporesko davanje. U međuvremenu, država je ukinula 71 namet sa ove liste, ali su u 2013. godini boljom evidencijom u registar ušla još 84 nameta koja tada nisu registrovana.

Interesantno je i da je, uprkos najavama iz Vlade Srbije da će se ići ka finansijskom rasterećivanju privrede, za poslednje dve godine uvedeno devet novih nameta. Nove obaveze uvedene su u okviru zakona o poreskom postupku i administraciji, plovidbi i lukama, robnim rezervama i tržištu kapitala.

Najveći broj neporeskih davanja građani i privreda plaćaju državi - 277 (72%). Slede nameti koje dele republički i niži nivoi vlasti - 49 (12,8%). Treće mesto zauzima pokrajina koja naplaćuje 40 različitih taksi i naknada (10,5%), a najmanje je u nadležnosti gradova i opština - 18 (4,7%).

NALED i USAID BEP su za potrebe izrade registra i u cilju sagledavanja stavova privrede prema parafiskalnim nametima uradili tri istraživanja - među srednjim i velikim kompanijama u svom članstvu, među malim preduzećima i preduzetnicima koje je sprovelo Udruženje vlasnika računovodstvenih agencija, kao i na stratifikovanom uzorku za celokupnu privredu u realizaciji "Ipsos Strategic Marketing".

Ono što ističu i velika i mala preduzeća jeste da nakon ukidanja 138 taksi i naknada u 2012. plaćaju isti ili viši iznos za parafiskalne namete. Takođe, i jednima i drugima komunalne takse prave najveće poteškoće u poslovanju. Za velike kompanije najproblematičnija je firmarina, a za preduzetnike i male firme taksa za registraciju vozila i naknade u oblasti ekologije.

Privredi kod parafiskalnih nameta najviše smeta to što od države ne dobijaju nikakvu uslugu zauzvrat (36%), na drugom mestu izdvajaju nepredvidivost, odnosno uvođenje novih taksi (24%), a tek na trećem mestu kao problem ističu samu visinu nameta (185).

Velika i mala preduzeća različito gledaju na pitanje odgovornosti za uvođenje neporeskih i parafiskalnih nameta. Dve trećine velikih i srednjih preduzeća vide republički nivo vlasti kao odgovoran za postojanje parafiskala dok dve trećine malih firmi odgovornost prebacuje na gradove i opštine.

Zakon o naknadama i transparentna naplata

Jedno od mogućih rešenja za rasterećenje privrede moglo bi da bude donošenje jedinstvenog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Ministarstvo finansija oformilo je prošle godine radnu grupu u kojoj učestvuje NALED, uz podršku USAID BEP, a očekuje se da nacrt zakona bude završen u prvoj polovini 2014 godine. NALED i USAID BEP zalažu se da se u tom zakonu nađe pregled svih naknada za korišćenje javnih dobara, pri čemu se ove naknade ne mogu uvoditi nijednim drugim zakonom osim Zakonom o naknadama.

Primedbe privrede na netransparentnost sistema neporeskih davanja takođe bi mogle da budu rešene uvođenjem obaveze svim javnim telima kojima je poverena naplata taksi i naknada da na internet sajtovima kreiraju poseban deo za namete u okviru kojeg će postaviti sve neophodne informacije (akti o visini dažbina, uputstva za popunjavanje zahteva, redosled procedura, instrukcije za uplatu, brojevie uplatnih računa).

NALED

USAID Srbija

Vlada Republike Srbije

Ipsos Strategic Marketing doo Beograd

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

USAID BEP

parafiskalni nameti

takse

naknade

neporeski nameti

zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara