KfW obezbedio 100 mil EUR - Da li su opštine u Srbiji spremne da 2015. pređu na grejanje na biomasu?

Za godinu dana prve toplane u Srbiji bi mogle da pređu na upotrebu biomase kao energenta. Povoljan kredit od 100 mil EUR za osam lokalnih samouprava u Srbiji obezbedila je Nemačka razvojna banka KfW. Još bi trebalo da Zrenjanin, Negotin, Bajina Bašta, Trstenik, Šabac, Priboj, Čačak i Jagodina donesu odluku da žele sigurno i jeftinije grejanje.

Predstudija izvodljivosti u okviru projekta "Promocija obnovljivih energija-razvoj tržišta biomase u Srbiji", kojom se utvrdilo koje toplane u Srbiji u naredne četiri godine imaju mogućnost da sa mazuta, uglja i gasa pređu na biomasu biće gotova krajem februara.

- Prošle godine upućen je poziv gradovima koji su zainteresovani da učestvuju u tom projektu, prijavilo se ukupno 15 od kojih je 8 izabrano za finansiranje ovim kreditom. KfW je obezbedio kredit od 100 mil EUR, a dodatnih 16 miliona izdvojiće lokalne samouprave. Predstudiju je finansirala nemačka Vlada, a rezultati će zvanično biti predstavljeni krajem meseca. U martu će započeti pregovori između KfW, Ministarstva energetike i lokalnih samouprava, a taj postupak će trajati 2-3 meseca – kaže u razgovoru za "eKapiju" Petar Vasiljević, pomoćnik direktora za proizvodnju "Beogradskih elektrana", koji vodi projekat nemačke Vlade.

Kako je za naš portal rekao Aleksandar Macura, samostalni konsultant za energetiku, za većinu opština obuhvaćenih ovom predstudijom su već rađene predstudije izvodljivosti kroz podršku USAID. Reč je o dokumentu "Prefeasibility assessment of biomass district heating applications in Serbia" koji je pripremio International Resources Group (IRG), a u kome je naš sagovornik učestvovao u izradi jedne od 4 podstudije koja se ticala unapređenog upravljanja distribucijom toplote.

- Nije jasno zašto su ponovo rađene studije iako su i KfW i opštine bile svesne postojanja ranijih dokumenata. Postoji dosta lokalnih samouprava koje bi mogle da pređu na biomasu. Taj broj je verovatno veći od 30. Potrebno je međutim za svaku samoupravu utvrditi da li postoji bolje rešenje, pre svega iskorišćavanje otpadne toplote ili nekog niskotemperaturnog izvora – kaže za "eKapiju" Macura.

Odluka lokalnih samouprava

Petar Vasiljević navodi da parlamentarni izbori u martu neće uticati na realizaciju projekta već visina investicije s obzirom na to da lokalnim samoupravama neće biti lako da odluče da se zaduže.

- Ograničavajući faktor je veličina investicije, kada opštine vide da treba da se zaduže 10 ili 20 mil EUR neće im biti svejedno. Međutim, kredit koji daje nemačka vlada je veoma povoljan, sa grejs periodom do dve godine u zavisnosti od perioda izgradnje. Za vreme korišćenja "fid in" tarife, otplata će biti sa minimalnom kamatom od 2-3%. Takav aranžman se ne može nigde naći, predstudijom je definisano i vreme povraćaja investicije – objašnjava Vasiljević.

Osim novca, Aleksandar Macura vidi i druge probleme da naši gradovi i opštine pređu na grejanje na biomasu.

- Pomenuti USAID projekat je razvio i biznis model po kome bi se mogla odvijati transformacija. Moje je duboko uverenje, potvrđeno raznim rezultatima istraživanja, da u sadašnjoj organizaciji, lokalna samouprava-javno preduzeće, ne može doći do održive tranzicije u bilo kom smeru. Osim tehnologije potrebna su i druga znanja kako bi se ovaj prelazak izvršio. Komercijalni investitor neće ulagati u takvom okruženju, a drugačija investicija neće doneti održivi boljitak. Pri tome, privatizacija ne mora biti nužna – objašnjava naš sagovornik.

U Trsteniku, jednoj od opština koja je ušla u izbor finansiranja prelaska grejanja na biomasu iz kredita KfW, kažu da su zainteresovani da koriste biomasu za grejanje, ali da konačna odluka tek treba da bude doneta.

- Dobili smo preliminarne rezulatate predstudije, koje ćemo analizirati. Trebalo bi da se sastanemo sa predstavnicima KfW banke i Ministarstva kako bismo počeli pregovore. Kada budemo dobili konkretnu ponudu i tačne uslove kreditiranja donećemo odluku – kaže za naš portal Boris Vukmirović, direktor JKP "Energetika" Trstenik.

Opštinama kao što su Nova Varoš, Kikinda, Knjaževac, Kosjerić, Novi Pazar, Kladovo i Velika Plana, koje nisu ušle u uži izbor za finansiranje iz kredita KfW, ostaje da pokušaju da samostalno finansiraju prelazak na grejanje na biomasu ili da eventualno nađu privatnog partnera.

Grejanje i/ili električna energija

Od osam izabranih gradova, šest toplana bi trebalo da pređe na kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, dok će dve toplane nastaviti sa klasičnim postrojenjem.

- Najisplativije će biti toplanama koje su planirale kombinovana postrojenja zbog "fid in" tarife za struju. Osim toga što će potrošači imati jeftinije grejanje, životna sredina će biti čistija, lokalno stanovništvo i gazdinstva će sakupljati i prodavati biomasu za te potrebe, a sve zajedno će doprineti novim radnim mestima – izjavio je Vasiljević 14. februara na skupu o grejanju u Srbiji, koji je organizovao Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF).

Prema projektu, one toplane koje ove godine započnu prelazak na biomasu, a koje proizvode samo toplotnu energiju, moći će sa novim gorivom da počnu da rade već za godinu dana, dok će toplane koje će istovremeno proizvoditi i toplotnu i električnu energiju, moći da završe taj proces modernizacije za dve godine.

Aleksandar Macura, napominje da nije video predstudiju KfW, ali ukazuje da je za ogromnu većinu sistema daljinskog grejanja u Srbiji ipak optimalno rešenje proizvodnja toplote iz biomase uz minimalnu ili nikakvu proizvodnju električne energije.

- Budući da isplativost ovih investicija koje su podstaknute "fid in" tarifom zavisi od sposobnosti države da dugoročno plaća "fid in" tarifu, od čega će zavisiti i sigurnost grejanja jer se "fid in" tarifom subsidira cena toplote na račun premije koju građani plaćaju za električnu energiju. U slučaju kada se investicija ne zasniva na "fid in" tarifi drugačiji su uslovi poslovanja – napominje Aleksandar Macura.

Iako su mnoge lokalne samouprave u Srbiji radile razne studije, još nijedna nije prešla na grejanje na biomasu (ne računajući "Beogradske elektrane", koje učestvuju sa biomasom tek sa 0,44% u ukupnoj proizvodnji).

Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji u 2013. godini su dugovali snabdevačima goriva oko 350 mil EUR, iznos približno jednak godišnjem trošku za gorivo svih sistema. Kada se uzmu u obzir i poteškoće sa nabavkom mazuta, očigledno je da se ovi problemi ne mogu rešiti bez investicija u nove tehnologije proizvodnje toplotne energije zasnovane na obnovljivim izvorima energije.

Suzana Obradović

KfW kancelarija Beograd

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Grad Jagodina

Grad Čačak

Opština Priboj

Grad Šabac

Opština Trstenik

Skupština opština Bajina Bašta

Opština Negotin

Grad Zrenjanin

JKP Beogradske Elektrane

USAID Srbija

JKP Energetika Trstenik

Opština Velika Plana

Skupština opštine Kladovo

Skupština grada Novi Pazar

Opština Kosjerić

Opština Knjaževac

Grad Kikinda

Opština Nova Varoš

Centralno-evropski forum za razvoj - CEDEF Beograd

KfW Bankengruppe Frankfurt am Main

grejanje na biomasu

toplane na biomasu

prelazak toplana na grejanje na biomasu

OIE

obnovljivi izvori energije

Promocija obnovljivih energija razvoj tržišta biomase u Srbiji

Petar Vasiljević

Aleksandar Macura

USAID

Prefeasibility assessment of biomass district heating applications in Serbia

International Resources Group

IRG

fid in

feed in

Boris Vukmirović