Prevoz kanalima kao 1913. - Pokrenuta inicijativa za novi model održivog transporta robe

Kanal DTD

Dok se iščekuje izgradnja kilometar po kilometar ključnih puteva kroz Srbiju, kako bi transport robe išao brže i jeftinije, u našoj zemlji na raspolaganju je kanalska mreža na oko 300 km. Iako su povoljne karakteristike vodnog puta, iskorišćenost je minimalna.

Prošle godine transport i pretovar u kanalskoj mreži jedva je prešao 400.000 tona, što je otprilike količina iz 1993. godine kada su bile sankcije. Toliko je prevezeno robe 1913. godine, samo na starom kanalu Bezdan-Bečej dugom 120 km, danas integrisanom u hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (DTD).

Ivan Jovanović, sekretar pokrajinskog Saveta za vodni saobraćaj, u razgovoru za "eKapiju" govori o razlozima opadanja transporta kanalskom mrežom poslednjih godina.

- Kanalska mreža je projektovana za transport i pretovar oko 7 miliona tona robe. Najviše je prevezeno 1979. godine, više od 4 miliona tona, dok je danas deset puta manje. Od 600 km kanalske mreže još imamo povoljne karakteristike vodnog puta na oko 300 km magistralnih kanala, što ukazuje da nije težišni problem u održavanju kanala i da su uzroci preusmerenja unutrašnjeg transporta na drumski saobraćaj znatno dublji, a pre svega u nedostatku odgovarajuće flote za težišne robe, kao i odgovarajuće pretovarne i skladišne infrastrukture – objašnjava Jovanović.

Prema rečima našeg sagovornika, sada kanalskom mrežom transport kamena i peska obavlja 6 preduzeća, jedno preduzeće je specijalizovano za transport naftnih derivata, a jedno se težišno bavi transportom drveta.

- Nekoliko preduzeća su sada nosioci transporta kanalskom mrežom. Mora se istaći da postoji interesovanje privrednika za formiranje manjih pristaništa unutar kanalske mreže, što ukazuje na svest o perspektivi vodnog transporta u budućnosti.

Gledano prema vrstama robe koja se prevoze kanalima preovladava šljunak, pesak i kamen, sa više od 90%. Ostatak su naftni derivati, drvo i druga roba.

- Struktura transportovane robe bazirana je na građevinskom materijalu, posebno za niskogradnju, u uslovima zastoja u građevinarstvu i nedostatku značajnijih infrastrukturnih projekata, ukazuje na uzroke značajnog smanjenja vodnog transporta kanalskom mrežom – napominje Jovanović.

Transport poljoprivrednih proizvoda, kao strateški proizvod u Vojvodini, ne prelazi 1% od ukupnog prevoza robe kanalskom mrežom.

DEM Kulpin, jedino je preduzeće koje sa svog pristaništa na kanalu DTD aktivno realizuje transport žitarica i poljoprivrednih proizvoda kanalskom mrežom.

- Naše pristanište je smešteno na kanalu koji kod Novog Sada ulazi u Dunav na 26. kilometru. Najviše za Nemačku tovarimo sojino zrno, kukuruz, a uvozimo iz te zemlje sojinu sačmu i mineralna đubriva - kaže u razgovoru za "eKapiju" Jarmila Dovičin iz kompanije DEM Kulpin.

Količine koje sada transportuju putem kanalske mreže nisu dostigle vrednosti planirane kada je DEM Kulpin 2005. izgradio pristanište.

Utovar u pristaništu firme DEM Kulpin (Foto: www.demkulpin.com)

- Jedan od razloga manjeg transporta od očekivanog je što postoji nepoverenje stranih firmi kada je reč o transportu kroz kanalsku mrežu Srbije. Osim toga, da bismo ušli u nacionalne vode treba neko baržu da odvuče. Firme koje se bave guranjem barži nisu pouzdane. Nismo sigurni gde se nalaze gurači, kada će stići. Da ne bismo bili u neizvesnosti, planiramo da investiramo u opremu odnosno u taj objekat gurač i očekujemo da će onda i količina transporta biti mnogo veća – objašnjava Dovičin.

Naša sagovornica napominje da je vodni transport isplativiji, a da nemaju svoje pristanište morali bi robu da prevoze iz Luke Novi Sad.

- Kada bismo poslovali preko Luke Novi Sad koja nam je najbliža, morali bismo da angažujemo dosta kamiona koje bi do luke dopremili žitarice jer se radi o velikim količinama. Možemo se pohvaliti da za isti vremenski period možemo da utovarimo baržu od 1.000 tona kao i Luka Novi Sad. Takođe, u našem pristaništu, vršimo usluge transporta i za druge firme.

Model održivog transporta

Osim strateške robe Vojvodine kao što su poljoprivredni proizvodi i naftni derivati, velike su mogućnosti i za transport biomase.

S obzirom na to da je uz drvnu masu, pesak i šljunak, šećerna repa roba koja uzrokuje najveća oštećenja drumske infrastrukture, naši sagovornici se slažu da prebacivanje prevoza te poljoprivredne kulture na kanalsku mrežu ima veliki potencijal.

- Korišćenje vodnog transporta bi bilo veoma korisno u transportu šećerne repe. To se danas odvija putevima, stvaraju se velike gužve i oštećuju se putevi – ističe Jarmila Dovičin.

Za bolji prevoz robe kanalskom mrežom neophodna je odgovarajuća flota i novi transportni model, a u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova su predložili neka rešenja, a kako kažu, realizaciju ideja su već otpočeli.

- Izvršena je analiza robnih tokova i u skladu sa njom definisano ciljno tržište po vrstama roba. Inicirani su projekti novih plovila baziranih na novom transportnom modelu prilagođenom karaktristikama kanalske mreže, a primenjivom i za veće rečne vodotokove. Formiran je edukativni centar za dopunsko osposobljavanje i prekvalifikaciju u kome nameravamo da podstaknemo obuku kadrova za neka deficitarna zanimanja vezana za ovu delatnost, a pre svega za zanimanje varioca, što procenjujemo da će nam u perspektivi izgradnje nove flote biti posebno potrebno – navodi Jovanović.

Sagovornik "eKapije" kaže da su preko JP "Vode Vojvodine", a u saradnji sa Tehničkim fakultetom u Novom Sadu, pokrenuli aktivnosti za formiranje nove pristanišne mreže u hidrosistemu DTD, kao i projekat informaciono-komunikacionog pokrivanja kanalske mreže.

- Na sektoru promocije smo pokrenuli postupak prema nadležnim republičkim organima za otvaranje slobodne međunarodne plovidbe na reci Tisi i inicirali formiranje Pokrajinske komisije za sveobuhvatni razvoj na slivu ove reke u Srbiji.

Kad je reč o novim plovilima koja su neophodna za predložen novi transportni model, Jovanović kaže da je osnovna karakteristika ovih plovila zasnovana na novom konceptu pretovara, malom gazu i manjim dimenzijama.

- Naša vizija je da kroz takav transportni model afirmišemo kombinovani RoRo transport, kao i nova plovila za transport naftnih derivata, koja bi osim transportne funkcije imala i namenu plovnog skladišta na posebno uređenim pozicijama. Mora se imati u vidu da je izgradnja nove flote za transport opasnog tereta prosto nametnuta novim standardima koji domaćoj, već zastareloj floti, neće dozvoliti plovidbu van naše zemlje. Mi imamo brodogradilišne kapacitete koji vape za poslom, kao i stručne ljude sa kojima smo u kontaktu i sa kojima već sarađujemo na razradi novih projekata.

Snimak sa Mitelland kanala u Nemačkoj pokazuje frekventnost visokorazvijenog vodnog transporta

Kada je reč o isplativosti pri korišćenju kanala za transport, naš sagovornik kaže da je računica za preduzeća koja se bave brodogradnjom, kao i za firme koje se bave transportom, skladištenjem i trgovinom naftnim derivatim izvesna i vidljiva, dok će se za druge korisnike racionalni kombinovani transport opravdati kroz cenu transportne usluge u dužem periodu.

- Nemerljiva je međutim korist od preusmeravanja robe, posebno opasnog tereta, sa drumskog saobraćaja, kroz novi transportni model koji pruža šansu i ovom vidu saobraćaja. Ta korist se naglašava u kontekstu brojnih problema u vezi sa održavanjem putne mreže. Moraju se uvažiti i sekundarni efekti posmatrani kroz povećanje bezbednosti drumskog saobraćaja, očuvanja životne sredine, proširenje tržišta i podsticaj vodnom, ali i drugim vidovima saobraćaja, kao i svim delatnostima koje ih prate – ocenjuje naš sagovornik.

Saradnja sa zemljama u regionu

Ukoliko Srbija namerava da afirmiše kombinovani transport, neophodna je saradnja sa zemljama u regionu.

- Sami nemamo dovoljno robe pogodne i pakovane za kombinovani transport. Nemaju ih sami ni susedi u okruženju. Istovremeno imamo svi karakteristične vodotokove malih prosečnih dubina - kanalska mreža, Tisa, Begej, Sava i Drava, koji međutim dopiru do vrlo udaljenijih sredina i u Mađarskoj, BiH, Hrvatskoj i Rumuniji, a područje Vojvodine je sa gustinom vodnih puteva od 1 km na 21 km2 sa oko 80 naselja koji izlaze na kanalsku mrežu i pozicijom na Koridoru VII u obavezi da intenzivno razvija vodni saobraćaj i aktivno se uključi u nove transportne koncepcije. Mi smo upoznati sa namerama razvoja plovila sa malim gazom koji se javljaju u okruženju. Poznato nam je i da evropske institucije već istražuju nove mogućnosti u unutrašnjem vodnom saobraćaju, koje su ih dovele do zaključka o potrebi izgradnje nove transportne flote. Mi smo određeni nivo saradnje u skladu sa nadležnostima Pokrajine već uspostavili i planiramo da ih razvijamo. Brodogradilišta i kvalifikovani i stručni kadrovi kojima raspolažemo, pri čemu se oslanjamo na sve koji su voljni da sarađuju u navedenom pravcu, naša su "ulaznica" u novi transportni model čije je granice sada teško sagledati.

Suzana Obradović