Da sektor biomase dobije jedinstven glas - Osnovano udruženje SERBIO sa sedištem u Majdanpeku

Srbija raspolaže neiskorišćenim potencijalom biomase od 3,3 miliona tona ekvivalentne nafte i upotreba tog prirodnog bogatstva značajno bi pomogla dostizanju cilja da iz obnovljivih izvora do 2020. proizvodimo 27% ukupne potrošnje energije, podaci su Privredne komore Srbije.

Da korišćenje biomase nije samo neophodnost zbog zaštite životne sredine, kao i zbog potrebe za energetskom nezavisnošću, već postaje i dobra poslovna prilika, potvrdio nam je Vojislav Milijić, dipl.ing. šumarstva i predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO.

Nacionalna asocijacija za biomasu je deo Akcionog plana za biomasu 2010-2012, takođe sve države u regionu i Evropi imaju takvo udruženje.

- Poslednjih godina došlo je do razvoja određenih proizvodnih grana, na primer proizvodnje drvnog i agro peleta, briketa, drvne sečke, a takođe došlo je i do povećanja interesovanja investitora u proizvodnju toplotne i električne energije na bazi biomase. Pored toga narasla je i potreba potrošača – pre svega opština sa zasterelim sistemima za grejanje ili preskupim energentima. Ipak, strateški okviri i zakonske regulative još ne prate potrebe razvoja ovog sektora. Jedan od razloga tome je i to što učesnici u sektoru biomase nisu jedinstveni i nemaju jedinstven nastup, već se na tržištu i u procesima formulisanja politike postavljaju svako za sebe. Upravo u mogućnosti da sektor biomase dobije jedinstven glas, mi smo i uvideli potrebu da napravimo Nacionalnu asocijaciju za biomasu – navodi Vojislav Milijić.

Vojislav Milijić

Kako kaže naš sagovornik, ciljevi SERBIO su razvoj tržišta i povoljnog poslovnog okruženja za održivi bioenergetski sektor u Srbiji, povećanje informisanosti javnosti o mogućnostima upotrebe biomase, promocija javno-privatnog partnerstva na polju upotrebe biomase, unapređenje znanja, istraživanja i razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Članice SERBIA su nevladine organizacije koje se bave energetikom, ekologijom, šumarstvom, kao i razvojem, preuzeća koja prerađuju biomasu, ili su zainteresovana za razvoj u tom smeru, kao i preduzeća koja pružaju usluge preduzećima koja se bave biomasom, od nabavke mehanizacije do trgovine i stručnih usluga. U udruženju su i individualni stručnjaci vezani za mobilizaciju, sakupljanje i korišenje biomase, kao i trgovinu proizvodima na bazi biomase.

Govoreći o koracima koji će doprineti povećanju upotrebe biomase u Srbiji, naš sagovornik napominje da je neophodno napraviti sveobuhvatan i multisektorski pristup koji će popraviti poslovno okruženje, smanjiti birokratiju i privući investitore koji će uložiti u proizvodnju energije na bazi biomase, i to pre svega kogeneracijska postrojenja za električnu i toplotnu energiju.

- Paralelno sa tim potrebno je napraviti strategiju mobilizacije drvne i poljoprivredne biomase. Pri ovome smatram da veliki potencijal predstavljaju privatne šume, koje uz adekvatnu organizaciju vlasnika šuma i proizvodnje i uz promenu organizacije proizvodnje u državnim šumama, mogu pružiti odličnu sirovinsku bazu za razvoj energetskih postrojenja. Neophodno je i u radu na promeni sistema za grejanje u pojedinim opštinama insistirati na uvođenju kotlova za biomasu, kao ekološki i ekonomski najopravdanijem gorivu, čije će dobavljanje biti vezanu za lokalne šumske i poljopivredne resurse opština, a time će uticati i na povećanje zaposlenosti stanovništva i ruralni razvoj.

Vojislav Miljić napominje da u Srbiji trenutno postoji preko deset proizvođača drvnog i agro peleta, dvadesetak proizvođača drvnog briketa koji briket proizvode iz ostatka primarne proizvodnje rezane građe, kao i par specijalizovanih preduzeća za proizvodnju drvne sečke. Distribuciju mašina radi mali broj preduzeća, dok se proizvodnjom kotlova, kao i distribucijom bavi nešto više domaćih preduzeća i zastupnika stranih firmi. Postoji par preduzeća koje realizuju investicije u kogeneracijska postrojenja za električnu i toplotnu energiju, kao i manji broj konsultantskih firmi vezanih za ovu oblast.

(Foto: Shutterstock)

Kako bi se stimulisale ove firme, prema rečima sagovornika "eKapije", neophodno je pre svega da proizvodi na bazi biomase koji se koriste u energetske svrhe (pelet, briket, drvna sečka) budu oporezovani sa 8% PDV-a kao i ostali energenti.

- Sa druge strane, potrebno je uskladiti zakonska rešenja vezana za ekologiju sa zakonskim rešenjima vezanim za promet proizvoda na bazi biomase. Prošle godine postojala je dvomesečna zabrana izvoza proizvoda na bazi biomase (sečka, pelet, briket) zato što ekološko zakonodavstvo definiše biomasu kao otpad. Takođe proizvodnja biomase na bazi drveta i poljoprivrednih ostataka sa sobom nosi velike troškove sakupljanja naročito na brdsko planinskim terenima gde je upotreba mehanizacije ograničena. S tim u vezi, potrebno je razviti sistem subvencionisanja sakupljanja biomase, obzirom da je cena koja uvažava ove troškove trenutno nekonkurenta, ako se u obzir uzmu postojeće fid in tarife i stanje na tržištu. Ovakve subvencije postoje za proizvođače drvne sečke u skandinavskim zemljama, koje prednjače u razvoju korišćenja biomase u Evropi.

On napominje da sektor biomase u narednom periodu može očekivati ubrzan razvoj i rast, naročito ukoliko se smanje birokratske procedure vezane za investicije u energetiku. Sirovinska baza je velika, a sama mobilizacija biomase će se značajno unaprediti ukoliko se poveća unutrašnja tražnja za biomasom.

Resurs centra u Majdanpek

SERBIO je mlada organizacija osnovana u novembru ove godine.

- Ipak, aktivni smo u projektnim aktivnostima. Učestvujemo u sprovođenju projekta Resurs centra u Majdanpek uz podršku Ambasade Norveške, a koji je vezan za sprovođenje lokalne kampanje i informisanje poljoprivrednika i vlasnika privatnih šuma o značaju i mogućnostima proizvodnje obnovljive energije na bazi drveta, izgradnje kapaciteta loklanih udruženja vezanih za obnovljive izvore energije i klimatske pomene i pružanje pomoći vlasnicima šuma, poljoprivrednicima i preduzetnicima u tome da postanu proizvođači energije a ne samo proizvođači goriva.

SERBIO osnivači

Osnivači SERBIO-a su: Udruženje građana Resurs Centar Majdanpek, UG Udruženje šumovlasnika opštine Majdanpek, UG Centar za energetsku efikasnost CEFIX Vršac, UG Asocijacija za razvoj opštine Bor, Pelera d.o.o Ratkovo, UG Unekoop Paraćin, UG Crni vrh Bor, UG Asocijacija eksperata poslovnog i industrijskog menadžmenta Srbije Bor, UG Resurs centar Bor, Envi Tek d.o.o Beograd, i nekoliko individualnih stručnjaka koji rade u oblasti biomase.