Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze - Konačno smo spremni za prvi IPO

Gordana Dostanić

Pravni preduslovi za izlazak kompanija na Berzu radi prikupljanja dodatnog kapitala putem inicijalnih javnih ponuda (Initial Public Offering – IPO) u Srbiji konačno postoje. Koja kompanija će napraviti prvi korak i, umesto dosadašnjih "merkanja" Bečke, Varšavske ili Londonske, pokušati da na Beogradskoj berzi prikupi očekivani dodatni kapital, mogli bismo da saznamo u narednom periodu.

Zašto bi se neka kompanija odlučila za IPO, koje su prednosti i mane tog sistema po kompaniju, da li se on uopšte isplati i za koga, u intervjuu za "eKapiju" govori Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

eKapija: U Srbiji se već jako dugo govori o mogućnosti realizacije prvog IPO-a. Prošle godine je usvojen novi Zakon o tržištu kapitala, a nakon toga su doneta i nova podzakonska akta regulatornog tela, a zatim akta Berze, Centralnog registra hartija od vrednosti. Da li to znači da je sada konačno uspostavljen kompletan pravni okvir?

- Možemo reći da su u potpunosti otklonjene pravne nedoumice za realizaciju prvih inicijalnih javnih ponuda, usvajanjem Zakona o tržištu kapitala i Zakona o privrednim društvima, a nakon toga i usaglašavanja akata svih učesnika u berzanskom poslovanju. Dakle, sada pravni preduslovi za izlazak kompanija na Berzu radi prikupljanja dodatnog kapitala putem IPO, postoje. Ovaj proces podrazumeva korporatizaciju preduzeća i ponudu/prodaju akcija zainteresovanim investitorima putem mehanizma primarnog tržišta nakon čega se, taj instrument uključuje u berzansku (sekundarnu) trgovinu.

eKapija: Kada se ranije govorilo o inicijalnim javnim ponudama, obično se mislilo na IPO kao način privatizacije velikih javnih preduzeća. Da li mislite da bi i ostale kompanije mogle da krenu tim putem?

- Inicijalna javna ponuda, u osnovi, predstavlja prvu ponudu akcija kompanije na primarnom tržištu. Postupcima koji su propisani ili predstavljaju ustaljenu praksu za tzv "otvaranje" kompanija, odnosno njihov prelazak u status javnog društva, akcije se nude neograničenom broju anonimnih investitora, čime kompanija (ako se postupak uspešno okonča) dobija dodatni kapital za dalje finansiranje sopstvenog razvoja. Poslovna odluka same kompanije je da li će dokapitalizaciju vršiti "otvaranjem javnosti". Toj odluci, međutim, prethodi ozbiljan analitički pristup, kao analiza prednosti i nedostataka; istraživanja i procene zainteresovanosti investicione javnosti, što je u suštini procena uspešnosti postupka; analiza troškova i sl. Postupak sprovođenja IPO je složen, dugotrajan i uključuje interdisciplinarni timski rad finansijskih, pravnih i marketinških stručnjaka.

Međutim, IPO ne mora da se odvija obavezno uz dokapitalizaciju. Prelazak u status javnog društva kompanija može sprovesti i putem inicijalne javne ponude dela kapitala postojećih vlasnika. Taj model je u nekim zemljama korišćen u postupku privatizacije kompanija sa državnim vlasništvom. Takođe, moguće su i kombinacije dokapitalizacije i prodaje dela kapitala postojećih vlasnika.

Iskustva u svetu pokazuju da dobro pripremljena inicijalna javna ponuda, sprovedena u pravo vreme, daje veoma pozitivne efekte. Podestimo se da je za privatizaciju državnih preduzeća u Velikoj Britaniji, za vreme vlade Margaret Tačer, takođe korišćen postupak IPO. Takođe, privatizacija nekih poljskih kompanija izvršena je inicijalnom javnom ponudom. U neposrednom komšiluku među poznatijim su IPO hrvatskih, nekada privatnih, kompanija - "Atlantik grupe" i "Magme". Poslednji svetski zvučniji primer je IPO kompanije "Facebook".

eKapija: Koji su glavni razlozi zbog kojih bi se jedna privatna kompanija odlučila za IPO?

- Ako želimo navesti moguće pozitivne strane, onda je najčešće reč o mogućnostima povoljnijeg finansiranja razvoja kompanije, većeg pula potencijalnih investitora, veće motivisanosti menadžmenta i zaposlenih kroz mogućnost učešća u vlasništvu kompanije, veće prepoznatljivosti kompanija, javnosti strategije razvoja kompanije, ali i njenog poslovanja, uređenost korporativnog upravljanja i slično.

eKapija: Međutim, nisu pravne prepreke bile jedini razlog dosadašnjeg neuvođenja IPO-a. Koji su još nedostaci ovog sistema?

- U negativne strane najčešće se ubarajaju troškovi sprovođenja postupka, kao i troškovi listiranja, obaveze permanentog, blagovremenog i tačnog izveštavanja najšire javnosti o događajima u kompaniji, nadzor od strane regulatornih tela tržišta kapitala, obaveza usklađivanja sa zakonom iz oblasti trgovine hartijama od vrednosti i drugih relevantnih zakona i sl.

eKapija: Kako izgleda sama IPO procedura, koliko košta kompaniju i koliko dugo može da traje?

- Da bi se pristupilo IPO potrebno je obaviti opsežne pripreme u samom privrednom društvu. Pre svega, neophodno je da vlasnici i menadžment procene da li su poslovni rezultati kompanije i privredna grana u kojoj posluje dovoljno atraktivni za investiranje, da li je kompanija profitabilna, perspektivna sa stanovišta investiranja, kakvi su finansijski rezultati, da li ima stabilnu tržišnu i finansijsku poziciju, prepozantljiv brend, realne mogućnosti razvoja, adekvatnost kadrovske strukture i profesionalnost u odnosima sa okruženjem, međunarodna sertifikovanost procesa i proizvoda, efikasan mehanizam poslovnog i finansijskog izveštavanja i interne kontrole...

Sam proces IPO uključuje veliki broj učesnika u interdisciplinarnim timovima u pripremi i realizaciji, ali kasnije u stabilizaciji procesa na sekundarnom tržištu. Postupak je nezamisliv bez učešća investicione banke i investicionih društava bilo kroz zajednički nastup (tzv. sindikat) ili pojedinačno, revizora, pravnih i savetnika za PR i marketing... koji razvijaju strategiju pristupa investitorima, održavanje investitorskih konferencija i nastup kompanije na tržištu. Obim i varijante angažovanje tih stručnjaka utiču na visinu troškova.

eKapija: Da li je procedura IPO moguća za potpuno nove projekte i mlade firme i koliko se razlikuje u odnosu na IPO neke "razvijenije" kompanije?

- Teoretski da, ali uz pažljiv pristup i dobre procene zainteresovanosti investitora, kao i širok spektar drugih faktora koji utiču na uspešnost emisije. Najčešće ovom postupku pristupaju kapitalno veće kompanije, obzirom da je za sekundarno tržište veličina kapitalizacije i veličina free float-a jedan od važnih faktora likvidnosti.

Jelena Đelić