(Beogradska berza) Finansiranje lokalnih zajednica kroz emisiju municipalnih obveznica

Fianansiranje različitih ekonomskih poduhvata na nivou lokalne samouprave je moguće iz različitih izvora. Izvoiri finansiranja mogu biti:

• sopstvena sredstva,
• kreditna sredstva banaka i
• zaduženja kroz emisiju hartija od vrednosti.

Svaki od navedenih izvora ima svoje prednosti i nedostatke.Tako su sopstvena sredtva uglavnom nedovoljna, a kod bankarskih kredita problem je uglavnom u njihovoj relativno viskoj ceni to jest kamatnoj stopi i u nepostojanju odgovarajućeg kolaterala (adekvatnog obezbeđenja) koje su banke dužne da obezbede po osnovu propisa Narodne banke. Kada se kaže (ne postojanje adekvatnog obezebeđenja) misli se na činjenicu da lokalne samouprave ne raspolažu imovinom na kojoj bi poslovna banka(e) mogle da uspostave hipoteku prvog reda. Navedeno je posledica rešenja iz Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije sa početka 90 godina prošloga veka.

Stoga se, ali ne samo stoga,već i zbog potrebe ubrzanijeg razvoja lokalne samouprave, prikupljanje finansijskih sredstava za finansiranje, putem emisije municipalnih obveznica čini prihvatljivim rešenjem. Tim pre, što u postojećem zakonodavstvu, nema za emisiju tih hartija, nikakvih smetnji.

Normativni okvir za emisiju municiplanih dat je Zakonom o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, Zakonom o hartijama od vrednosti, Zakonom o javnom dugu, zakonima koji regulišu fiskalni sistem i aktima lokalne samouprave. Lokalna zajednica može se zadužiti maksimalno 50% budžetskih prihoda iz prethodne goodine, s tim da iznos glavnice i kamate ne može biti veći od 15%.

Različite su namene sredstava koje se prikupe kroz emisiju municipalnih obveznica. Jedan put je pokriće deficita budžeta, drugi put je to izgradnja nekog infrastrukturnog objekta ili izgradnja niskoprihodnih stambenih objekata, ali u svim tim i u mnogim drugim slučajevima sredstva prikupljena ovim putem za lokalnu zajednicu trebaju da su jeftinaija od sredstava koja se obezbedjuju iz drugih izvora.

Investitiorima ulaganje u ovu vrstu hartija od vrednosti obezbeđuje siguran kesh flaw, kao i mali ili gotovo nikakav rizik.

Primarna prodaja municipalnih obveznica može se vršiti aukcijom putem emisionog računa kod centralnog registra ili na Beogradskoj berzi, ali se sekundarna prodaja prema postojećem zakonodavstvu može vršiti samo na Beogradskoj berzi.

Mnogo više detalja o ovim modelima predstaviće Luka Tanjga sa Beogradske berze i to na Letnjoj školi urbanizma (Vrnjačka Banja, 19-21.06.2006).