Do kraja 2011. nacrt zakona o ograničenju rokova plaćanja - Ministar Ćirić razgovarao sa privrednicima o dugovanju privatnog sektora

Sastanak Ćirića sa privrednicima

Poslodavci Srbije predložili su danas da se rokovi plaćanja ograniče i za dugovanja među firmama koje posluju u privatnom sektoru, izjavio je danas ministar ekonomije Nebojša Ćirić.

Ćirić je rekao da se već radi na pripremi zakona koji će obavezu poštovanja rokova plaćanja uvesti za javna preduzeća i javna-komunalna preduzeća i dodao da će sada, po dogovoru i sa Unijom poslodavaca Srbije, ograničenje roka važiti i za međusobna dugovanja privrednika.

Ćirić je rekao da će u radnu grupu za izradu Nacrta zakona biti uključeni i predstavnici Unije poslodavaca Srbije, a zakon bi trebalo da predvidi i materijalnu i krivičnu odgovornost za one koji odredbe ne poštuju. Nacrt zakon o ograničenju rokova plaćanja, trebalo bi da bude urađen do kraja godine.

- Kroz skraćenje tih rokova ubrzaće se tokovi novca i likvidnost će biti na višem nivou nego što je bio slučaj do sada - rekao je Ćirić i dodao da bi ti rokovi bili u rasponu od 30 do 45 dana.

Procene Unije poslodavaca Srbije su da se dugovanja u privatnom sektoru među poslovnim svetom kreću oko 140 milijardi dinara.

Na sastanku sa Unijom poslodavaca Srbije bilo je reči i o fiskalnim opterećenjima privrednika, pa je konstatovano da u dalje razvovore na tu temu treba uključiti i predstavnike Ministarstva finansija. Takođe je bilo reči i o mogućnosti smanjenja obaveznih rezervi, što bi dovelo do pojeftinjenja kredita koji se plasiraju privredi.

Goran Kovačević, predsednik Upravnog odbora Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije rekao je da privrednici ne traže pomoć od države, već državi nude pomoć, navedeno je u saopštenju UPS.

- Radne grupe za izmenu zakonodavstva Sektora trgovine UPS pripremile su preko 70 amandmana na postojeće zakone. Kao primer uzet je Zakon o Bezbednosti i zdravlju na radu, koji propisuje obaveznih 2% zaposlenih u pogonu koji su obučeni za davanje prve pomoći, što na nivou trgovinske firme koja ima veliki broj maloprodajnih objekata taj procenat uvećava i do 30%. Samo ova jedna odredba jednoj firmi sa 500 zaposlenih stvara 20 miliona dinara godišnjih troškova, što predstavlja gubitak 20 novih radnih mesta na godišnjem nivou - rekao je Kovačević.

Radisav Stanković, predsednik YUTA, predstavnik Sektora turizma i ugostiteljstva Unije poslodavaca Srbije, objasnio je da je potrebna je promena Člana 46. Zakona o turizmu, koji omogućava organizacijama i društvima koji nisu turističke agencije da organizuju turistička putovanja bez sticanja dobiti, čime se stvara nelojalna konkurencija turističkim agencijama, stoji u saopštenju UPS.

On je ukazao na primer Nemačke, gde ovakve organizacije mogu organizovati samo izlete sa maksimalno 1 noćenjem i cenom aranžmana ispod 75 EUR. Samo na ovom članu turističke agencije gube godišnje više desetina miliona evra, a država 10 do 12 mil EUR.

- Problem je što zdravstvene usluge nisu u sistemu PDV-a - rekao je Andrija Brkić, predsednik Sektora zdravstva i farmacije Unije poslodavaca Srbije.

- Realni sektor plaća PDV prilikom kupovine medicinske opreme i drugih sirovina, a ne može da ostvari povraćaj PDV-a, što državni zdravstveni sistem kompenzuje pomoću sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje, dok privatni zdravstveni sektor nije u mogućnosti to da učini. Predlog je da se oprema i sirovine oporezuju smanjenom stopom PDV-a kako bi se olakšalo opterećenje zdravstvenog sektora i smanjile cene pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama.

Radoslav Veselinović iz "Galeb grupe", predstavnik Sektora metalske industrije Unije poslodavaca Srbije, istakao je da su dugovanja javnih preduzeća prema privatnim kompanijama sve veća, i da se zloupotrebljava to što nema zakonskih ograničenja za ova preduzeća u pogledu rokova plaćanja.

- Dodatni problem je i što država uzima brojne strane donacije i prima na sebe različite obaveze i standarde čije uvođenje košta i onda dodatno, kroz parafiskalne namete, opterećuje privredu. Istovremeno, time se omogućava stranim firmama iz zemalja donatora da prodaju kompletnu opremu i izvedu radove za koje postoje proizvodi supstituti u Republici Srbiji, čime se domaća industrija stavlja u nepovoljan položaj.