NavMenu

Sve više građana umesto slamarice i štedne knjižice bira dukate

Izvor: Promo Utorak, 13.02.2024. 13:27
Komentari
Podeli
(Foto: Tavex promo)

Da smo pre decenije 1.000 EUR oročili, uložili u nekretninu ili kupili zlato - najbolje bismo prošli sa žutim metalom

Procenjuje se da, uprkos inflaciji, svaki treći građanin i dalje bira "slamaricu" kao mesto za čuvanje novca, gotovo trećina ga ostavlja na računu u banci, a nešto manje na štednim knjižicama. Sve je više onih sa viškom kapitala koji se ohrabruju i za druge varijante kako da ga uvećaju. Među najčešćim, ali ne i najisplativijim opcijama je kupovina nekretnina. Oni sa manje keša, a više znanja trguju na berzi i kriptovalutama, a poslednjih godina raste popularnost investicionog zlata. Ne zahteva posebne veštine kao na berzi, niti velike sume kao sa nekretninama, a beleži znatno veći rast nego da se pare drže u banci ili u nepokretnostima.

Stručnjaci za investicije kažu da je rast cene zlata stabilan proteklih 50 godina, ne podleže istim "šokovima" kao tržište nekretnina, a samo za deceniju cena mu je porasla za više od 70%!

Gotovo 16 milijardi evra ipak leži na 5,4 miliona štednih partija u bankama

Iako je visina kamate na štednju niža od inflacije, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, ukupna štednja građana Srbije popela se na oko 15,8 mLRD EUR i smeštena je na više od 5,4 miliona štednih partija. U poslednjih 11 godina dinarska je porasla više od 500%, ali se najviše para čuva u devizama.

- Štednja stanovništva u domaćoj valuti na početku ove godine veća je nego ikada. Do 31. januara iznosila je 142,8 milijarde dinara (oko 1,2 mlrd EUR), a devizna je dostigla 14,6 mlrd EUR. Prosečan iznos dinarske štednje po jednoj partiji je 144.000 dinara, a devizne 3.220 EUR. Kada je reč kamati na oročenu štednju preko dve godine, za dinare je na kraju prošle godine iznosila 5,04%, a za evre - 3,71% – rečeno nam je u Narodnoj banci Srbije.

Najveći broj štediša, zapravo čuva male iznose - na čak 84,9% dinarskih partija čuva se do 10.000 dinara, a na 77,5% ukupnog broja deviznih uloga je manje od 500 EUR. Uprkos povećanju referentnih kamatnih stopa poslednje dve godine zbog zaoštravanja monetarne politike u borbi sa inflacijom, kako domaće centralne banke, tako i Evropske centralne banke, jasno je da se čuvanjem para na štednim knjižicama niko neće "opariti."

Isplativost ulaganja u nekretnine zavisi od niza faktora

- Ako bi u proseku stopa štednje bila 4,2% i tako ostala deceniju, sa oročenih 1.000 EUR, za deset godina, imali bi rast od oko 49% i maksimalno sumu od 1.490 EUR. Ne bi bolje prošli ni sa ulaganjem u nekretnine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cena kvadrata novogradnje 2012. godine u prestonici iznosila je 1.500 EUR, a deceniju kasnije prosečan kvadrat u novogradnji je dostigao 2.200 EUR, što je rast od 47%. Za deset godina na uloženih 1.000 EUR, imali bi 1470 EUR. Sa druge strane, cena zlata početkom 2014. godine iznosila je oko 1.200 USD, a u februaru ove godine ona je dostigla 2.050 USD. To je rast od čak 71%. Kupovinom zlata za 1.000 EUR napravili bi - 1710 EUR – objašnjava Drago Matović, ekonomski analitičar iz Tavex zlato & srebro.

Da je jedna od najčešćih navika naših građana da višak novca ulože u nekretnine kaže Vladan Petrović, Regional Operation Manager kompanije Keller Williams.

- Kod nas se nekretnine gledaju kao najbolja, a ponekad i kao "jedina" moguća investicija. Razlog je manjak poverenja u druge vidove ulaganja, ili neophodnog finansijskog znanja za recimo "igranje na berzi" ili sa bitkoinima. Ako pogledamo rast cena prethodnih godina, jasno je da nekretnine svakako nisu loš način zaštite kapitala. Osim drastičnog rasta prosečne cene kvadrata u prestonici, nekretnine mogu i da se izdaju što stvara dodatan priliv novca. Isplativost ovakvog vida ulaganja zavisi od lokacije, kvadrature i trenutne tržišne cene izdavanja. Za ovakav vid ulaganja potreban je lični kapital ili bankarski kredit. Nevezano od cene nekretnine koja se kupuje kao investicija radi izdavanja, neophodno je proceniti vreme povraćaja uloženog kapitala u odnosu na postignutu cenu izdavanja. Odlična investicija je kada je to od 10 do 13 godina, vrlo dobra od 14 do 18 godina, a sve preko toga ozbiljni investitori i ne razmatraju. Takav povraćaj kapitala mogu da obezbede atraktivni lokali, poslovni prostori i, retko, stanovi. Većina stanova u prestonici uloženo vrate posle 20 godina – objašnjava Petrović.

(Foto: Tavex promo)

Zlato se pokazalo kao brza investicija i za one sa manjim budžetima

Drago Matović kaže da se sa plemenitim metalom može brže i sa manjim budžetima doći do zarade i dodaje da je pre samo pola veka gram zlata koštao je oko 2 USD, a danas čak 65 USD, što je rast od iznad 3.000%.

- Može se ulagati kupovinom od najmanjih poluga ili pločica od grama koje koštaju oko 8.000 din, do poluga od kilograma. Nekretnine se ne mogu brzo prebaciti u keš, pogotovo u poređenju sa zlatom ili akcijama koje se mogu u istom danu unovčiti. Dok, ulaganja u nekretnine zavise od niza faktora koji utiču na cenu, zlatni dukat Franc Jozef je isti gde god otišli. Jednostavnije je i od investiranja u kriptovalute ili investicione fondove. Zlato kao investicija, u potpunosti pripada vlasniku, nema rizika od bankrota, niti plaćanja održavanja računa, ili brokera. Osim toga, rizik je manji u poređenju sa kriptovalutama, koje su u proteklih nekoliko godina bile vrlo nestabilne. Za svakog milionera kog je bitkoin stvorio, značajno veći broj ljudi je izgubilo svoj novac - zaključuje Matović i dodaje da u Srbiji konačno ulaganje u zlato postaje sve popularnije i učestalije. Kako kaže, nakon izbijanja rata u Ukrajini kupovale su se mahom manje količine zlata, od jednog do pet grama, a od prošle godine kupuju se poluge od 50 do 100 grama.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić takođe smatra da je investiciono zlato dobar izbor u čuvanju vrednosti kapitala.

- Zlato predstavlja jednu od najsigurnijih investicija. Poslednjih 10 godina, stopa prinosa je oko 10% što jasno ukazuje da je, uprkos oscilacijama, ulaganje u žuti metal i te kako isplativo na duže staze. Osim što može manji kapital da se uloži, lako da se unovči, zlato ga štiti od inflacije i čuva njegovu vrednost. Najgora opcija je držati pare u "slamarici", jer sa trenutnih oko 10% inflacije, 1000 EUR se lako "topi". Preporuka je da za one koji nemaju znanja za pokretanje nekog biznisa, jedan deo novca stave u banku na štednju, jer to ipak donosi prinos, a da za drugi kupe zlatne poluge i pločice.

Komentari
Vaš komentar

Top priče

18.04.2024.  |  Energija, Građevina

Zbog RHE Bistrica izmeštaće se dva državna puta - EPS traži projektanta, potrebna i aktuelizacija studije opravdanosti gradnje

Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu idejnog rešenja i tehničke dokumentacije za izmeštanje državnih puteva za potrebe izgradnje reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica. Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji posla, trase objekata budućeg sistema RHE Bistrica u blizini akumulacije Potpeć se ukrštaju sa trasom državnog puta IIA reda broj 191 Bistrica-Priboj, a trasa državnog puta IIA reda broj 194 Kokin

Izdvajamo još...

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.