Ministarstvo trgovine Republike Srbije obelodanilo podatke o astronomskim maržama koje ostvaruju trgovci u velikim mrežama

Veliki trgovinski lanci u Srbiji ostvaruju marže koje redovno prelaze 25 odsto od nabavne cene, a u mnogim slučajevima i više od 30 procenata, što je drastično više od proseka u regionu koji je od osam do 15 odsto. Zbog toga Ministarstvo trgovine, turizma i usluga očekuje smanjenje neopravdano visokih zarada pojedinih lanaca - izjavio je pomoćnik ministra trgovine Srđan Srećković.

On je istakao da je "neprihvatljivo da u Srbiji, koja je pretežno poljoprivredna zemlja, cene osnovnih životnih namirnica budu više nego u okruženju, a još je neprihvatljivije da trgovci zaračunavaju tolike marže".

- Cene ovih proizvoda direktno utiču na standard građana, koji su prinuđeni da ih svakodnevno kupuju, a negativno utiču i na makroekonomsku stabilnost i stopu inflacije. Srbija je čvrsto opredeljena za izgradnju liberalno-tržišne ekonomije, ali neće tolerisati monopolsko i kartelsko ponašanje koje dovodi do formiranja cena na neopravdano visokom nivou. Podsticaćemo dolazak novih trgovinskih lanaca i odlučni smo u nameri da se u potpunosti sprovedu zakoni o zaštiti potrošača i o zaštiti konkurencije - naglasio je Srećković, dodajući da će na narednoj sednici Skupštine biti izabrana Antimonopolska komisija, "koja će imati pune ruke posla".

On je podsetio da Zakon o zaštiti konkurencije predviđa novčane kazne u visini od jedan do 10 odsto ukupnog prihoda iz prethodne poslovne godine, što znači da trgovinskim lancima može biti uzet čitav godišnji profit.

Ministarstvo je objavilo i konkretne podatke do kojih je došla tržišna inspekcija o tome kolike marže naplaćuju trgovci za pojedine proizvode. Tako je zapanjujući podatak da od 13 izabranih osnovnih proizvoda u osam slučajeva maksimalne marže prelaze 30 odsto, a u samo jednom su manje od 20 procenata. U trgovačkim marginama prednjače "Ce market" i "Maksi" supermarketi, oba u vlasništvu biznismena Miroslava Miškovića, koji se za praktično svaki kontrolisani proizvod smenjuju na vodećem mestu po visini marže. Osim ova dva lanca trgovina, Ministarstvo je kontrolisalo i "Merkator", "Veropulos", "Rodić" i "Metro" prodavnice, a samo je "Merkator" u jednom slučaju obračunao veću maržu od "Maksija" ili "Ce marketa". Indikativno je i to da pojedine trgovine predstavljaju delove većih kompanija, koje u svom sastavu imaju klanice, konditorske i druge fabrike (takozvani zatvoreni proizvodno-prodajni lanac), tako da novac koji prodavnice plaćaju svojim dobavljačima završava u rukama njihovog sopstvenog vlasnika, koji tako maksimizuje profit.

Zanimljiva je na kraju i računica po kojoj bi veliki trgovinski lanci sa ovakvim cenama mogli da podnesu čitavu godišnju inflaciju od oko 17 odsto, odnosno da ne menjaju cenovnik do kraja godine, pri čemu bi i dalje poslovali sa prosečnim regionalnim nivoom marži za većinu svojih proizvoda.