Više od trećine zelene energije troši se za grejanje - Neiskorišćeni potencijali u snazi sunca i vetra

Kada je reč o srpskim potencijalima zelene energije, poslednji podaci Evrostata za 2020. pokazuju da je udeo OIE u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u Srbiji iznosio 26,3%, a u zemljama EU 27 – 22,09 procenata. Takođe, treba biti pošten i reći da se Srbija obavezala da u 2020. dostigne udeo od 27%, a zemlje EU 27 od 20 procenata (cilj 20-20-20). Najviše OIE u Srbiji koristi se za grejanje, čak 35,68%, u proizvodnji i potrošnji električne energije 30,7%, a najmanje u transportu, gde je 1,17%. Veliki udeo OIE za grejanje potiče od korišćenja ogrevnog drveta, koje se kao biomasa smatra obnovljivim izvorom energije, i koristi ga gotovo polovina domaćinstava u Srbiji, naglašava naš sagovornik.

– Najveći neiskorišćeni potencijal OIE u našoj zemlji preostao je u energiji sunca i vetra. Pri tome ne treba zaboraviti i nekoliko nerealizovanih projekata srednje velikih hidroelektrana na Ibru, Drini i Moravi. Istovremeno, treba imati u vidu da nekontrolisana izgradnja velikih vetroparkova i solarnih elektrana, zbog njihovog nestabilnog rada (intermitentni izvori energije) može da ugrozi ceo elektroenergetski sistem Srbije. Zbog toga je neophodno pažljivo planirati njihovu izgradnju, a i što pre izgraditi reverzibilnu hidroelektranu (RHE) "Bistricu", kako bi se uvećao kapacitet za balansiranje elektroenergetskog sistema. Treba raditi na što većoj popularizaciji malih solarnih elektrana na krovovima individualnih objekata, takozvanih prozjumera (kupaca prodavaca), jer ove elektrane do izvesne granice rasterećuju rad distributivnog sistema – napominje Banjac.

Proizvodnja struje iz vetra, sunca, biogasa i pomoću malih hidroelektrana višestruko je skuplja nego iz postojećih EPS-ovih termoelektrana, a posebno hidroelektrana. Veći udeli ovih novih izvora bez ikakve dileme će se odraziti na povećanje cene električne energije, ali će doprineti i čistijem vazduhu i životnoj sredini. A na pitanje da li mu se čini da se težište energetske politike pomera s ruskog gasa na druge izvore, poput norveškog gasa, odgovara da mu se ne čini i da se Norveška tu našla samo kao sponzor, koji vrlo rado i iz najboljih namera u celom regionu podržava aktivnosti na promociji OIE.

– Opcija snabdevanja Srbije gasom iz Norveške umesto iz Rusije nije realna. Sav gas iz Norveške preuzimaju i preuzimaće posebno u vreme krize Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Francuska i druge zemlje u norveškom okruženju. Što se tiče norveških iskustava u korišćenju OIE mislim da tu nema nikakve sličnosti sa Srbijom, ni zemljama regiona, pa nema mogućnosti za prenošenje iskustava. Norveška 98 odsto struje proizvodi iz OIE i to gotovo u potpunosti iz hidroelektrana. Zato i saobraćaj i industriju preusmerava na električnu energiju – naglašava Banjac.

Strategijom razvoja energetike do 2025. sa projekcijama do 2030. kao prioritetne aktivnosti definisane su rekonstrukcija termoelektrana saglasno direktivi o velikim postrojenjima za sagorevanje, izgradnja novih termoenergetskih kapaciteta na ugalj snage 700 megavata do 2025. godine (350 megavata do 2020), izgradnja RHE "Bistrica", termoelektrana-toplana (TE-TO) na prirodni gas snage oko 450 megavata do 2020, modernizacija i izgradnja prenosne i distributivne infrastrukture. Strategiju je 2015. usvojila Narodna skupština RS. To usvajanje ovom dokumentu daje posebnu težinu, jer u pravnom smislu njeno sprovođenje obavezujuće je koliko i drugih zakona. Međutim, u praksi se to slabo poštuje, zaključuje Banjac.

Mašinski fakultet Beograd

Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije Beograd

EPS

Miloš Banjac

zelena energija

srpski potencijali

obnovljivi izvori energije

ogrevno drvo

energija sunca i vetra

cena električne energije

termoelektrana Nikola Tesla

RHE Bistrica

strategija razvoja energetike

energetsko regionalno tržište

zelena transzicija

Đerdap tri

biomasa

solarna energija

rekonstrukcija termoelektrana