Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Jadarit, razvojna šansa veka ili put u ekološku propast

Izvor: RTS Sreda, 12.10.2022. 12:27
Komentari
Podeli
Jadarit, prikaz iz Prirodnjačkog centra u Svilajncu (Foto: Aleksandar Parezanović)Jadarit, prikaz iz Prirodnjačkog centra u Svilajncu

Ekonomska korist od iskopavanja jadarita procenjuje se na više milijardi dolara godišnje, ali javnost strahuje da bi negativan uticaj na prirodu to višestruko prevazišao. Stručnjaci za rudarstvo i ekologiju su u emisiji "Takovska 10" izneli oprečne stavove o mogućnostima održive eksploatacije litijuma u Jadru i posledicama koje bi iskopavanja imala na životnu sredinu.

Ako bi se ostvarile najbolje prognoze, Srbija bi od rudarenja litijuma u okolini Loznice godišnje mogla da prihoduje deset milijardi dolara. Ako se ostvare najgore prognoze ekologa, Zapadna Srbija i Beograd ostali bi bez pijaće vode i plodne zemlje i ta bi šteta bila mnogostruko veća od koristi.


Knežević: Jadarit je nov mineral, pa ni tehnologija nije zastarela

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dinko Knežević smatra da je moguća održiva eksploatacija jadarita.

Objašnjava da je jadarit nov mineral, kombinacija bora i litijuma, pa je i tehnologija razdvajanja litijuma i bora potpuno nova, ne može da bude zastarela, i prvi put se pojavljuje kao originalni patent.

-Što se rudarskog dela tiče, metode su uobičajene, nema nikakvih posebnih novosti i nema nikakvih posebnih bojazni oko svega toga- dodaje Knežević i ističe da je lako okriviti rudare.

Kada je reč o odlaganju otpada, Knežević kaže da je u pitanju savremena metoda, kojom se svuda u svetu odlaže rudarski otpad, na način kojim je predviđena zaštita životne sredine.


Đorđević: Tamo gde su ispitne bušotine, ne raste ni korov

Dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju smatra u Jadru nije moguća održiva eksploatacija jadarita.

- Ova tehnologija koja je predložena, veoma je štetna po okolinu. Jadarit je jedinstven, ali to ga ne opravdava u smislu ugrožavanja životne sredine- ističe Đorđevićeva.

Negira da se u Jadru nalazi 10% svetskih rezervi i navodi da je to oko jedan procenat.

Nemačka ima litijuma skoro tri puta više nego Srbija, ali ne želi da otvara rudnike litijuma kaže Đorđevićeva i dodaje je tehnologija prerade litijuma pogubna za životnu sredinu, naročito u predelu kao što je Jadar.

Iako je ove godine cela Srbija praktično bila sušna, u Jadru je kukuruz bio visine oko četiri metra, zbog, kako je rekla, vlažne podloge koju donose plitke podzemne vode.

Objasnila je da je taj predeo prebogat podzemnim pitkim vodama, koje omogućavaju usevima da napreduju.

Ukazala je, pokazujući fotografije kukuruza u Jadru, da tamo gde se nalaze ispitne bušotine usevi jednostavno ne rastu, nema ni korova.

- To je zato što toksična rudnička voda izlazi iz podzemlja na površinu, i tamo gde se razliva jednostavno se sve suši - objašnjava Đorđevićeva.

Rio Tinto negira da su to posledice istraživanja, ali Đorđevićeva kaže da ona već sada prave štetu.


Ristić: Litijum se eksploatiše u pustinjama i na nenaseljenim mestima

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić kaže da nije moguća eksploatacija jadarita u dolini Jadra na ovom nivou tehnološkog razvoja.

Jadarit jeste jedinstven miniral, ali, prema njegovim rečima, to je najgora moguća forma, koja sadrži litijum i bor.

-Da bi ste izvadili litijum i bor, treba vam, prema studiji Rio tinta, dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju. Predviđeno je studijom Rio tinta da će doći do sleganja 850 hektara terena. Studija Biološkog fakulteta, koji je radio za Rio tinto preliminarnu procenu uticaja na biodiverzitet, kaže da će mreža života biti izbrisana i preporuka kolega sa Biološkog fakulteta jeste da se taj projekat uopšte ne realizuje-navodi Ristić.

Litijum se trenutno eksploatiše u nekim zemljama sveta, ali po pravilu, ističe, u pustinjama i na nenaseljenim mestima.

Kada kada je reč o Češkoj i Nemačkoj, dodaje Ristić, oni eksploatišu litijum, ali iz podzemnih voda.

Prema studiji Rio tinta, navodi Ristić, u prvoj fazi bi rudnicima, postrojenjima, pristupnim saobraćajnicama bilo zahvaćeno 2.000 hektara, i u perspektivi bi bilo ugroženo 20.000 ljudi sa širenjem rudnika.

- Litijum nije najbolji materijal za proizvodnju baterija. Imate natrijum-jonske baterije, imate grafenske baterije, imate vodonične gorivne ćelije, imate baterije na bazi gvožđa. Najveća svetska korporacija Ketl, već je napravila ugovor sa Teslom i praviće im natrijum-jonske baterije- ističe Ristić.


Jovović: Višak vode je toliko prečišćen, da mora da se domineralizuje

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović smatra da je eksploatacija jadarita u principu moguća, kao i svaki drugi projekat, uz određene mere zaštite.

Profesor Jovović je, upitan da li je neizbežno da deponije unište vodni sliv, rekao da to nije neophodno i da se, kao i kod svake industrijske proizvodnje, sve dešava na samoj lokaciji.

Kaže da je količina vode koje bi se koristila više hiljada puta manja nego ona o kojoj se piše u javnosti.

- Sama prerada, taj tehnološki deo procesa, obavlja se na vrlo niskoj temperaturi, ispod 100 stepeni Celzijusa. Pri takvim uslovima, nema velikog isparavanja, pri čemu se sve radi u reaktorima zatvorenog tipa- objašnjava Jovović.

Ovde se, kaže, ne postavlja pitanje da li se nešto može izgraditi, već je problem nepoverenje koje se javlja od početka, odnosno nepoverenje kako će se takav proces voditi u budućnosti.

Jovović tvrdi da ne postoji mogućnost da dođe zagađenja od otpadnih voda, jer je višak vode koji treba da se ispusti u lokalne reke toliko prečišćen, da mora da se domineralizuje da ne bi razblažio vodotokove.


Ima li kompromisa između štete i koristi

Upitan da li je moguće napraviti rudnik po visokim standardima, takvim da doprinese društvenom blagostanju, a da ne napravi štetu koju niko ne želi, Knežević kaže da se ne može govoriti crno-belo .

- Ne možete imati fabriku i industrijsko postrojenje koje neće imati nikakav uticaj na životnu sredinu, već se to mora svesti na održiv sistem - ističe Knežević.

Smatra da se celom projektu mora pristupiti realno i ocenjuje da je Rio tinto do sada, prema dokumentaciji, tako i pristupio i našao tehnologiju da uticaj na životnu sredinu bude minimalan.

Sa druge strane, Đorđevićeva kaže da to neće biti po visokim standardima i da će napraviti štetu.

Smatra da je kompromisno rešenje da se to ostavi za buduće generacije.

-Ako se sve uništi u narednih nekoliko decenija, šta će ostati budućim generacijama-upitala je Đorđevićeva i navela da su u Jadru jedna od naših najkvalitetnijih nalazišta pitke vode, koja mogu da zadovolje potrebe 85 miliona ljudi.

Jolović kaže da je odluka Vlade onemogućila da se vide projekat i studija uticaja na životnu sredinu.

-Mislim da svaki projekat može sa određenim merama da se gradi i na gusto naseljenim područjima. Imate velike industrijske parkove u celoj Evropi - rekao je Jolović.


Da li su moguće havarije

Đorđevićeva smatra da će do havarija sigurno doći, ako ne za 20 ili 30, onda za 50 godina.

-Rešenje bi bilo da se za početak ne radi ništa. Dok se ova država ne upristoji, dok ne uspostavimo institucije, dok ne budemo imali inspekciju, dok ne budemo imali poštenu struku koja se drži etike i morala, bolje ne raditi ništa- smatra Đorđevićeva.

Jovović kaže da su udesne situacije nešto što se dešava i da je zato Rio tinto odustao od tečnog otpada, što bi bila najjeftinija varijanta, i prešao na potpuno drugu tehnologiju.
Firme:
Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. Beograd Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. Beograd
Vlada Republike Srbije Vlada Republike Srbije
Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Beograd Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Beograd
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mašinski fakultet Beograd Mašinski fakultet Beograd
Tagovi:
Aleksandar Jovović
Ratko Ristić
Dragana Đorđević
Dinko Knežević
iskopavanje jadarita
eksploatacija litijuma
Jadar
toksična ruda
održiva proizvodnja
podzemna eksploatacija
Komentari
Vaš komentar

Tema u žiži: Litijum

Vidi sve
Pogledajte i ostale tekstove iz ove Teme u žiži

17.04.2024.  |  Industrija

Litijum na javnom servisu - Kakva je korist za građane i državu?

17.04.2024.  |  Industrija

29.03.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

U Beču razvijaju "zelenu" bateriju od recikliranih akumulatora

29.03.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

18.03.2024.  |  Industrija

Naučnici razvili baterije sa vodom - Da li bi mogle da zamene litijumske?

18.03.2024.  |  Industrija

Naš izbor

Đedović: Osnovna delatnost EPS-a treba da bude proizvodnja struje, a nastaviće da se bavi trgovinom viškova Energija

Koliki su mogućnosti Srbije da proizvodi struju iz otpada? Energija, Industrija

Rio Tinto: Nismo odustali od projekta Jadar Industrija

Rio Tinto i Bechtel rade i dalje na projektu "Jadar"? Industrija

Meštani Kaseresa protiv rudnika litijuma u Španiji Industrija

(Ne)prekinuta saradnja sa Rio Tintom, otvaranje fabrika i tehnoloških centara - Retrospektiva 2022, investicije u oblasti industrije Industrija, Saobraćaj

MIHAJLOVIĆ: Ne očekujem bilo kakve probleme u snabdevanju naftom od 1. novembra, NIS je već nabavlja Energija

Količine rudarskog otpada iz godine u godinu rastu - Koliko se prati njegov uticaj na zdravlje? Energija, Industrija

Top priče

18.04.2024.  |  Saobraćaj

Jovanović: Razmotriti kupovinu Siemens tramvaja proizvedenih u Kragujevcu za GSP Beograd

Gradska vlast u Beogradu treba da razmotri kupovinu tramvaja od kompanije Simens (Siemens), koji se proizvode u Kragujevcu, ukazao je direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović. Jovanović je u pisanoj izjavi podsetio da je pre tri godine tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio mogućnost kupovine Simens tramvaja koji se proizvode u Kragujevcu, za potrebe beogradskog GSP-a. - Kako su ovi tramvaji bili u

17.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Gradiće se parking na Jastrepcu u okolini Kruševca

17.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

17.04.2024.  |  Industrija, Građevina, Saobraćaj, Finansije

Feka Automotive gradi energetski efikasan proizvodni objekat - EBRD odobrila 15 mil EUR

17.04.2024.  |  Industrija, Građevina, Saobraćaj, Finansije

19.04.2024.  |  Energija

EPS određen za rezervnog snabdevača strujom

19.04.2024.  |  Energija

17.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

Narodna banka Srbije i Rakuten Viber razgovaraju o mogućnostima saradnje u oblasti instant plaćanja

17.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

18.04.2024.  |  Vesti

Sporazumni prestanak radnog odnosa - Novine u sudskoj praksi?

18.04.2024.  |  Vesti

17.04.2024.  |  Građevina

Stan na Vračaru kao projekat "ključ u ruke" - Jednosoban stan minimalističkog dizajna (FOTO)

17.04.2024.  |  Građevina

eKapija+

Vidi sve

19.04.2024.  |  Finansije

Kompanija Marsh McLennan Adria organizovala Adria Forum o globalnim rizicima

19.04.2024.  |  Finansije

19.04.2024.  |  Zdravstvo

Denis Nikitin, generalni direktor budućeg postrojenja SCHOTT Pharma u Jagodini - Izgradnja fabrike napreduje u skladu sa planovima, otvaranje očekujemo u toku 2025. godine

19.04.2024.  |  Zdravstvo

18.04.2024.  |  Vesti

CBRE potvrdio lidersku poziciju osvojivši tri priznanja na 19. dodeli SEE Real Estate Awards

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Vesti

Sporazumni prestanak radnog odnosa - Novine u sudskoj praksi?

18.04.2024.  |  Vesti

18.04.2024.  |  Građevina

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna (FOTO)

18.04.2024.  |  Građevina

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

Culinary Crossroads - Serbia meets Japan

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

17.04.2024.  |  Saobraćaj

Milšped Group uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije

17.04.2024.  |  Saobraćaj

17.04.2024.  |  Finansije

Snažan rast Milenijum osiguranja

17.04.2024.  |  Finansije

Izdvajamo još...

Nekretnine - projekti
Ovako će izgledati jedna od kula u budućem kompleksu autobuske i železničke stanice u bloku 42 - M2 će imati 29 spratova, 390 stanova, bazen... (FOTO)
Vinarija Dekanter planira gradnju objekta vinarije u Čortanovcima
Domaća firma gradi Centar za razvoj veštačke inteligencije na Novom Beogradu - Na 13.000 m2 kompleks sa prostorima za napredna istraživanja u virtuelnoj realnosti i 36 stanova (FOTO)
U okolini Nove Varoši u planu 10 kuća za odmor - Tipski objekti sa fasadama od drveta i kamena (FOTO)
Nekretnine - vesti
Mansard Invest u Kragujevcu planira gradnju zgrade sa 32 stana (FOTO)
Vranje objavilo oglas za prodaju više neizgrađenih građevinskih parcela u javnoj svojini grada
U februaru blagi porast izdatih građevinskih dozvola - Najveći broj odnosi se na stambene zgrade
Na prodaju državno građevinsko zemljište u radnoj zoni u Krnješevcima
Urbanističke priče
Šta se planira na Alibegovcu u Sremskoj Kamenici?
Šta predviđaju izmene plana za prostor između Sajlova i Veternika u Novom Sadu?
Na levoj obali Dunava u planu gradnja novog naselja na 300 ha - Između Ovče i Krnjače planirano oko 2.000 stanova, vrtići, škola, dom zdravlja, privredni parkovi...
Šta se sve planira uz toplanu Majevica u Novom Sadu?
Finansiranje
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Vojvodina podržava mlade poljoprivrednike - Demografska obnova ruralnih područja

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.