Izvor: eKapija | Petak, 08.04.2022.| 11:51
Izdvojite članak Odštampajte vest

SET 2022: Na leto stiže Studija o elektromobilnosti u BiH

Jasmin Lučkin, Suada Penava, Miran Meža, Slobodan Milosavljević, Tamara Bajkuđa i Boris Dumnić
Jasmin Lučkin, Suada Penava, Miran Meža, Slobodan Milosavljević, Tamara Bajkuđa i Boris Dumnić (Foto: SET)
Evropskom zelenom direktivom iz 2019. godine zemlje članice EU su se obavezale da će ići ka značajnijoj redukciji emisije štetnih gasova u transportu, pa je postavljen cilj i očekivanje da se do 2030. smanji emisija za 55%, a do 2050. za čak 90%, i sve to u odnosu na 1990. godinu.

- To znači da moramo da se oslanjamo na alternativna goriva, i zato nam električna energija postaje važno gorivo u transportu, posebno putnićkom - rekao je u uvodnom dijelu panela o elektromobilnosti na SET-u Boris Dumnić, prodekan za nastavu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Ono što su se direktivom obavezale zemlje EU doprinjelo je tome da širom planete sada imamo više od 17 miliona električnih vozila. U Evropi je prošle godine svaki deseti prodati automobil bio ili hibridno ili električno vozilo, sa projekcijom da ćemo 2030. godine imati 30% ovakvih vozila u ukupnoj prodaji električnih automobila.

- Cifre su nevjerovatne. Ako želite da koristite takva vozila, treba da se uspostavi i infrastruktura za punjenje. Sada na globalnom nivou imamo oko 200.000 registrovanih javnih punionica, sa projekcijom da ćemo 2030. imati tri miliona. Naš region ipak zaostaje za Evropom. U većini zemlja regiona učešće prodatih hibridnih vozila je ispod 5%, a na nivou Evrope je oko 12 ili 13%. U našem regionu procenat prodaje čisto električnoh vozila je ispod 0,5% - pojasnio je Dumnić.

Sve je to podstaklo zemlje regije da krenu u proces razvoja elektromobilnosti, pa je tako Ministarstvo spoljne trgovine BiH odlučilo formirati Radnu grupu za elektromobilnost, u kojoj učestvuju svi predstavnici institucija iz entiteta i države, istakla je Tamara Bajkuša, predsjednik radne grupe za elektromobilnost u tom ministarstvu.

- U radu ove grupe imamo podršku i međunarodnih organizacija, najprije Energetske zajednice, čija nam pomoć jako znači, kao i GIZ-a, regionalnog otvorenog fonda za jugoistočnu Evropu, kao i UNDP-ja. Želimo kreirati platformu na kojoj ćea razmijeniti iskustva o elektromobilnosti i da stvorimo podlogu za pripremu i izradu politika i mjera za razvoj ove oblasti, kako bi ona bila funkcionalna i u BiH. Uz pomoć UNDP-ja radimo na Studiji o elektromobilnosti u BIH i očekujemo da će na ljeto biti gotova.

Studija će, kaže Bajkuša, dati pregled i analizu postojećeg tržišta, kao i insitucionalnog okvira, ali i prijedlog politika i mjera za ubuduće.

Tamara Bajkuša
Tamara Bajkuša (Foto: SET)
- Pružiće odgovor na pitanje o minimalnoj infrastrukturi koja ja potrebna da bi elektromobilnost zaživjela, i daće analizu poslovnih modela kako korisititi punionice i kojim modelom naplate to regulisati - istakla je Bajkuša.

Elektroprivreda BiH je na prelazu iz 2017. na 2018. godinu kreirala svoju Studiju o elektromobilnosti i jedini od tri elektroprivrede u BiH imaju takvu studiju. Imaju tijelo koje se bavi tim pitanjem i već imaju neke rezultate, rekla je na panelu Suada Penava, rukovodilac stručnog tima za e-mobilnost u EP BiH.

- Te 2018. nije postojalo tržište, a nema ga ni sada, jer BiH ima sada samo 72 registrovana putnička automobila, pa zato i nije trenutak da se nešto slobodnije upustimo u investiranje, tj. gradnju punionica, jer nam je infrastruktura prioritet u ovoj oblasti. Finansije imamo, nismo ih čak ni u stanju potrošiti, jer barijere prave administrativna pitanja oko pribavljanja lokacijskih dozvola, a dodatno nas ograničava i zakon o javnim nabavkama. Od nekih oko 100 lokacija na kojima postoje punionice, za većinu njih po našim saznanjima nisu pribavljene nikakve dozvole. Prvih sedam punionica koje smo mi pravili su bile na našem zemljištu, uz naše poslovne objekte i to su AC punionice od 22 kilovata. Nedavno smo pustili u rad i DC punionicu od 93 kilovata na autocesti. To je projekat koji je trajao više od godinu dana, zbog dozvola. Mi se vidimo dugoročno u tom poslu, ali ne znamo kojom će dinamikom cijeli ovaj proces ići - navela je Penava.

Kaže da se još niko nije obratio njima, kao Elektroprivredi BiH, za priključenje punionica, a koje su se postavljale na postojeće instalacije u privantim objektima, u okviru odobrene vršne snage, pa ne osjećaju potrebu da se jave njima.

- Ali, dobro bi bilo da nas obavjeste, da znamo da su tu, zbog eventualnih problema - istakle je Penava.

Od 140 punjača u BiH, Porsche BH je njih oko 90 instalirao ili donirao, istakao je Jasmin Lučkin, projekt menadžer za e-mobilnost u kompaniji Porsche BH.

Jasmin Lučkin i Suada Penava
Jasmin Lučkin i Suada Penava (Foto: SET)
- Kada govorimo o elektromobilnosti, ljudi misle da punjača treba biti što više, onih sa većom snagom. Ali, to nije cilj, cilj je filozofija koju sam čuo u skandinavskim zemljama - "Neću stati da bih punio vozilo, nego ću puniti vozilo dok stojim". To znači da moramo imati na parking prostorima neki punjač. Smatramo da što je sporije punjenje, uslovno je kvalitetnije, jer uticaj punjača na bateriju je povoljniji kada imamo laganije punjenje. Opet, DC punjači su nam bitni iz aspekta autonomje kretanja vozila - pojasnio je Lučkin.

Kaže da svaki njihov ovlašćeni partnet u BiH ima svoje punjače, ali im znači planiranje na državnom nivou, da i realni sektor sagleda gdje se sve mogu postaviti punjači.

- Nije uvijek rentabilno postaviti skup punjač - rekao je Lučkin.

Na panelu je učestvovao i Slobodan Milosavljević iz kompanije Energotehnika Južna Bačka koja je razvila svoj punjač za električna vozila, od 22 kilovata ili 36 ampera, za istovremeno punjenje dva automogila. Plan je da dalje razvijaju do snage od 300 kilovata, za punjenje transportnih vozila.

- Već smo uveliko počeli ugradnju naših punjača. Vrhunskog su kvaliteta i u njima su integrisane sve aktuelne tehnološle novotarije. Za kratko vrijeme imali smo veliki broj instalacija. Nadam da ćemo uskoro i u zemljama okruženja imati naše predstavnike. Do kraja godine izbacujemo i punjenje od 300 ampera za kamione i autobuse. Iako u Beogradu postoje električni autobusi, do sada nismo isporučivali uređaje za punjenje autobusa, ali vjerujem da hoćemo brzo. Naš punjač koji smo razvili ima internu komunikaciju sa automobilom i poznaje sve protokole koje različitu proizvođači automobila integrišu u svoje modele - istakao je Milosavljević.

Milosavljević je rekao da im ugovor sa najvećom mađarskom energetskom kompanijom MVM Group daje dodatni vjetar u leđa za nove razvojne projekte, jer je to grupacija koja ima godišnji promet od oko 4 mlrd EUR, a ulaze u saradnju sa trećinom kapitala.

Bio je tu i Miran Meža, iz slovenačke kompanije Megatel, koja je takođe zakoračila u razvoj projekata na polju elektromobilnosti i tu vide priliku za razvoj.

- Dobar i pouzdan punjač je prvi uslov da se razvije elektromobilnost, a drugi uslov je dobar pozadinski sistem. Svi punjači bi internetom trebalo da budu povezani u sistem, da se prate, da se može raditi biling i dinamičko uravnoteženje snage.

U Sloveniji se, kaže on, desila greška od prije nekoliko godina, kada je bio raspisan tender za punjače, a uslovi u njemu nisu bili postavljeni na pravi način. Desilo se kasnije da su širom Slovenije postavljene punionice a da nisu bile u skladu sa međunarodnim protokolima.

- Sada stoje i niko ne zna da li rade ili ne rade - rekao je Meža.


Podsjetimo, Samit energetike Trebinje 2022 održan je od 16. do 18. marta u organizaciji Elektroprivrede RS, Grada Trebinja i firme SET.

Portal eKapija bio je medijski sponzor Samita.
O učesnicima i temama Samita čitajte OVDJE.

Teodora Brnjoš
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE