Izdanje BiH
Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Vesti
Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan - Kako da se iskoriste sve prednosti nove tehnološke revolucije
Izvor: Promo
Ponedeljak, 22.11.2021.
13:05
Ponedeljak, 22.11.2021.
13:05
Komentari
(Alesandro Bragonci) Digitalne tehnologije kao što su cloud usluge, veštačka inteligencija, robotika, 3D štampa menjaju globalna tržišta. Svedoci smo talasa digitalne revolucije koja je tek počela. Digitalna rešenja menjaju način na koji kompanije prave i komercijalizuju svoje proizvode, komuniciraju sa svojim kupcima. Ovako brz tempo razvoja pruža neslućene prilike za ekonomski rast, čak i za mala i srednja preduzeća (MSP) koja mogu da napreduju, takmiče se i transformišu na načine koji su nekada bili nezamislivi. Pandemija je tehnološku transformaciju još više ubrzala, primoravajući preduzeća da povećaju svoje digitalne kapacitete, platforme i usluge.
Očekuje se da će ulaganje u digitalizaciju među malim i srednjim preduzećima (MSP) u Evropi porasti do 218 mlrd EUR do 2022. godine, po godišnjoj stopi rasta od 3,3%, u poređenju sa 57 mlrd EUR koliko je zabeleženo 2018. godine. Brzina kojom su preduzeća u stanju da se digitalizuju imaće dalekosežne posledice na evropski privredni oporavak i globalnu konkurentnost. Prema Istraživanju o EIB-a pod nazivom "Digitalizacija u Evropi 2020–2021", 63% preduzeća u EU uvelo je bar jednu digitalnu tehnologiju tokom 2021. godine, u poređenju sa 73% u SAD. Do 2020. godine, 37% evropskih preduzeća još uvek nije bilo usvojilo nijednu naprednu digitalnu tehnologiju, u poređenju sa 27% u SAD. To pokazuje da je pandemija značajno ubrzala digitalizaciju privatnog sektora. Analiza EIB-a pokazuje da su digitalna preduzeća uspešnija, imaju bolje prakse upravljanja, produktivnija su, imaju veće šanse za rast, izvoz i otvaranje novih, dobro plaćenih radnih mesta.
Na Zapadnom Balkanu je tokom krize izazvane kovidom-19 oko jedne petine preduzeća povećalo onlajn poslovne aktivnosti i rad na daljinu. Međutim, oni su korišćeni manje nego u drugim regionima, što ukazuje na zaostajanje u digitalizaciji u odnosu na srodne kompanije. Inovativna preduzeća, baš kao i velika, imaju veću verovatnoću da povećaju onlajn poslovanje i primene rešenja za rad na daljinu. MSP, s druge strane, pokazuju slabiju prilagodljivost i otpornost na šokove. Kompanije su primorane da ulažu u digitalnu transformaciju da bi se prilagodila, jer bi inače mogu izgubiti priliku za rast, pa čak i nestati sa tržišta.
Veliki digitalni jaz
Međutim, potrebno je uhvatiti se u koštac sa nekoliko izazova, jer je digitalni jaz prisutan u geografskom i sektorskom pogledu, kao i na nivou veličine preduzeća. Kada je reč o veličini, trenutno je u Evropi digitalizovano samo 20% MSP (kompanije sa manje od 250 zaposlenih), u poređenju sa gotovo 50% velikih korporacija. Shodno tome, 60% mikropreduzeća (pet do devet zaposlenih) nije uvelo nijednu digitalnu tehnologiju, dok je 75% većih preduzeća već digitalno. Ključni faktori koji doprinose sporom usvajanju digitalnih tehnologija među malim preduzećima jesu nedostatak finansijskih sredstava i odgovarajućih veština za prihvatanje novih tehnologija.
U pogledu sektorskog jaza, potražnja za informacionom i komunikacionom tehnologijom i digitalizacijom je mnogo manja u tradicionalnim sektorima, kao što su građevinarstvo, zdravstvena zaštita, obrazovanje i saobraćaj, gde iznosi svega 12%, nego u naprednijim delatnostima. Gotovo 60% ukupnih izdataka za digitalne tehnologije potiče od finansijskih usluga, sektora informaciono-komunikacionih tehnologija i naprednih proizvodnih sektora. Postoji rizik da se taj digitalni raskorak dodatno proširi, dovodeći do još većeg zaostatka tradicionalnih sektora koja bi mogli da izgube konkurentnost. Međutim, to je istovremeno i prilika da steknu prednost zahvaljujući digitalizaciji i počnu da u nju ulažu.
Geografski gledano, zemlje severne Evrope, kao što su Danska i Švedska, globalni su lideri u digitalnoj transformaciji, dok nove države članice EU zaostaju. Najveći deo ukupnih ulaganja MSP za digitalizaciju i informacione i komunikacione tehnologije koncentrisano je u zapadnoj Evropi. Na primeru visokodigitalizovanih zemalja (kao što su Danska) može se videti da se njihov uspeh zasniva na razvoju dobro koordinirane strategije sa holističkim pristupom digitalizaciji koji obuhvata sve ostale relevantne sektore.
Novi finansijski instrumenti
Analiza EIB-a ukazuje na znatne finansijske prepreke kada je reč o digitalnim inicijativama. U EU je samo 54% MSP obuhvaćenih istraživanjem koristilo eksterno finansiranje za digitalne projekte. Na Zapadnom Balkanu, pandemija izazvana kovidom-19 nametnula je preduzećima dodatna ograničenja, pa i u pogledu proširenja poslovanja i digitalizacije. Prema najnovijem istraživanju preduzeća koje su sproveli EIB, EBRD i Svetska banka, 42% firmi u regionu kojima je potreban kredit i dalje se suočava sa ograničenjima, pri čemu su nepovoljne kamatne stope glavni razlog koji ih sprečava da apliciraju za zajam. Pooštreni uslovi kreditiranja usled šoka izazvanog kovidom-19 mogli bi pogoršaju ovaj problem.
Iako su banke i dalje jedan od najvećih finansijera digitalizacije, one često nemaju dovoljnu ekspertizu da bi procenile takve projekte, a njihovi kreditni proizvodi nisu uvek odgovarajući. Da bi se premostio finansijski jaz, važno je razviti niz namenskih finansijskih instrumenata koji su prilagođeni digitalnim projektima. Tokom 2020. godine EIB je podržala male biznise, startapove i veće kompanije, kao i javni sektor, da bi se digitalno razvili i inovirali. To je dovelo do stvaranja novih digitalnih poslovnih modela, pomoglo je lansiranju 60 satelita za širokopojasni internet, a 2,6 miliona ljudi je dobilo pristup 5G servisima.
Grupacija EIB je, u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom, pokrenula dve nove inicijative za finansiranje digitalizacije kojim upravlja Evropski investicioni fond (EIF). Prva je garantna linija u okviru Programa za konkurentnost malih i srednjih preduzeća (COSME) za finansiranje projekata u oblasti digitalizacije. Druga je usredsređena na kapitalna ulaganja u ranim fazama, u tehnologije veštačke inteligencije i lanca blokova. U okviru programa COSME, EIF je 2020. godine potpisao prvu investiciju za podršku digitalnoj transformaciji preduzeća u Srbiji, kako bi unapredili digitalne kapacitete i veštine. Ta investicija vredna 60 mil EUR omogućila je našoj partnerskoj banci da MSP u Srbiji ponudi novu, fleksibilniju kreditnu liniju, sa dužim rokovima otplate i manjim zahtevima u pogledu sredstava obezbeđenja, za finansiranje obrtnih sredstava i investicija, kao i za digitalizaciju poslovnih aktivnosti.
Još jedan važan projekat koji će ubrzati digitalizaciju srpske privrede jeste "Povezane škole", za koji je EIB odobrila 65 mil EUR. Omogućiće uvođenje digitalne opreme i znanja u više od 1.500 škola i time osposobiti generacije učenika za digitalne veštine i pripremiti ih za nove zahteve na tržištu rada.
Digitalne tehnologije će biti ključne za zelenu tranziciju koja će doprineti rešavanju klimatskih promena. Takvi projekti su, na primer, pametna urbana mobilnost, održivi lanci snabdevanja i monitoring životne sredine. Očekuje se da će uvođenje 5G tehnologije omogućiti veće brzine, masovnu povezanost i korišćenje naprednih rešenja, kao što su vozila bez vozača, medicinski nadzor, industrijska automatizacija. EIB priprema nove investicije za Srbiju u ovom sektoru. Nastaviće da pruža savetodavnu i finansijsku podršku kako bi pomogla regionu da ostvari pogodnosti ubrzanog tehnološkog napretka.
EIB će programe podrške razvoju digitalizacije i inovacija kao preduslovu za napredak i konkurentnost privrede, kroz studije slučaja komapnija koje već imaju internacionalne kupce, predstaviti i na Samitu privrednih lidera (CEO Summit Beograd), koji se održava u hotelu Hyatt Regency 1. decembra 2021.
Kompletan program i prijave na stranici www.ceo-summit.rs.
Tagovi:
CEO Summit Beograd
EIB
Evropski investicioni fond
EBRD
Svetska banka
Alesandro Bragonci
5G tehnologije
digitalne tehnologije
cloud usluge
veštačka inteligencija
robotika
3D štampa
Komentari
Vaš komentar
Top priče
23.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina
Delegacija Evropske unije u Srbiji najavila je raspisivanje tendera za izgradnju jednog dela brze pruge Beograd-Niš za 1. jul ove godine. Naručilac posla je Infrastruktura železnice Srbije, a tender se odnosi na deonicu Velika Plana-Paraćin. Kako je navedeno u prethodnom obaveštenju o raspisivanju tendera, pruga Beograd-Niš dužine 230 km je strateška za državu i njenu povezanost sa evropskim železničkim mrežama, a troškovi
24.04.2024. | Građevina
Prezentovan rad Centra za rešavanje sporova u građevinarstvu na stručnom skupu
24.04.2024. | Građevina
23.04.2024. | Saobraćaj, IT, Telekomunikacije
Kentkart tuži Grad Beograd i zahteva 17 mil EUR odštete
23.04.2024. | Saobraćaj, IT, Telekomunikacije
22.04.2024. | Saobraćaj
Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR
22.04.2024. | Saobraćaj
eKapija+
Vidi sve
24.04.2024. | Građevina
Prezentovan rad Centra za rešavanje sporova u građevinarstvu na stručnom skupu
24.04.2024. | Građevina
23.04.2024. | Građevina
Predvodnici dekarbonizacije cementne industrije - Lafarge Srbija na putu karbonske neutralnosti
23.04.2024. | Građevina
Poslovne šanse
Vidi sve
24.04.2024. | Vesti
Opština Vrnjačka Banja traži fizičko-tehničko obezbeđenje
24.04.2024. | Građevina
U Jagodini se prodaje zemljište za gradnju poslovnog objekta
24.04.2024.. | Građevina
24.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
Niška multifunkcionalna dvorana kulture sa 2.000 mesta ipak će se graditi na drugoj lokaciji - Raspisan konkurs za idejno rešenje
24.04.2024. | Građevina, Turizam, sport, kultura
24.04.2024. | Građevina
U Vrbasu u planu gradnja zgrade sa 11 stanova
24.04.2024. | Građevina
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Poznati datumi raspisivanja tendera za gradnju tri deonice brze pruge od Beograda do Niša
24.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
23.04.2024. | Građevina
Na prodaju građevinsko zemljište u Pirotu
23.04.2024. | Građevina
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.