Izvor: Biznis.rs | Petak, 30.07.2021.| 15:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

Slabljenje dinara nepopularno, ali bi podiglo konkurentnost domaće privrede

Ilustracija
Ilustracija (Foto: I.Vukša)
Kao važan faktor niske i stabilne inflacije, koja se u Srbiji trenutno kreće oko centralne vrednosti cilja – oko tri odsto, često se navodi obezbeđena relativna stabilnost dinarskog i deviznog kursa. Niska inflacija i stabilan devizni kurs bitni su za stabilnost finansijskog sistema zemlje, koji je od izuzetnog značaja za domaću ekonomiju i njen razvoj.

Međutim, od strane privrednika, a naročito izvoznika, neretko se može čuti da je vrednost dinara precenjena i da bi jedan evro trebalo da vredi 130, pa čak i 150 dinara.

- Jak dinar na kratak rok i bez razumevanja suštine problema deviznog kursa, odgovara praktično svima - kaže za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Kako objašnjava, i NBS ima manje problema sa inflacijom jer nema prelivanja rasta kursa u cene. Državi odgovara jer joj je dug u stranoj valuti manji u odnosu na BDP (koji se meri u dinarima) i jer lako dolazi do rasta plata u evrima. Odgovara i građanima koji sa jakim dinarom jeftinije idu u inostranstvo na odmor, i jeftinije kupuju uvozne proizvode, ali i lakše vraćaju kredit sa valutnom klauzulom, dok uvoznicima naročito pogoduje jak dinar jer lakše prodaju uvozne proizvode našim građanima.

- Ne odgovara jedino izvoznicima i posebno onima koji koriste domaće repromaterijale i time najviše doprinose privrednom rastu u našoj zemlji. Njima jak dinar ne odgovara jer viša inflacija u Srbiji od inflacije u inostranstvu čini da su njihovi troškovi sve viši, a ne dolazi do rasta njihovih izvoznih cena, što čini da najvažniji deo naše privrede – domaći izvoznici koji koriste domaće repromaterijale i domaći rad, posluje sa sve manje i manje profita - ističe Šoškić.

Otuda takvo stanje dugoročno obara privrednu aktivnost i podstiče rast zaduživanja zemlje, smatra on i dodaje da ako zemlja ipak želi da ima fiksni kurs, a da ne ugrožava svoju konkurentnost, to je moguće uz takozvanu ‘internu devalvaciju’ odnosnu uz pad ili kontrolu rasta plata na nivou koji je ispod rasta produktivnosti.

- U Srbiji se, međutim, očigledno ne razumeju ove osnovne makroekonomske pravilnosti, pa se uz fiksni kurs i višu inflaciju u našoj zemlji u odnosu na Evrozonu istovremeno sprovodi i rast plata iznad nivoa rasta produktivnosti. Takva politika na kratak rok može možda biti politički popularna, ali je za dugoročan i zdrav razvoj zemlje izvesno štetna. Štetnost takve ekonomske politike, po pravilu, prvo uočavaju izvoznici i to oni koji se najviše oslanjaju na repromaterijale i druge inpute domaćeg porekla. Slabljenje dinara bi na kratak rok bilo nepopularno, ali bi odmah uticalo na podizanje konkurentnosti domaće privrede i jačanje našeg izvoznog sektora - navodi profesor Ekonomskog fakulteta.

Na pitanje da li Narodna banka Srbije veštački održava kurs i zbog čega, on odgovara da je to očigledno jer Srbija nema konkurentnu izvoznu privredu, a ima jaku valutu.

- Fiksiranje kursa je tehnički vrlo jednostavno sprovesti i kao kratkoročan popularan potez izaziva odobravanje javnosti. Vrlo slično nominalno fiksiranje i realno jačanje vrednosti dinara Srbija je već imala sredinom 2000-ih godina, pa je svetska kriza 2008. razotkrila da je takav model rasta neodrživ - zaključuje Šoškić.
Izvoznici u ogromnim gubicima Da je devizni kurs najjači instrument za ostvarivanje ciljeva monetarne politike, i da svaka monetarna vlast koristi devizni kurs da bi održala svoje ciljeve, slaže se i predsednik Poreskog odbora Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) Saša Mlađenović.

- Kurs je stabilan na nivou od 117,5 dinara. Narodna banka Srbije je prošle godine dosta intervenisala na održavanju, ali to su radile i ostale centralne banke širom sveta, a sve radi održavanja stabilnosti zbog poremećaja izazvanih pandemijom - kaže Mlađenović.

Kako navodi, naša zemlja uspela je da održi nivo deviznih rezervi, čak i da ih uveća krajem prošle godine, a tome su značajno doprinele direktne strane investicije, ali i prodaja Komercijalne banke, tačnije priliv koji je ostvaren u decembru 2020. godine.

- NBS interveniše na dnevnom nivou kako bi se otklonile dnevne fluktuacije kursa. Međutim, kurs je precenjen i ne bih zaista išao sa tim da ga u nominalnom iznosu od 130 ili 150 dinara procenjujemo jer to zavisi od niza faktora, ali ono što možemo da vidimo po zvaničnim podacima i statistici je da je nama trgovinski deficit, odnosno platni trgovinski bilans sa inostranstvom više od 13 odsto negativan, odnosno da je praktično pokrivenost uvoza izvozom oko 70% i to je problem koji našu privredu prati već dugi niz godina. A da bi čitava privreda bila jaka mora i izvoz da bude jak, jer se na kvalitetnom izvozu gradi konkurentnost svake privrede, pa i srpske - ocenjuje Mlađenović.

S druge strane, kako kaže, ovakav kurs apsolutno odgovara uvoznicima i to se upravo reflektuje preko pokazatelja pokrivenosti uvoza izvozom i platno-trgovinskim deficitom.

- Kada izvezete u samom startu ste skuplji na tržištu zbog niskog nivoa evra u Srbiji, a samim tim niste konkurentni. S obzirom na to da je održavanje stabilnog kursa cilj i da će se to sigurno nastaviti u narednih nekoliko godina, to je neminovno. S druge strane, država bi mogla da stimuliše izvoznike i domaće privrednike paketima subvencija i putem podsticaja kroz budžet i da na taj način amortizuje uticaj precenjenog kursa - navodi Mlađenović.

Da kurs dinara smanjuje konkurentnost firmi u inostranstvu smatra i koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić. Kako navodi, privrednici ocenjuju da bi kurs trebalo da bude na nivou od 145 do čak 160 dinara, a naš Zakon o deviznom poslovanju praktično tera firme koje zarađuju od izvoza robe u inostranstvo da devize koje zarade promene u dinare, isplaćuju plate i plaćaju domaće dobavljače u dinarima.

- Takav kurs dinara smanjuje konkurentnost firmi u inostranstvu jer moraju da potroše veću količinu evra da bi ovde namirile sve troškove, a poslednjih nekoliko godina primetan je skok cena, naročito u građevinarstvu i drugim granama industrije, dok su usluge tokom pandemije skočile i do 30-40%. To oseća sva izvozna privreda i svi koji nešto rade i proizvode nisu zadovoljni kursom jer je on napravljen tako da svakome ko prihoduje i zarađuje nešto od toga što prodaje, plasira svoju uslugu ili proizvod u inostranstvu, zapravo izvlači više novca iz džepa - kaže Rajić i dodaje da ovakav kurs svakako više pogoduje uvoznicima i utiče na to da se uvoz poveća.

Prema njegovim rečima, Hrvatska upravo zbog toga sada prelazi na evro jer će time da poveća svoje devizne prilive i stabilizuje uvoz.

- Izvoznici su stalno svih ovih godina veliki gubitnici dvovalutnog sistema, gde u kursnim razlikama u proseku gube dva-tri odsto, a u nekim godinama to je išlo i od sedam do 10-12 odsto, što je ogroman novac koji se izgubi ni u čemu. Možda je to dobro za državu koja na taj način izvlači više novca iz privrede, ali za izvoznu privredu koja treba da povuče razvoj i veće zarade iz realnih izvora, to je loše - zaključuje Rajić.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE