Izvor: eKapija | Četvrtak, 24.12.2020.| 08:10
Izdvojite članak Odštampajte vest

"Zeleno" projektovanje enterijera - Kako do održivih rešenja?

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Pixabay/Free-Photos)
Da bi se gradnja smatrala zelenom, odnosno da bi bila na dobrobit korisnika, postoje standardi, koji nisu obavezni već su po svojoj definiciji dobrovoljni, te se ne može pozivati na to da ih je neophodno ispoštovati. Srećom, to ne utiče na slobodnu volju pojedinaca da se opredele da neke primene, ili institucije da ih uvede kao obavezujuće, jer im nadležnost to omogućuju.

Ovako za eKapiju počinje razgovor Dragana Korica, izvršni direktor Saveta zelene gradnje Srbije - SrbGBC. Kako dodaje, zelena gradnja promoviše one koji su dobrobitni za korisnike i tu počinje priča o izgradnji boljih mesta za ljude:

- Polazeći od činjenice da 90% vremena provodimo unutra, jasno je zašto enterijer, osim da bude dobrog dizajna, mora da ispuni zelene principe da bi bio dobrobitan za korisnike, ali i kako kroz zeleni održivi pristup može doprineti zdravijoj životnoj sredini. Akcentovanjem na temu biltena, zelenog i održivog kada je enterijer u pitanju, težište je na četiri uticajna kriterijuma koja treba da budu ispunjena iz ugla komfora i zdravlja korisnika: termalni, vizuelni, akustički i možda na osnovu globalne zdravstvene situacije u kojoj smo se svi našli i navažniji, a to je kvalitet vazduha.

Karakteristike zdravih i zelenih škola. Projekat "Bolja mesta za ljude", Svetski savet zelene gradnje
Karakteristike zdravih i zelenih škola. Projekat "Bolja mesta za ljude", Svetski savet zelene gradnje

"Bolja mesta za ljude" je globalni projekat Svetskog saveta zelene gradnje sa ciljem podrške nacionalnim članicama u povećanju potražnje i ponude zelenih zgrada koje promovišu zdravlje, dobrobit i produktivnost ljudi koji ih koriste; podizanje svesti o pozitivnim efektima zelenih zgrada i predstavljanje poslovnog razloga za održivu izgradnju.

SrbGBC je bio aktivni učesnik u izradi najnovijeg izveštaja "Okvira za zdravlje i dobrobit", pomenutog projekta, zahvaljujući doprinosu članica (dostavljeni radovi, projekti… ).

Izveštaj se odnosi na šest principa za zdravo i održivo izgrađeno okruženje (novembar 2020.), od čega navodimo one koji se direktno odnose na enterijer:

- zaštita i unapređenje zdravlja (kvalitet vazduha, kvalitet vode, mentalno zdravlje i sprečavanje zaraze) kao jedan od ključnih, pogotovu iz perspektive globalne zdravstvene situacije;
- prioritet dati gradnji koja će omogućiti udobnost korisnicima (toplotnu, zvučnu, vizuelnu, osvetljenje, ergonomski i inkluzivni dizajn)
- dizajn/projekat koji će omogućiti harmoniju između prirodnog i izgrađenog okruženja; koji nastoji da korisnike bliže poveže sa prirodom (prirodnog osvetljenja i ventilacije, prirodnog pejzaža i druge elemente za stvaranje produktivnije i zdravije sredine).

- SrbGBC kroz sve svoje aktivnosti ostaje dosledna misiji da podstakne i vodi transformaciju srpske građevinske industrije i tržišta ka održivosti i praksi zelene gradnje. Sve članice u svom portfoliju imaju zastupljen neki oblik zelenog - održivog; bilo da proizvode ili distribuiraju zeleno okarakterisane materijale, projektuju objekte koji su zeleno sertifikovani, ili rade samu sertifikaciju istih, ili već imaju svoje objekte koji su sertifikovani. Ako polazimo od koncepta da je zelena serifikacija oblik potvrde održive opredeljenosti, onda se Srbija možda može pohvaliti da broij sertifikovanih objekata iz godine u godinu raste - navodi Korica.

Sustainable building projects in Serbia D. Korica, SerbiaGBC, Virtual event "Energy efficiency in buildings in Serbia and Montenegro",  november 2020
Sustainable building projects in Serbia D. Korica, SerbiaGBC, Virtual event "Energy efficiency in buildings in Serbia and Montenegro", november 2020

Zelena gradnja insistira na poštovanju struke i primeni tehničko-tehnoločkih znanja počevši od urbanističkog planiranja, preko arhitektonskog projektovanja, načina građenja, primene kvalitetnih materijala i opreme do pravilnog i stručnog održavanja i korišćenja objekata u cilju optimizacije korišćenja prirodnih resursa, poboljšanju komfora i kvaliteta prostora sa aspekta zdravlja korisnika i smanjenja štetnih uticaja na životnu sredinu.

Goran Trenevski iz kompanije Saint-Gobain, koja je član SrbGBC, kaže da se, u smislu porojektovanja enterijera, čini da ne postoje definisane smernice, normativi. Ono sto postoji je stepen termoizolacije / energetska efikasnost objekta i zvučna zaštita koja je već po starim normama.

- Najveći deo materijala koji se u tom smislu primenjuju mogu se smatrati zelenim materijalima. Koncept kao takav nije razvijen već se primenjuje u meri zadovoljavanja minimalnih normi kako bi se odgovarajuća građevina mogla što je moguće bolje plasirati na tržištu. Tu je jako važna i činjenica da su sami investitori/kupci svesniji važnosti pojedinih elementata gradnje što naravno podiže i svest projektanata, a kasnije graditelja. Svakako je dugotrajan proces koji ide u pozitivnom pravc - navodi Trenevski.

Danijela Ostojić iz Gudmark Group (član SrbGBC) kaže da, s obzirom na to da je kvalitet vazduha u unutrašnjem prostoru postao veoma bitan, iz perspektve onih koji su industriji boja za završne radove u građevinarstvu, to podrazumeva primenu materijala:

• koji ne traže česte cikluse održavanja;
• koji imaju nizak procenat isparljivosti organskih materija (VOC);
• koji ne pokreću alergijske reakcije kod ljudi koji su skloni alergijama ili imaju astmu.

- Fokusirano na domen primene unutrašnjih boja, to je primena kvalitetnih materijala, koji ne traže česte cikluse održavanja i dokaz da je ispoštovan zahtev vezan za formaldehid (max 10 µg/m³ nakon 28 dana) - pojašnjava Ostojićeva.

Alumil je kompanija koja se bavi ekstruzijom aluminijumskih profila za izradu stolarije. Kako kažu, pridržavaju se standarda zelene gradnje kroz razvoj termički izolovanih sistema minimalnih dimenzija, koji istovremeno omogućavaju implementaciju širih staklo paketa, čime se omogućavaju veće uštede energije.

- Takođe, kroz edukaciju izvođača o načinima izrade stolarije kao i kroz razradu tehničkih detalja ugradnje, doprinosimo izvođenju energetski efikasnih projekata. Tokom samog proizvodnog procesa koristi se određeni procenat recikliranog alumijuma - navodi Ivana Petronijević iz ove kompanije.

Smatra da su u Srbiji učinjeni značajni koraci kroz usvajanje adekvatnih zakonodavnih postupaka koji daju legimititet konceptu zelene gradnje, a stručna javnost poslednjih godina sve više polaže pažnju na ovo veoma značajno pitanje.

- Kompanija Alumil, kao članica Saveta zelene gradnje, konstantno radi na edukacijama kako svojih zaposlenih i klijenata, tako i na razvoju i unapređenju prizvodnog procesa u skladu sa principima cirkularne ekonomije - dodaje Petronijevićeva.

Na koji način se u okviru savremenog projektovanja enterijera vodi računa o zaštiti životne sredine?

Istraživanja pokazuju povezanost između percipiranog komfora i produktivnosti korisnika prostora. Vodeći se njihovom zadovoljenju, pogotovu toplotne udobnosti, kao primarnog pokazatelja dobrobiti ljudi, imamo direktan uticaj na životnu sredinu.

- Pregrevanje leti je poslednjih godina sve intenzivnije, što stvara potrebu za hlađenjenjem, odnosno mehaničkom intervencijom koja dalje može dovesti do povećanja emisije ugljenika zbog potrošnje energije. Takođe, te rashladne tehnologije emituju velike količine HFC i time opet direktno imaju uticaj na klimatske promene - napominje Dragana Korica.

Kako navodi, samo implementacijom strategije životnog ciklusa objekta, i enterijera kao dela istog, sveobuhvatnije bi se mogla uradititi sinergija svega ostalog što zelena gradnja promoviše i time neutralisati sadašnji direktan negativan uticaj koji građevinski sektor i izgrađena sredina imaju.

- Za ocenjivanje održivog korišćenja resursa i uticaja objekta na životnu sredinu treba koristiti Deklaraciju o ekološkom proizvodu (Environmental Product Declaration), što je za pohvalu onim proizvođačima čiji materijali / proizvodi ih poseduju, a smernica investitorima i dizajnerima da se za takve opredeljuju, kao i donosiocima odluka da im posvete potrebnu pažnju. Koliko je važno što pre uključiti zelene principe pokazuje i poziv Predsednice EU Komisije, na novi oblik stručnog jedinstva sa idejom fomiranja novog Bauhausa; novog oblika uticaja koji će kao primat postavi održivost u vidu postizanja klimatske neutralnosti i neće biti na uštrb dizajna - podseća Korica.

Zaštita životne sredine kao važno pitanje
Zaštita životne sredine kao važno pitanje (Foto: Romolo Tavani/shutterstock.com)

Marija Anđelić iz kompanije Knauf Insulation (član SrbGBC) smatra da, kada je u pitanju projektovanje enterijera, projektanti pored toga što generalno nastoje da upotrebljavaju održive građevinske materijale, imaju veoma važan zadatak da vode računa i o kvalitetu unutrašnjeg vazduha.

- Zbog toga je veoma važno da upotrebljeni materijali poseduju određene sertifikate koji garantuju minimalnu emisiju organskih isparljivih jedinjenja (VOC) koja u većim količinama mogu ugroziti zdravlje korisnika prostora. Svi sistemi rangiranja zelene gradnje (LEED, DGNB, BREEAM, Level(s) i drugi) uzimaju u obzir ovu činjenicu i za posedovanje gore navedenih sertifikata dodeljuju dodatne poene - navodi Anđelićeva.

Sa stanovišta zaštite životne sredine sve je aktuelnija i tema zvučne zaštite, o čemu svedoče i sistemi rangiranja zelene gradnje, u kojima se zvučna zaštita posebno tretira.

- Tu je važno da razlikujemo inovativne i održive materijale koji imaju ulogu apsorpcije buke i doprinose razumljivosti govora, od materijala u sistemima zvučne izolacije koji doprinose zvučnom komforu u enterijerima - dodaje.

Goran Trenevski kaže da, kada se pojave investitori kojima su jako bitni faktori projektovanja po normama koje zadovoljavaju zaštitu neke od širom prihvaćenih normi, LEED, Breeam ili slični se primenjuju. Ističe i da kod nas jos uvek nije pravilo.

Danijela Ostojić objašnjava da potvrdu proširenih kriterijuma za boje potvrđuju akreditovane laboratorije koje izdaju M1 sertifikat, EU Ecolabel, Allergy label (primer Tikkurila Harmony ili Joker):

- M1 - klasa emisije građevinskog materijala M1 dodeljena je materijalima koji imaju vrlo malo ili nemaju uopšte isparljivih materija;

- EU-Ecolabel - Izborom proizvode sa "EU Flower" logom, takođe činite i ekološki ispravan izbor. Logo "EU Flower" je oznaka na ekološkim nalepnicma za Evropsku zajednicu. Simbol Ecolabel znači da se proizvodi proizvode sa maksimalnom mogućom uštedom energije i vode, sa minimalnom količinom otpada, koristeći što više obnovljivih prirodnih resursa i što manje zagađujućih sirovina;

- Allergy and Asthma Federation label - simbol Udruženja za alergijske i astmatične bolesti u Finskoj. Materijal odobren od strane Udruženja, da boja ne sadrži organske rastvarače i da je pogodna za ljude sa povećanom osetljivošću.

- Sve materijale moramo posmatrati iz dva ugla, prvi je naravno kakav uticaj ugrađeni materijali imaju na naše zdravlje a drugi ugao je sam proces proizvodnje materijala - kaže Ratka Antonijević iz kompanije Baumit (član SrbGBC).

Materijale potrebno posmatrati iz dva ugla
Materijale potrebno posmatrati iz dva ugla (Foto: Syda Productions/shutterstock.com)

Dodaje da savremeno projektovanje enterijera podrazumeva spoj estetike, kvaliteta i funkcionalnosti:

- Za sada, velika prednost daje se estetici - završnoj materijalizaciji, tj. izboru boja, keramike, završne obrade podova itd. Svi ovi materijali su često potpuno definisani u projektima kao proizvod saradnje projektanta i investitora (korisnika prostora). Nasuprot tome, materijali poput maltera, lepkova, glet masa i dr. ostaju u senci i nedovoljno su ili nisu uopšte definsani projektom, a mogu imati značajan uticaj na zaštitu životne sredine, ali što je još bitnije imaju veoma veliki uticaj na ljudsko zdravlje, i to ne treba razdvajati.

Smatra i da zajednička saradnja proizvođača i projektanata, može značajno uticati na povećanje svesti o ovoj temi. Kako navodi, projektanti su veza između proizvođača i investitora i oni moraju biti spremni da sagledaju globalni problem u očuvanju životne sredine i ljudskog zdravlja, i da daju svoj doprinos u rešavanju implementiranjem dobrih sistemskih rešenja u svoje projekte.

- U smislu kvaliteta materijala, kod nas se prvenstveno misli na trajnost i postojanost tokom ekspolatacije. Ne ulazi se u suštinu kako je taj proizvod nastao, koliko je energenata potrošeno za njegovu proizvodnju, šta je sa otpadnim vazduhom koji je nastao u samom procesu, koje filtere za prečišćivanje koristi fabrika i dr. Naravno, da nije potrebno sve ovo znati za svakog proizvođača, ali je potrebno obratiti pažnju na sve sertifikate koje jedan proizvod poseduje - napominje Antonijevićeva.

Danas postoji dosta sertifikovanih kuća koje svoje sertifikate daju proizvodima koji zadovoljavaju sve propisane vrednosti u pogledu zaštite životne sredine kao i zdravlja korisnika. Baumit, kao prozvođač građevinskih materijala za završne radove u građevinarstvu, za svoje proizvode poseduje veliki broj međunarodno priznatih sertifikata – Nature Plus, EMICODE EC1 plus, svaki proizvod poseduje CE znak i svi fasadni sistemi imaju ETA sertifikat.

- Baumit je jedini proizvođač u Evropi koji imaj i svoj Viva istraživački park gde se u saradnji sa građevinskom i medicinskom strukom već pet godina ispituju naši materijali i njihov uticaj na zdravlje i životnu sredinu. Finansijski, investicija u istraživački park je ogromna. Ovaj projekat traži veliko angažovanje skoro svih nas zaposlenih, svakog na svoj način, ali je to jedini put ka razumevanju sadašnjeg uticaja i pronalaženja pravog puta ka budućnosti gradnje. Mora postojati obostrana spremnost za implementiranje i podizanje svesti o zaštiti životne sredine, nas proizvođača kao i projektanata. Trenutna situacija nas je, nadam se naučila da je jedina važna stvar u životu zdravlje. Zato mi, kao i ostale članice Saveta zelene gradnje, ulažemo sve napore u edukaciji i pružanju stručne pomoći pri projektovanju i implemtiranju zelenih proizvoda u proces projektovanja i gradnje - kaže Ratka Antonijević.

Prilikom projektovanja enterijera projektant ima za cilj unapređenje kvaliteta prostora, a samim tim i kvaliteta života ljudi koji u njemu borave, smatra Ivana Petronijević. kako navodi, to se postiže u prvom redu planiranjem novih ili povećanjem postojećih prozorskih otvora čime se omogućava veći priliv prirodnog sveta u prostor:

- Odabirom različitih tipologija otvaranja prozora omogućava se i pravilno provetravanje prostora. Imajući u vidu da smo u zoni kontinentalne klime sa veoma različita četiri godišnja doba, u cilju uštede energije i poboljšanja energetskog razreda prostora pravilan odabir stolarije je od izuzetne važnosti.

Kako enterijer možemo učiniti energetski efikasnim?

Svi znamo da vrednujemo topao dom (enterijer) zimi i rashlađen leti i većina veruje da to zavisi od kvaliteta zidova i prozora, što jeste neosporna činjenica, ali ne i jedini faktor, ukazuje Dragana Korica. Zelena gradnja zato zastupa stretegiju čitavog životnog ciklusa objekta, od planiranja, preko projektovanja, gradnje, faze korišćenja sa optimizovanom upotrebom i pravilnim upravljanjem i održavanjem.

- Sve ove faze imaju uticaj na energetsku efikasnost enterijera, što struci nije nepoznato. Počev od bioklimatskog pristupa u dizajnu (orjentacija objekata i pozicioniranja određenog enterijera u zavisnosti od njegove namene, a time i termalnih potreba), pa nadalje. Faze dizajna/projekta i upotrebe ključne su kada govorimo o energetskoj efikasnosti. Posebno se komercijalni sektor opredeljuje za zelenu gradnju, jer upravo u ovoj fazi pronalazi svoj maksimalni benefit kroz usklađenost ekološkog i ekonomskog parametra - dodaje.

Projektom koji obuhvata i korisničku kontrolu grejanja, hlađenja i kontrole vlažnosti u prostoru, kako bi se osigurala optimalna individualna udobnost u operativnoj fazi zgrade, postiže se istovremeno održavanje energetske efikasnosti uz poštovanje životne sredine.

- Neosporno je, da se postavljanjem ovih pametnih sistema na npr. obnovljivom izvoru energije, ili inovativnom rešenju prirodne ventilacije i sl. postiže dodatni benefit na životnu sredinu - smatra Korica.

Toplotni komfor naravno zavisi i od geografskih i kulturoloških faktora, kao i subjektivnog osećaja, ili pak od namene prostora u kome se boravi i zato su temperaturni okviri veoma različiti širom sveta (ASHRAE standard poznat u Srbiji: ASHRAE Standard 55-2017 preporuka 19 i 28 °C), podseća.

Kontrola vlažnosti takođe utiče na udobnost i širenje bolesti, te je preporuka da relativna vlažnost ne bude manja od 65% kako bi se smanjila verovatnoća uslova koji mogu dovesti do rasta mikroba (ASHRAE standard 62.1-2016).

Energetska efikasnost
Energetska efikasnost

Ako se radi o novoprojektovanom objektu, enterijer u sklopu zgrade je sam po sebi u odgovarajućim normama sadašnjeg pravilnika, kaže Goran Trenevski. Ali ako se radi o naknadnim adaptacijama ili rekonstrukcijama u okviru postojećih objekata svako dodavanje izolacije podiže energetski razred.

- U ovom smislu čak postoje norme koje govore kako i na koji način je potrebno dodatno projektovati objekat i za koliko se mora poboljšati stepen izolacije. Na žalost, svaka takva intervencija u enterijeru oduzima nesto korisnog prostora što je u vreme skupog kvadrata vrlo nepopularno - napominje Trenevski.

Kako graditi zdrav i energetski efikasan dom je pitanje koje Baumit kao kompanija kontinualno svojim radom unapređuje u odgovoru i koje je bitno uticalo na naš razvoj poslednjih godina. Glavni uticaj na zdravlje i kvalitet stanovanja imaju metod gradnje i korišćeni materijali.

- Rezultate merenja iz Viva istraživačkog parka sumirali smo u tri glavne stavke:

1. fasada na prvom mestu - obezbeđuje optimalnu unutrašnju klimu, poboljšava ukupan komfor života i štedi energiju - najbitniji faktor u pogledu energetske efikasnosti;
2. masivnost je bitna - masivni zidovi zimi čuvaju toplotu, a leti u kući čuvaju svežinu, te optimalno izjednačavaju kratkotrajne oscilacije temperature - danas su sve više zastupljeni proizvodi za zidanje sa termoizolacionim svojstvima koji imaju značajnu ulogu u energetskoj efikasnosti;
3. unutrašnje vrednosti - mineralni, paropropusni premazi, poput onih iz BaumitKlima linije proizvoda, regulišu vlažnost vazduha unutrašnjih zidova i smanjuju razvoj organizama štetnih po zdravlje čoveka, poput buđi i gljivica - otkriva Ratka Antonijević.

Dodaje da u Baumitu smatraju da u smislu regulisanja klime enterijera, sve zavisi od prva 2cm.

- Ovu tvrdnju i dokazujemo našim istraživanjima i analizom podataka iz dva objekta koja imaju apsolutnu istu strukturu i termoizolacioni sloj, a različite unutrašnje slojeve. Sa tankim slojem Klima proizvoda (1,5-2cm), unutrašnji malteri daju značajan doprinos regulisanju unutrašnje klime. Rezultati istraživanja pokazuju koliko pravilan i dobar izbor unutrašnjih materijala može uticati i poboljšati klimu enterijera, regulisati vlažnost vazduha, smanjiti količinu bakterija u vazduhu, a time pospešiti zdravlje ljudi u novim zgradama i pri renoviranju starih objekta - objašnjava.

Kada je reč o primeni aluminijuma prilikom odabira stolarije ili fasadnih sistema, bilo da se radi o projektantima ili krajnjim korisnicima, Ivana Petronijević kaže da je sve češća. Takođe, podseća da mnoge banke u okviru svojih programa za kreditiranje fizičkih lica imaju primenjen koncept povoljnosti za odabir zelenih-održivih materijala.


Koliko se održivi materijali koriste u savremenoj gradnji u Srbiji, odnosno u osmišljavanju enterijera?

Postoje svetli primeri novogradnje posebno u oblastima kao što su zdravstvo ili školstvo, gde se po saznanju Knauf Insulation-a , koriste savremeni, inovativni i održivi materijali koji imaju i dodatne veoma važne funkcije, da budu u isto vreme npr. sterilni, antibakterijski, da se lako održavaju ili da apsorbuju buku itd.

- Nažalost, mnogo je češći slučaj da se u enterijeru koriste određeni materijali koji, ne samo da nisu održivi već su i veoma toksični i na duge staze opasni po zdravlje korisnika. Ovi materijali emituju veliku koncentraciju organskih isparljivih materija koje mogu veoma nepovoljno uticati na zdravlje osoba koje u ovakvom enterijeru dugo borave. Ovakva jedinjenja uglavnom se nalaze u organskim vezivima, lepkovima i premazima - upozorava Marija Anđelić.

U razvijenim zemljama koriste se materijali koji mogu da se recikliraju
U razvijenim zemljama koriste se materijali koji mogu da se recikliraju (Foto: Pixabay.com/OpenClipart-Vectors)

Sa druge strane, u najrazvijenijim evropskim zemljama ne samo da se koriste bezbedni i materijali koji mogu da se recikliraju, već se proizvođači nadmeću u tome čiji će materijali ostaviti najmanji mogući "otisak" na čoveka i okruženje, uzimajući u obzir proces ne samo od momenta proizvodnje do momenta demontaže već i od ekstrakcije samih sirovina za proizvodnju do momenta eventualne ponovne upotrebe (cirkularna ekonomija i analiza životnog ciklusa – LCA).

- Teško je dati bilo kakvu statistiku u tom smislu. Mi smo jos uvek zemlja opekarskih proizvoda. Enterijer kao takav ipak ima neku prednost. Na primer korišćenje suvomontažnih sistema u enterijeru dramatično doprinosi svemu o čemu smo već prethodno govorili - kaže Goran Trenevski.

Danijela Ostojić navodi da projekti koji se u Srbiji sertifikuju po zelenim standardima (LEED i BREEAM), zahtevaju primenu održivih materijala:

- Promene nam se polako dešavaju, ali je pred nama i dalje ogroman prostor za rad.
Dragana Korica podseća da nešto više od dve godine imamo definisano u Zakonu o građevinskim proizvodima pojmove koji treba da budu odrednice za pitanje o održivim materijalima. Po prvi put se pominje: "održivo korišćenje prirodnih resursa"; "ponovna upotreba ili mogućnost reciklaže objekta, njegovih materijala i delova nakon rušenja"; "korišćenje sirovina i sekundarnih materijala u objektu, koji su pogodni za životnu sredinu".

- Ako pođemo od toga da je ponovno upotrebljen materijal istovremeno i održiv možda možemo konstatovati da imamo, na nivou detalja u enterijeru, svetle primere, pre proizvoda nego samog materijala, u vidu ponovne upotrebe nekog elementa u prostoru, pogotovu kada je uslužna delatnost u pitanju. U ovom momentu, više je do proizvođača materijala koji može imati reciklabilni udeo u svom proizvodu, ili je sama proizvodnja zelena/održiva - navodi.

Klimatska neutralnost (net-zero energetski i emisiono), cirkularna ekonomija (očuvanje prirodnih resursa; upotreba obnovljivih resursa... ) su ono što zelena gradnja i Savet promoviše i što će svakako u budućnosti, iako bi trebalo već danas, imati uticaj koji podrazumeva transformaciju gradnje ka održivoj gradnji, pa tako i na implementaciju održivih materijala pri osmišljavanju entrerijera u buduće, zaključuje Dragana Korica.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE