Ilustracija (Foto: Khomson Satchasataporn/shutterstock.com)
Kako Republika Srpska ne bi doživela novi "lockdown" koji bi ostavio katastrofalne posledice na privredu i doveo u pitanje opstanak preduzeća i radnih mjesta, budžeta, a time i celokupnog života u Republici Srpskoj, svi moraju biti mnogo odgovorniji nego dosad kada je reč o poštivanju mera za suzbijanje korona virusa, poručuju nadležni iz različitih oblasti.
Privrednici, inspektori, epidemiolozi i sindikalci jednoglasni su da bi se Republika Srpska teško ponovo izborila s mjerama zatvaranja. U slučaju da život ponovo stane, pokretanje privredne i svih drugih aktivnosti bi bilo daleko teže i neizvesnije nego u maju, a posledice teško merljive.
Jedini način, kako ocenjuju, je da uz određene mere i maksimalnu disciplinu i ličnu odgovornost pokušamo da smanjimo širenje zaraze jer je već u ovom trenutku pritisak na bolnički sektor neizdrživ, a najteže, prema procenama, tek dolazi.
Jučerašnje nove mere, poručio je Dragutin Škrebić, v.d. direktora Inspektorata RS, donesene su upravo iz razloga da RS ne dođe u još težu finansijsku situaciju i kako ne bi došlo do "lockdowna".
- Cilj nam je zaštita ljudi i ekonomije, da imamo redovnu isplatu plata, penzija, da imamo redovna socijalna davanja i da sačuvamo bolničke kapacitete - kaže Škrebić.
Ponovi li nam se scenario iz marta i aprila, poručio je Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS, privreda bi ušla u veliki problem.
- Moramo se držati da do toga neće doći i da o tome svi vodimo računa. Izuzetno je važno da se maksimalno poštuju mere kako bismo zadržali nesmetano poslovanje privrede, kako ne bismo dodatno otežali opstanak svih tih preduzeća. Cilj svih mera koje je dosad predlagala Privredna komora RS bio je da sačuvamo radna mesta i firme -rekao je Blagojević.
S obzirom na posledice koje je prošli "lockdown" ostavio, kako kaže predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić, građani moraju da budu odgovorniji nego dosad.
- Ukoliko nam se to desi, veliki broj radnih mesta će biti zatvoren. Prema tome, građani u ovom trenutku moraju biti znatno odgovorniji nego što su bili, moramo se uozbiljiti, izbegavati sva mesta gde može da se širi zaraza, jer budući "lockdown" može biti katastrofalan po privredu RS - ističe Trivić.
On kaže da je dosad bilo dva-tri slučaja širenja zaraze u okvirima preduzeća, što pokazuje da su se preduzeća dobro organizovala kada su u pitanju mere.
- Jedini način je da budemo odgovorni, ne postoje mere Vlade koje se mogu doneti i da naprave rezultat ukoliko smo mi neodgovorni. U ovom momentu odgovornost je na građanima RS, a manje na državi - smatra Trivić i dodaje da država treba još da pooštri mere i kontrole mesta koji mogu biti izvor zaraze.
Upravo iz Udruženja poslodavaca turizma i ugostiteljstva RS (HORECA RS) i stiže apel na goste, ugostitelje i sve građane, posebno u većim gradovima, da se pridržavaju zvaničnih preporuka i preventivnih mera u borbi protiv virusa korona, kako ponovo ne bismo došli u situaciju restrikcija i ograničavanja u radu, što bi u najmanju ruku uništilo privrednu granu koja direktno zapošljava oko 14.000 ljudi, a za koju je vezano još najmanje 25.000 radnih mesta.
- Ugostiteljski objekti nisu leglo zaraze, kako to neki žele predstaviti, posebno iz razloga što je u odnosu na mart najmanje 50% manje gostiju. Odgovorno tvrdimo da ugostiteljski objekti koji poštuju preventivne mere, a takvi su većina, ne predstavljaju opasnost kada je reč o virusu korona, barem ne u onoj meri u kojoj to neki žele predstaviti - rekao je Dalibor Šajić, predsednik Udruženja poslodavaca ugostiteljstva i turizma RS.
Dodao je da eventualne restriktivne mere ugostitelji ne bi preživeli i to bi dovelo do masovnog otpuštanja radnika.
Da restriktivne mjere i zaključavanje ne bi preživjeli ekonomija i stanovnici RS, slaže se i Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikata RS, i dodaje da bi to bilo konačno ubistvo za ekonomiju RS i BiH.
- Nažalost, ovo nije naša priča ili naše znanje ili neznanje da upravljamo procesima koji se dešavaju, ovo je globalni problem i očigledno je da niko nije dao odgovor kako zaustaviti širenje virusa. Naša ekonomija je nežna i problematična, tako da svako potresanje i najmanjeg intenziteta znači velike probleme - smatra Mišić.
Aleksandar Ljuboja, ekonomski analitičar iz Udruženja ekonomista RS SWOT, kaže za Nezavisne da će, ukoliko se desi ono čega se svi najviše plašimo, ne samo privreda, već ukupan život biti teško pogođeni.
- Ne možemo da sagledamo dimenzije onoga što nam nadolazi i šta bi nam to moglo doneti, ali znamo da to neće biti dobro i suočićemo se s ozbiljnim izazovom. Krah ne postoji, te i posle velikih depresija u SAD 2008. kraha nije bilo, bilo je otežanih uslova poslovanja, smanjene zaposlenosti, udara na socijalnu komponentu društvenog života, te krah kao krah ne možemo doživeti, ali možemo otežano poslovanje - rekao je Ljuboja.
On ističe da ne možemo ništa učiniti da do "lockdowna" ne dođe, osim samodiscipline i odgovornosti kako bismo obuzdali pandemiju, te da se s nivoa RS i Vlade RS u skladu s mogućnostima pokuša pomoći privredi.
Branislav Zeljković, direktor Inistituta za javno zdravstvo RS, apelovao je na sve da poštuju mere te da po pitanju trenutne situacije veliki problem predstavljaju ljudi koji čuju apel, a ponašaju se suprotno od toga.
- Mi ne možemo ići na uštrb zdravlja da sve pustimo i da sve radi u normali. Imamo razumevanje, obavili smo mnoštvo sastanaka s raznim udruženjima i ugostitelja i privrednika koji mogu da rade u ograničenim uslovima. Međutim, realno ublažavanje epidemioloških mera nije realno - ističe Zeljković.
Izdanje BiH
Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Vesti
Komentari
